ravago

Zaboravili gusku, a džigerica ide po 300 evra

foto:pixabay
foto:pixabay

Koriste se perje, meso, izuzetno lekovita guščija mast, kao i jaja i jetra, koja je vrhunski specijalitet naročito na zapadu 

Posmatrajući srednji Banat, proizvodnja gusaka u nekom periodu od pre 20 godina i više, bila je izuzetno rasprostranjena. Naročito je bila karakteristična za naseljena mesta u blizini vodotokova u vidu reka Tise, Begeja, Tamiša i kanalske mreže DTD, kao i razne stajaće vode.

Guska je malo zahtevna životinja, i što se tiče ishrane i uslova držanja naročito u ekstenzivnom uzgoju. Istovremeno od nje se koriste perje, meso, mast, jaja i jetra (džigerica), koja je vrhunski specijalitet naročito na zapadu. Jetra dostiže i cenu do 300 evra po kilogramu, što predstavlja i najskuplji proizvod stočarske proizvodnje. Guščija mast od davnina je poznata kao lek, a i danas ima istu tu primenu. Perje je i danas nezamenljivo, i njegova termoizolaciona sposobnost nalazi primenu naročito u izradi odevnih predmeta. Zastupljenost mesa i jaja u ishrani je zanemarljiva, ali su takođe interesantni produkti ove stočarske proizvodnje.

Domaća guska

Guske polno stasavaju u starosti od 9-12 meseci, i na jednog gusana dolazi do 5 gusaka, da bi se ostvarila kvalitetna oplodnja jaja. Guske na području srednjeg Banata su sa belom bojom perja, i uglavnom su nastale oplemenjivanjem autohtonih rasa sa Italijanskom guskom. Prvenstveni razlog ovog oplemenjivanja je bio unapređenje reprodukcije, odnosno veći broj snešenih jaja u sezoni. Guska u periodu nošenja jaja snese između 15 i 20 komada. Što se reprodukcije tiče, guske su najproduktivnije u starosti od 2-4 godine. Inkubacija jaja traje 4 nedelje, kada na svet dolaze vrlo vitalni jednodnevni guščići.

Dok su mali guščići mogu konzumirati i kompletne smeše, mada su to u ekstenzivnom načinu odgoja uglavnom mlevene žitarice. Vrlo brzo guščići počinju kao koncentrovani deo obroka da konzumiraju zrnastu hranu kukuruz i pšenicu. Guščići za oko 4 nedelje starosti postižu težinu od 2 kilograma i do momenta operjavanja sa nekih 8 nedelja budu malo osetljiviji na uslove držanja, a pogotovo na temperature. U ovom periodu života potrebno im je obezbediti i pašu, koja mora biti u zaštićenom prostoru zbog predatora (psi, mačke ili neke divlje životinje). Nedostatak trave na tom zaštićenom prostoru se nadomešćuje pokošenim leguminozama (najčešće lucerka). Osnovna hrana kod gusaka je paša, i to najčešće u priobalju gde je trava uvek zelena. Blizina vode nije presudna „zbog kupanja“ nego zato što je tu izvor hrane za guske (trava) uvek zelena i ima je dovoljno. Za kilogram prirasta guska mora da konzumira od 5-7 kilograma kabaste hrane.

Guska je vrlo otporna životinja i nije sklona oboljenjima, pa čak i temperaturni ekstremi koji prate ovu kontinentalnu klimu, ne utiču negativno puno na nju. Ovo se odnosi na odrasle jedinke sa stalnim perjem, dok guščiće ipak treba zaštititi od ekstremnih spoljnih uticaja. Završne mase ovog soja gusaka na području Banata kreću se do 7 kilograma. Klanični randman je manji nego kod kokoši, a procenat masti iznosi i do 7 %. Kljukanje gusaka kao način da se poveća količina masnog tkiva, i mase jetre, danas se ređe praktikuje zbog nedostatka radne snage.

Proizvodnja gusaka nije organizovana, a u Srbiji i ne postoji klanica koja je registrovana za to. Velikih belih jata, kao karakteristika ovog dela Banata više nema. Proizvodnja se svela na poljoprivredna gazdinstva koja imaju do 50-tak jedinki. Plasman guščića za dalji tov, živih gusaka za klanje ili priplod, kao i guščijeg mesa se odvija na pijacama, ili direktno na gazdinstvu. Ovu proizvodnju bi trebalo omasoviti, zato što je jednostavna i rentabilna. Ona bi bila isplativa i kao poluintenzivna i intenzivna, što su još dva načina gajenja gusaka.

Popov Predrag,
dipl.ing. stočarstva, PSS Zrenjanin

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam