ravago

Tehnologija osemenjavanja krmača

Tehnologija osemenjavanja krmača

Piše MSc Vladislav Višnjić: Kada krmača ispoljava refleks stajanja i dozvoljava da joj se sedne na leđa spremna je za osemenjavanje, tzv. test jahanjem

Sve krmače koje se nalaze u bukarištu moraju svakodnevno da se kontrolišu da li su u estrusu, a posebno zalučene krmače i nazimice od kojih se očekuje da budu u estrusu. Sve promene na krmačama se evidentiraju vidljivim oznakama na leđima krmače. Kada krmača ispoljava refleks stajanja i dozvoljava da joj se sedne na leđa spremna je za osemenjavanje, tzv. test jahanjem. Kontrola estrusa počinje trećeg dana po dolasku zalučene krmače u bukarište. Kontrola estrusa se obavlja tako što se imitira ponašanje nerasta na osetljivim mestima. ( koleni nabor, slabine, leđa...)

Od momenta kada sa pronađe krmača koja „stoji“ osemenjavanje se može provoditi narednih 36 – 48 h.

Pola vremena potrošenog na ceo proces osemenjavanja ide na otkrivanje i stimulaciju estrusa.

Nerast je od ključnog značaja za otkrivanje estrusa. On svojim mirisom, njuškom i zvukom koji proizvodi stimuliše krmaču.

 

 

 

 

 

Oko 80% krmača znake estrusa ispoljava 4 – 6 dana nakon zalučenja. I pored svih napora oko otkrivanja i uvođenja krmača u estrus pojedine životinje ne ispoljavaju znake estrusa. Takva grla se izdvajaju iz uklještenja ili boksa i premeštaju se kod nerasta. Nerast će otkriti estrus kod takvih životinja ukoliko postoje bilo kakvi znaci. Koriste se samo stariji isprobani nerastovi sa izraženim karakteristikama. Ne treba koristiti nerastove mlađe od godinu dana za takvo otkrivanje, tj. sve dok im miris nije dovoljno izražen. Prostor mora biti dovoljan da nerast može nesmetano da prilazi krmači i spreda i otpozadi tj.da mogu slobodno da se kreću.

Kada se otkrije krmača od velike važnosti je da se osemenjavanje obavi do 20 minuta nakon otkrivanja estrusa, jer je tada nivo oxytocina najviši i transport semena je najbolji. Ako ovaj način nije moguće obaviti, nakon 30 minuta treba ponoviti stimulaciju i osemeniti krmaču. Najbolje rezultate postižemo ukoliko jedan nerast pri osemenjavanju istovremeno stimuliše 4 – 6 krmača.

 

 

 

 

 

 

Organizacija osemenjavanja mora biti takva da se uvek završi osemenjavanje jedne grupa krmača pa tek onda da se stimuliše naredna grupa. Nakon osemenjavanja kateter se ostavi u krmači dvadesetak minuta da bi se izbeglo vraćanje semena nazad. Ovo važi za krmače do trećeg pariteta. Za starije krmače nije potrebno.

Osemenjavaju se samo one krmače sa jasno izraženim znacima estrusa. Sve koje su sumnjive obeležavaju se i kontrolišu kasnije.

Sva vidljiva nečistoća na vulvi se uklanja brisanjem čistim i suvim papirnim ubrusom.

Seme bilo da je u bočici ili je u kesici stavlja se na kateter pre uvođenja u krmaču.

Kod postavljanja katetera u krmaču bitno je pratiti liniju leđa i ići blago na dole i izbeći urinarni trakt.

Kada je kateter postavljen u cervix lagano se okrene i blagim povlačenjem unazad proveri se da li je „zaključan“ u pravom položaju.

Pušta se da seme samo isteče bez pritiskanja. Krmača kontroliše protok semena. Svo vreme osemenjavanja neophodna je konstantna stimulacija krmače i oponašanje nerasta. Poželjno je da se krmača jaše a nogama stimulišu slabine. Slobodnom rukom treba pritiskati krmačina leđa.

 

 

 

 

 

 

Ako se krmača iz nekog razloga uzbudi ili uplaši u toku osemenjavanja prestaje lučenje oxytocina, počinje lučenje adrenalina i prestaju kontrakcije uterusa. U tom slučaju osemenjavanje se obustavlja i ponavlja ½ do 1 sat kasnije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Osemenjavanje krmača mora da prati odgovarajuća evidencija kako na krmači sprejom ili kredom, tako i u kartone,liste,kompjuter ili način koji se na određenoj farmi praktikuje.

 

 

 

 

 

 

 

Određen broj nazimica i krmača ne ispoljava znake estrusa ili ne ulaze u isti.

Ukolik o nazimica od 9 meseci starosti ili krmača 10 dana nakon zalučenja ne bude osemenjena postoji neki problem koji je sprečio pojavu estrusa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon osemenjavanja krmača provodi 28 dana u bukarištu, a nakon toga se seli u čekalište gde boravi do 5 – 7 dana od očekivanog prašenja.

Utvrđivanje suprasnosti nerastom se radi počev od 17 dana suprasnosti i može se sprovoditi do prebacivanja krmača u prasilište ukoliko za to postoje uslovi.Ukoliko koristimo skener kontrola može početi od 22. dana.

 

Najbolje je raditi skeniranje 24. i 48. dana suprasnosti.Kontrola suprasnosti nerastom se sprovodi svakodnevno tako što nerast prolazi ispred glava krmača i kratkotrajno se zadržava ispred svake. Krmača koja nije ostala suprasna ispoljiće znake novog estrusa i u zavisnosti od njenog kvaliteta ili zdr.stanja, biće ponovno osemenjena ili izbačena iz proizvodnje. Skeniranje kao način utvrđivanja suprasnosti je veoma efikasan metod. On je 99 – 100% pouzdan kada skeniranje obavlja iskusan operater 24 dana nakon osemenjavanja. Ovaj metod omogućava redukciju neproduktivnih dana kod krmača na ispod 12 dana. Takođe ovim ranim utvrđivanjem suprasnosti možemo predvideti očekivani broj prašenja sa 95 – 98 % preciznosti. U normalnim uslovima nakon skeniranja samo 1 – 3 % krmača ne stigne na prašenje iz bilo kog razloga. Ishrana krmača se prolagođava njihovoj kondiciji i stepenu suprasnosti.

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam