ravago

U Vojvodini bi se 150.000 hektara moglo pretvoriti u ribnjake

Ribnjak Kapetanski rit, foto:Agrosmart
Ribnjak Kapetanski rit, foto:Agrosmart

Ribarstvo kao razvojna šansa: Ne zna zakon šta je “uslovno grlo”! Subvencije višestruko manje od evropskih

 

Početak izlova ribe u Ribnjaku “Kapetanski rit” nadomak sela Velebit kod Kanjiže, obećava da će u jednnom od najvećih ribnjaka u Srbiji koji se prostire na 650 hektara sa 14 jezera, imati uobičajenu godišnju produkcija oko 1.000 tona konzumne ribe i mlađi. “Kapetanski rit” je osnovan je 1953. godine, specifičan je po tome što se nalazi u blizini Velebitskog i Palićkog jezera, imao je ravnomeran razvoj u ranijem periodu, a posle privatizacije počinje novi tehnološki trend razvoja.

Krum Anastasov

 

Direktor “Kapetanskog rita” i predsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije Krum Anastasov uverava da ovaj ribnjak ima modernu infrastrukuru za savremeni uzgoj ribe, sa budućom proizvodnjom hrane za ribe, a razvija i turističke sadržaje.

- Uglavnom proizvodnja je na bazi šarana, koji je zastupljen oko 90 posto, a pored toga proizvodimo tolstolobika, amura, smuđa i pokušavamo da pristupimo proizvodnji soma i drugih vrsta. Prvo i osnovno kod proizvodnje ribe jeste da imamo kontinuitet, jer smo okruženi sa konkurentima iz zemalje Evropske unije, ribnjacima Hrvatske, Češka, Mađarska, Rumunija i Bugarska. Oni imaju mnogo bolje uslove u smislu subvencija i mnogo više novčanih sredstava dobijaju za ozdravljenje ili za pomoć, kako god da ih nazovemo. Ribnjaci iz tih zemalja prave nove modele, jer ako recimo nešto EU zabranjuje oni naprave model na koji način će da isfinansiraju svoju proizvodnju, tako da bez veće ozbiljnije subvencije ribnjak ne može da funkcioniše. Mi, naravno, radimo na stalnom razvoju i pokušavamo da kroz najracionalniji pristup u proizvodnji dobijemo što je moguće bolje rezultate – naglašava direktor Anastasov.

     

 

 

Zašto o u ribarstvu nema prava prečeg zakupa njiva 

Što se tiče subvencija u ribarstvu u Srbiji one postoje, za kilogram proizvedene, odnosno prodate ribe i iznosi oko 10 dinara, što je prema mišljenju Anastasova jako malo, jer u odnosu na države u okruženju manje su osam do deset puta, a troškovi kod nas su isti ili kod nekih segmenata čak i veći.  

Anastasov smatra da je potrebno sačiniti dobru strategiju razvoja, da se ribarstvo zaista uvaži i da se što više pomaže, ali i da postojeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu više bude primenjen kao podrška ribarstvu. On ukazuje da je ribarstvo jedina grana u stočarstvu koja još nema pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrendog zemljišta.

-  Mogućnosti po zakonu ima, ali još uvek nije formirano “uslovno grlo” koje se zove riba! Zbog toga smo mi već sedam-osam godina oštećeni kao grana stočarstva, upravo zbog toga što se to ne primenjuje, iako puno koristimo i trošimo hrane. Recimo na Ribnjaku “Kapetanski rit” će u ovoj godini potrošnja svedena na ekstrudiranu hranu biti oko 1.500 tona što je ekvivalent oko 3.000 tona pšenice – konstatuje Anastasov. 

Tehnolog proizvodnje u Ribnjaku “Kapetanski rit” Željko Đanić pojašnjava da je priprema objekata za proizvodnju u ribarstvu slična kao kod obrade poljoprivrednog zemljišta za biljnu proizvodnju. Jezera se moraju isušiti, dezinfikovati i tanjirtai, a potom se mora voditi računa o pravilnom nasadu riblje mlađi, da ba bude zdrava mlađ sa dobrim prosečnim težinama, u dobrom kondicionom stanju i da je dobro prezimela.

 

-  Nasađivanje se radi obično u proleće i tada se najveća pažnja i posvećuje zdravstvenom stanju mlađi. Nakon toga bitna je hranidba, da bude sa izbalansiranom hranom, kada imamo puno prirodne hrane dodajemo više žitarica, a kada je prirodne hrane u ribnjaku manje onda se više hrani sa punim hranivima koja imaju od 25 do 30 posto proteina. Time dobijamo kvalitetnu ribu koja ima mali sadržaj masti a ima velik sadržaj proteina – kaže Đanić.

Da nije pojave bolesti karakterističnih i za evropske ribnjake, problematike kvaliteta voda, neadekvatnog odnosa države, uvoza ribe sumnjivog kvaliteta, štete koju pričinjava populacija 20.000 do 30.000 jedinki kormorana koji se hrane ribom sa otvorenih voda pa i ribnjaka, ali i durgih poteškoća, srpsko ribarstvo bi bilo uspešnije.

 

 

 

U funkciji tek 10.000 hektara 

U Srbiji je sada oko 13.500 hektara pod ribnjacima, ali je u funkciji oko 10.000 hektara, ili čak nešto manje, što je loš trend. Krum Anastasov predočava da se sve više ribnjaka gasi ili se smanjuju površine pod proizvodnjom, umesto da se ribarstvo iskoristi kao velika razvojna šansa.

- U Vojvodini postoji 120.000 do 150.000 hektara neiskorišćenog zemljišta koje bi mglo da budu ribnjaci! Pored toga mogu da budu akumulacije za navodnjavanje, može da se napravi koncepcija koja zaista može da pruži jedan odličan ekonomski izazov za Srbiju, da se zaposle ljudi i da se poveća proizvodnja zdrave hrane, a da sve to bude korist i za ostale poljoprivrednike – smatra Anastasov.

Šarana nema pa preskup - oko 560 dinara

Procene su da će proizvodnja konzumne ribe u Srbiji, ove godine biti 4.500 do 5.000 tona, što je malo s obzirom da smo do pre koju godinu proizvodili 8.000 tona. Prema rečima Anastasova zato je sada i cena ribe visoka, a uzrok je u tome što se smanjuju površine i što šarana i slatkovodne ribe nema dovoljno na tržištu. Trenutno tržišna cena šarana na veliko je 450 dinara za kilogram sa prevozom do ribarnica koje su udaljene i 500 kilometara od ribnjaka. Cena kilograma u ribarnicama je oko 560 dinara, u zavisnosti od toga da li završi u krajnjoj ponudi kupcima u megamarketu ili u običnoj ribarnici. 

Prethodnih sedam-osam godina, prema uveravanju Anastasova, naši ribnjaci su zaista dostigli savršenstvo u smislu proizvodnji ribe, načina hranjenja i kontroli, pa se dobija riba koja je vrhunskog kvaliteta. Možemo da se pohvalimo je riba iz naših ribnjaka dobrog kvaliteta, da imamo šarane koji ima jako mali sadržaj masti, tri do četiri puta manje u odnosu na šarane iz ribnjaka sa područja Evropske unije.

 - Najveća potrošnja šarana je u Poljskoj, zatim Češkoj i Mađarskoj, a mi smo na nekom četvrtom mestu. U Srbiji se pojede oko 5,6 kilograma ribe godišnje po glavi stanovnika, što je jako malo. Ako kažemo da smo mi zemlja koja ima izrazito velik broj obolelih od srčanih i kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i drugih boljki, mislim da potreba za ribom i hranom koja je na bazi ribe treba da bude sve veća i veća. To mora da prepozna država, mora da nam pomogne. Ribnjaci se gase u okruženju ali i kod nas i proizvodnja je recimo u odnosu na pre tri četiri godine možda i do 40 posto manja nego do tada, zbog čega je  povećana cena ribe – ukazuje Krum Anastasov.

Irena Nađ

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine