ravago

Uvoz gura svinjarstvo u blato

Uvoz gura svinjarstvo u blato

Kuzmin, selo poznato po svinjogojstvu. Polovina od oko 1.000 domaćinstava time se bavi pa se iz obora godišnje isporučuje preko 30.000 tovljenika

U poljoprivrednom gazdinstvu tridesetosmogodišnjeg Vladislava Živanovića iz Kuzmina utovi se godišnje 250 svinja. Pre su držali i dvadesetak krmača, ali kada više nije bilo ekonomske računice prešlo se samo na tov, jer je prasad, zbog celokupnih prilika u domaćem svinjarstvu, već sedam-osam godina prilično jeftina. Nije sjajno ni sa otkupnom cenom tovljenika, ali je kod njih bar bilo i ekonomski isplativih perioda.

– Trenutno cena tovljenika je dobra, 180 dinara za kilogram žive vage, što pokriva naše troškove, a može nešto da se i zaradi. Do pre par meseci nije bilo tako, a videćemo i šta će se dalje dešavati – veli nam Živanović. – Jedno vreme je cena bila takva da smo u oborima tovili samo gubitke. Računica je u tom kritičnom periodu kazivala da je proizvođačka cena od 135 dinara za kilogram, a tovljenike smo morali da prodajemo po 105 i 110 dinara. Problem je bio što su takve prilike potrajale godinu i po dana, pa smo mnogo gubili. Nailazili su takvi periodi i ranije, ali su mnogo kraće trajali, a potom bi opet kretalo nabolje sa isplativom cenom.

Farmer iz Kuzmina je kategoričan da bi stabilizaciji prilika u domaćem svinjogojstvu doprinelo zaustavljanje uvoza mesa lošeg kvaliteta, ali i uvoza žive stoke. Istovremeno, valjalo bi pomoći poljoprivredna gazdinstva bar u tom pogledu da se obezbedi stabilnija otkupna cena tovljenika, da nema skokova i padova kakvi se poslednje vreme dešavaju.

– Država mora preduzimati konkretne poteze da zaštiti poljoprivredna gazdinstva i domaću proizvodnju, a ne da je slabi uvozom mesa i žive stoke. To je veoma prosto, nema tu neke velike filozofije i država treba da je svesna toga i da zna srž problema. Razumem ja i državu, da kroz cene poljoprivrednih proizvoda verovatno drži socijalni mir, ali naši seljaci su pametni, vredni, snalažljivi, tako da im samo malo treba i mogu čuda da napravi. Poznajem mnogo takvih ljudi, koji od ničega prave nešto i opstaju. Imamo dobru, kvalitetnu zemnlju, pa mi je neshvatljivo da ne možemo da taj potencijal valjano iskoristimo. 

Kuzmin, a i okolno podneblje u ovom delu Srema, poznati su po svinjgojstvu. Vladislav veli da se i njegov čukundeda bavio svinjama, držao je, kaže, i po 150 komada “fajferica”, crnih svinja...

– U svinjogojstvo sam jednostavno krenuo stopama mojih predaka, još od malih nogu, a ozbiljnije sam počeo da držim svinje od 2000. Tada je počeo naglo da se poboljšava genetski sastav, tako da je bila izuzetna ekspanzija u svinjogojstvu, i zajedno sa drugim mladim ljudima ušao sam u ovu priču. Otac i ja i do tada smo držali svinje, jer svinjarstvo bilo isplativo. Mi farmeri, koji smo imali kvalitetne svinje, dobijali smo 20 do 30 posto veću cenu. Kasnije se genetika poboljšala kod svih, a onda je i država ušla sa nekontrolisanim uvozom, pa smo postepeno padali u ovom poslu, tako da je svinjogojstvo trenutno u jako lošoj situaciji. Međutim, svi se nadamo da će biti bolje. I ne odustajemo tako lako...

Kuzmin ima oko 3.000 žitelja u oko 1.000 domaćinstava, polovina se bavi svinjogojstvom, pa se iz obora ovdašnjih stočara godišnje isporučuje preko 30.000 tovljenika, jer se prema evidenciji veterinarske službe mesečno pelcuje 3.000 do 5.000 jedinki. Ipak, nekada je u oborima u Kuzminu znalo biti i mnogo više svinja, oko 50.000 godišnje.

– Populacija svinja kod nas zavisi od otkupne cene, jer kada je dobra cena, ljudi automatski pune obore, a prazne ih kada je cena niska. Objekata ima, jer je svojevremeno izgrađeno dosta savremenih tovilišta. Mnogi su ih, recimo, podizali 80-tih godina i iz “zelenog plana”, a mi smo ulagali sopstvena sredstva – kaže Živanović.

Vladislav planira da, ukoliko se prilike u svinjogojstvu stabilizuju, poveća tov, jer ima na imanju mogućnosti za proširenje farme. On veli da su ulaganja u svinjogojstvu velika, jer da bi tovljenik dogurao do sto kilograma i mogao da se proda klanici, treba potrošiti 13.500 dinara da bi, kada se podvuče crta, samo bio na nuli.

– Ali šta raditi kada je loša otkupna cena – pita se naš domaćin. – Ljudi se tada lome, jer treba sastaviti kraj s krajem. da istraju dalje ih tera ih život i tradicija. Pored tova svinja bavim se i ratarstvom, za šta imam mehanizaciju. Nemam puno svoje zemlje, obrađujem 10 do 12 hektara koje uzimam u zakup, što je za moja gazdinstvo otprilike dovoljno da obezbedim hranu za tov svinja, a ono što ne mogu da obezbedim dokupljujem.

Inače, stočarima iz Kuzmina glavno tržište za tovljenike su domaće klanice. U neposrednoj blizini su četiri: “Nedeljković” u Šašincima, tu su i pogoni u Kukujevcima i Bačincima u susednoj šidskoj opštini, ali oči su uprte u oživljavanje i povratak nekadašnjeg giganta “Mitrosa” u Sremskoj Mitrovici sa inostranim vlasnikom.

– Nedavni skok otkupne cena tovnih svinja, koji usledio nakon period izuzetno niske cene, desio se samo zbog toga što su Kinezi došli kao kupci na evropsko tržište, što je rezultiralo nestašicom svinjskog mesa. Osetilo se to indirektno i na našem tržištu, ali, ponavljam, na položaj naših farmera najveći uticaj ima uvoz mesa i žive stoke – upozorava Živanović. 

– Jeste da su uvozni tovljenici mesnatiji i ujednačenijeg kvaliteta, ali mislim da je meso iz naše proizvodnje mnogo zdravije. Imamo mi kvalitetnu proizvodnju iz naših obora, samo nije dobro što ne čuvamo sopstvenu proizvodnju, čime bi morali da se pozabave i naši klaničari i države.

Udruživanje kao zalog za budućnost

Tridesetak farmeri iz Kuzmina okupljeno je oko Udruženja odgajivača svinja “Graničar”, koje postoji 16 godina, od kada se u selu održava i Sajam svinja i poljoprivrede, svake prve nedelje u septembru. Živanović je u rukovodstvu “Graničara”, koje veruje da će doći vreme da farmeri kroz svoju asocijaciju imaju uticaja i vide budućnost u svinjogojstvu.

„Okupljanje u udruženju jeste suština i forma oko koje možemo objedinjavati naše interese, pogotovo ako gledamo preko plota kako je to u EU i uopšte Zapadnoj Evropi, gde farmeri to rade jako dobro, a imaju i podršku svojih država. Kod nas državu to odviše ne zanima i ne stoji iza nas, pa mi postojimo samo radi toga da će se jednom, nekada, sve staviti na svoje mesto, da se i mi farmeri nešto u svemu pitamo i izborimo se da nam bude bolje nego što nam je sada”, smatra Živanović.

(Dnevnik)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam