ravago

Sve o hranjenju krmača u prasilištu u letnjim mesecima

Sve o hranjenju krmača u prasilištu u letnjim mesecima

Stručnjak kompanije "Ravago" Msc Vladislav Višnjić savetuje farmere kako da obezbede dovoljan unos hrane, to jest energije u letnje doba 

Kod ishrane krmača bitno je znati da krmača dnevno luči oko 8 litara mleka u proseku i da od ukupno unete hrane, 80% unete energije koristi za sintezu mleka. Pik lučenja mleka se dostiže za oko tri nedelje i tada iznosi oko 12 litara, a nako toga lagano opada. Takođe treba voditi računa da za svaki izgubljeni kilogram telesne mase krmači treba 5 – 6 hranidbenih jedinica da bi ga nakon laktacije povratila. Može da bude jako teško postići dovoljan unos hrane, ukazuje Vladislav Višnjić, stručnjak kompanije "Ravago", najvećeg i nasavremenijeg proizvođača premiksa za stočnu hranu u Evropi, čija je fabrika izgrađena u Srbiji - u Feketiću. 

Da bi se obezbedio dovoljan unos hrane, tj.energije može se pokušati sa:

-povećanjem sadržaja energije u obroku,

-povećanjem dostupnosti vode u prvih nekoliko dana nakon prašenja

-povećanjem broja hranjenja

Krmače u prasilištu treba hraniti minimum tri puta (ukoliko je moguće i više od tri), i to tako da prvi obrok sadrži najveću količinu hrane. Npr. jutarnje hranjenje 40% od ukupne količine, podnevno 30% i večernje 30%. Jutarnji obrok bi ujedno bio glavni i na osnovu njega bi se podešavala količina potrebne hrane tj. vršile bi se korekcije u zavisnosti od konzumacije. U letnjim danima ovako hranjenje daje bolji rezultat jer krmače ujutru mogu najviše da pojedu.

Svaka krmača treba da se hrani pojedinačni i podešavanje količine hrane treba da se obavljati svakodnevno. Podešavanje hrane je nabolje raditi 20 – 30 minuta nakon jutarnjeg hranjenja. Potrebno je prisustvo ljudi dok krmače jedu zbog nadgledanja i podizanja svih krmača da bi jele. Ukoliko krmača ne jede dovoljno tokom perioda dojenja, gubi na težini. Što više kilograma izgubi to ima više problema u narednom reproduktivnom ciklusu i pravi više praznih dana od zalučenja do osemenjavanja.

Tabela 3. Na količinu hrane koju dajemo krmači utiče više faktora:

Krmača

Hrana

Ambijent

Kondicija

Kompozicija hrane

Temperatura

Paritet

Svarljivost

Kvalitet vazduha

Veličina legla

Sadžaj proteina i

Energije

Način držanja

Dužina dojnog perioda

Voda

Područje

Genetske predispozicije

Tehnologija hranjenja

Prisustvo bolesti

 

Debele krmače jedu manje od krmača u normalnoj kondiciji.

Mlađe krmače trebaju veću količinu hrane zbog telesnog razvoja, a starije više energije za svoje održavanje. Kompozicija i ukus hrane ili značajna promena u sirovini mogu značajno da smanje unos hrane. Do dekompozicije može doći usled transporta hrane do farme ili neadekvatne manipulacije hranom. Unos hrane se smanjuje i pri povećanju ambijentalne temperature preko 22°C.

Krmača mora da se hrani na osnovu njenog apetita, po volji, i da svoj obrok pojede do 20 minuta nakon hranjenja. Smanjen unos hrane, znači i smanjeno unošenje vode, što prouzrokuje nedovoljno lučenje mleka i još niz problema.

Potrebe krmača u laktaciji za vodom su ogromne, pogotovo u letnjem periodu kada dostižu i 50 litara vode dnevno. Snadbevanje krmača vodom je najbolje kada omogućimo da u hranilici pred krmačom postoji konstantan nivo vode. Smanjena konzumacija vode uglavnom znači smanjeno uzimanje hrane. Za krmače dojare protok vode u pojilici mora biti minimum 4 l/minuti. Što više ima prasadi krmači treba obezbediti i više vode.

Ako krmača prestane da konzumira hranu moraju se preduzeti sledeći koraci:

Zatvoriti hranilicu

Očistiti zaostalu hranu koju krmača nije pojela

Dati krmači svežu vodu da pije

Preskočiti hranjenje (učiniti da krmača ogladni)

Pokušati krmači dati hranu ali u manjoj količini nego što je dobijala pre problema

Dati krmači malo hrane za prasad

Ukoliko je krmača prestala da jede i neće ponovo da počne, ogromna je verovatnoća da će se sama zalučiti tj.prestati da luči mleko.

Tabela 4. Prednosti i mane suve i tečne ishrane krmača u prasilištu

Suva ishrana

Tečna ishrana

Neophodno je uvek obezbediti svežu vodu

Može biti neprecizan ( može dati previše ili premalo hrane)

Moramo znati koliko grama hrane ima u 1 litri(dozatori uglavnom u litrama)

Smanjuje se potreba za svežom vodom, krmače piju 10 – 15 l.

Dekompozicija smeše, teže čestice padaju na dno cevi

Prepune hranilice

Pumpa prebrzo puni hranilice

Krmače se igraju sa hranom

Sitnije čestice su na početku, a krupnije na kraju cevi

Pomoću tečne ishrane krmače pojedu više hrane

Peletirana hrana smanjuje rizik od dekompozicije hrane na minimum

Podešavanje nivoa hrane je brže (elektronski)

Podešavanje hrane kod suvog načina je jednostavnije

Neophodno je isprazniti višak vode iz hranilice pre hranjenja

 

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam