ravago

Sve popularnija proizvodnja A2 mleka

Sve popularnija proizvodnja A2 mleka

 Utvrđeno je da mnogi koji su alergični na formulu koja je najčešće zastupljena u prodaji, A1 mleko, ne pokazuju znake alergije kada je u pitanju A2 formula

U Velikoj Britaniji, Holandiji, Australiji, na Novom Zelandu i u još nekim zemljama potrošači mogu da kupe A2 mleko. Ovaj prizvod pojavljuje se u sve više marketa širom sveta. Utvrđeno je da mnogi ljudi koji su alergični na formulu koja je  sada najčešće zastupljena u prodaji, takozvano A1 mleko, ne pokazuju znake alergije kada je u pitanju A2 formula.

Mnogi farmeri širom sveta pokazali su interesovanje da ulože sredstva  u cilju dobijanja ovog kvalitetnijeg mleka, ali je još uvek dosta nepoznanica kada je reč o njegovoj proizvodnji. U najnovijem broju holandskog časopisa posvećenog savremenom mlečnom govedarstvu Veepro  magazine, stručnjak Erik Mulart iz organizacije CRV, koja se na svetskom nivou bavi unapređenjem govedarske proizvodnje, dao je odgovor na pitanja o proizvodnji i kvalitetu A2 mleka.

Planskim osemenjavanjem može se dobiti željeni kvalitet mleka

Objašnjavajući razliku između A1 i A2 mleka, Mulart navodi da se u njima nalaze dve varijante proteina  beta-kazeina. Ove varijante razvijaju se usled razlike u genima koji uslovljavaju proizvodnju proteina u mleku. Krave koje imaju oba A1 alela na istom paru hromozoma proizvodiće A1 mleko. One koje imaju oba A2 alela davaće A2 mleko, a one i sa jednim i sa drugim alelom proizvodiće mešavinu A1 i A2 mleka. Da li neka krava proizvodi A1 ili A2 mleko može da se utvrdi DNK analizom uzoraka dlake ili krvi. Pretpostavlja se da su u prošlosti sve krave  imale isključivo A2 gene. Međutim, mutacijom je došlo do razvoja A1 gena. Učestalost pojave A2 gena u populaciji krava sada je 55 odsto, ali ako se govori o grlima koja imaju oba A2 alela, ova populacija je još manja, odnosno radi se o 30 odsto ukupnog broja jedinki. Učestalost pojave određenih alela zavisi i od rase. Krave gernzej rase na primer, proizvode isključivo A2 mleko, a kod šarenih goveda dvojne namene gajenja udeo ovog mleka je 50 odsto.

Najveći udeo potencijalno alergenog A1 mleka imaju holštajn-frizijske (HF) krave koje su i najmlečnije. Govoreći o mogućnosti da se u stadima HF mlekulja poveća procenat onih koje daju mleko A2 kvaliteta, Mulart je istakao da je to moguće postići promenom pravca u veštačkom osemenjavanju i to tako da se koristi seme samo onih bikova koji imaju oba A2 alela. U tom slučaju bi se na veliki broj potomaka u kratkom roku prenele željene osobine. Ovaj stručnjak napominje da već sada postoji veliki izbor A2 bikova koji mogu da se upotrebe za osemenjavanje i zahvaljujući kojima bi svaka farma u kratkom roku mogla da počne s proizvodnjom A2 mleka. Ovo mleko, koliko je poznato, nema nikakvih negativnih posledica po ljudsko zdravlje. Međutim, kako smatra Mulart, većina ljudi  i sada bez ikakvih posledica po zdravlje konzumira A1 mlečnu formulu.

Ozbiljne sumnje u vezi sa A1 formulacijom

List "Poljoprivrednik" je već pisao o razlikama u kvalitetu na osnovu genetskih predispozicija krava da proizvode A1, odnosno A2 mleko. U razgovoru s prof. dr Klemenom Potočnikom s Biotehničkog fakulteta u Ljubljani saznali smo da  se A1 mleko, osim s alergijom, dovodi u vezu i s razvojem nekih ozbiljnih bolesti današnjice kao što su kardiovaskularni problemi, dijabetes i neurološke bolesti poput autizma. Iako ovo još nije zvanično potvrđeno, u nekim zemljama raste potreba za mlekom A2 formulacije, posebno u ishrani dece. Kina je, na primer, nakon afere s neispravnim mlekom pre nekoliko godina počela da za najmađe uvozi A2 mleko. Mnogi proizvođači u svetu, pa tako i u Sloveniji, žele da se preorijentišu na proizvodnju A2 mleka kako bi ostvarili dodatu vrednost za svoj proizvod.

(Poljoprivrednik, A. Milić)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam