ravago

Sve popularnija proizvodnja A2 mleka

Sve popularnija proizvodnja A2 mleka

 Utvrđeno je da mnogi koji su alergični na formulu koja je najčešće zastupljena u prodaji, A1 mleko, ne pokazuju znake alergije kada je u pitanju A2 formula

U Velikoj Britaniji, Holandiji, Australiji, na Novom Zelandu i u još nekim zemljama potrošači mogu da kupe A2 mleko. Ovaj prizvod pojavljuje se u sve više marketa širom sveta. Utvrđeno je da mnogi ljudi koji su alergični na formulu koja je  sada najčešće zastupljena u prodaji, takozvano A1 mleko, ne pokazuju znake alergije kada je u pitanju A2 formula.

Mnogi farmeri širom sveta pokazali su interesovanje da ulože sredstva  u cilju dobijanja ovog kvalitetnijeg mleka, ali je još uvek dosta nepoznanica kada je reč o njegovoj proizvodnji. U najnovijem broju holandskog časopisa posvećenog savremenom mlečnom govedarstvu Veepro  magazine, stručnjak Erik Mulart iz organizacije CRV, koja se na svetskom nivou bavi unapređenjem govedarske proizvodnje, dao je odgovor na pitanja o proizvodnji i kvalitetu A2 mleka.

Planskim osemenjavanjem može se dobiti željeni kvalitet mleka

Objašnjavajući razliku između A1 i A2 mleka, Mulart navodi da se u njima nalaze dve varijante proteina  beta-kazeina. Ove varijante razvijaju se usled razlike u genima koji uslovljavaju proizvodnju proteina u mleku. Krave koje imaju oba A1 alela na istom paru hromozoma proizvodiće A1 mleko. One koje imaju oba A2 alela davaće A2 mleko, a one i sa jednim i sa drugim alelom proizvodiće mešavinu A1 i A2 mleka. Da li neka krava proizvodi A1 ili A2 mleko može da se utvrdi DNK analizom uzoraka dlake ili krvi. Pretpostavlja se da su u prošlosti sve krave  imale isključivo A2 gene. Međutim, mutacijom je došlo do razvoja A1 gena. Učestalost pojave A2 gena u populaciji krava sada je 55 odsto, ali ako se govori o grlima koja imaju oba A2 alela, ova populacija je još manja, odnosno radi se o 30 odsto ukupnog broja jedinki. Učestalost pojave određenih alela zavisi i od rase. Krave gernzej rase na primer, proizvode isključivo A2 mleko, a kod šarenih goveda dvojne namene gajenja udeo ovog mleka je 50 odsto.

Najveći udeo potencijalno alergenog A1 mleka imaju holštajn-frizijske (HF) krave koje su i najmlečnije. Govoreći o mogućnosti da se u stadima HF mlekulja poveća procenat onih koje daju mleko A2 kvaliteta, Mulart je istakao da je to moguće postići promenom pravca u veštačkom osemenjavanju i to tako da se koristi seme samo onih bikova koji imaju oba A2 alela. U tom slučaju bi se na veliki broj potomaka u kratkom roku prenele željene osobine. Ovaj stručnjak napominje da već sada postoji veliki izbor A2 bikova koji mogu da se upotrebe za osemenjavanje i zahvaljujući kojima bi svaka farma u kratkom roku mogla da počne s proizvodnjom A2 mleka. Ovo mleko, koliko je poznato, nema nikakvih negativnih posledica po ljudsko zdravlje. Međutim, kako smatra Mulart, većina ljudi  i sada bez ikakvih posledica po zdravlje konzumira A1 mlečnu formulu.

Ozbiljne sumnje u vezi sa A1 formulacijom

List "Poljoprivrednik" je već pisao o razlikama u kvalitetu na osnovu genetskih predispozicija krava da proizvode A1, odnosno A2 mleko. U razgovoru s prof. dr Klemenom Potočnikom s Biotehničkog fakulteta u Ljubljani saznali smo da  se A1 mleko, osim s alergijom, dovodi u vezu i s razvojem nekih ozbiljnih bolesti današnjice kao što su kardiovaskularni problemi, dijabetes i neurološke bolesti poput autizma. Iako ovo još nije zvanično potvrđeno, u nekim zemljama raste potreba za mlekom A2 formulacije, posebno u ishrani dece. Kina je, na primer, nakon afere s neispravnim mlekom pre nekoliko godina počela da za najmađe uvozi A2 mleko. Mnogi proizvođači u svetu, pa tako i u Sloveniji, žele da se preorijentišu na proizvodnju A2 mleka kako bi ostvarili dodatu vrednost za svoj proizvod.

(Poljoprivrednik, A. Milić)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine