ravago

Živina bolje napreduje na prostirci od peleta

Živina bolje napreduje na prostirci od peleta

Moć upijanja peleta devet je puta veća u poredjenju sa slamom,  a rast u suvom okruženju omogućava bolje zdravlje i veću produktivnost životinja

Žetvni ostaci nisu balast i njihova uloga može biti višestruka, bilo da se zaoravaju i na taj način obogaćuju zemljište, bio da se od njih pravi pelet. Već se odomaćila upotreba peleta kao energenta, ali manje je poznato da  se ovaj pesovani  materijal može uspešno koristiti i kao prostirka u stočarskim objektima. Firma Victoria Starch u svojoj fabrici u Zrenjaninu proizvodi agropelete presovanjem žetvenih ostatataka od sredine 2013. godine.

Agropelet je, kako naglašava direktor firme Jelena Mitrović, proizvod cilindričnog oblika, glatke strukture, bez mirisa, a dobija se presovanjem biomase, odnosno žetvenih ostataka kao što su slama soje, pšenice i uljane repice pod visokim pritiskom, bez dodavanja bilo kakvih vezivnih sredstava.

-Na ovaj način se postiže održivo korišćenje poljoprivredne biomase, kao jednog od obnovljivih izvora energije, objašnjava Mitrovićeva.

Primena agropeleta se danas razvija u dva pravca, odnosno za sagorevanje u kotlovima i kao prostirka za uzgoj životinja. Zrenjaninska firma brendirala je oba ova proizvoda.

Energetski pelet je agropelet  od žetvenih ostataka sa sadržajem sojine slame od minimalno 50 odsto. To je ekonomski isplativ i ekološki prihvatljiv energent za najširu primenu. Može se koristiti u pećima za individualne korisnike i javne ustanove, kao i pećima za pelet sa mehaničkim čišćenjem rešetke i predstavlja visokoefikasno gorivo.

Sagorevanjem ovog energenta stvara se ista kolicina CO2 koliku je biomasa koristila prilikom svog rasta, pa se zbog toga pelet ubraja u CO2 "neutralne" izvore energije. U svom sastavu nema sumpor, pa stoga nema ni emisije sumpornih oksida u vazduh.

Pelet za prostirku se proizvodi od pšenične slame. To je čist, prirodni proizvod, visoke higijenske vrednosti koji  daje najbolje rezultate u živinarstvu. Koristi se kod uzgoja pilića, koka nosilja, ćurki, a idealna je podloga i za konje i druge životinje.

Proces proizvodnje peleta se odvija na 92 stepena, čime se uništavaju mikroorganizmi, pa je proizvod mikrobiološki bezbedan. 

Korišćenje peleta kao prostirke ima niz prednosti. Pre svega, stvaraju se bolji uslovi uzgoja životinja zbog velike apsorpcione moći peleta, što dovodi do povećanja produktivnosti i smanjenja mortaliteta pilića. Takođe, eliminiše neprijatne mirise  u objektima i omogućava njihovo lakše i brže čišćenje. Korišćenjem peleta stvara se manja količina otpada koji se lakše i efikasnije koristi kao djubrivo.

Ako se uporedi sa slamom, upijajuća moć peleta veća je devet puta.što osigurava da će životinje rasti i razvijati se u suvom okruženju što je od presudne važnosti za njihovo zdravlje.

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine