ravago

Mađarska Vojvođanima dosad dala 34 miliona evra za biznis, kupovinu zemljišta…

Mađarska Vojvođanima dosad dala 34 miliona evra za biznis, kupovinu zemljišta…

Otvoren četvrti krug konkursa Fondacije "Prosperitati" - za kupovinu seoskih kuća, poljoprivrednog zemljišta i projekte srednje vrednosti u poljoprivredi

Vojvođanske firme, preduzetnici i poljoprivrednici su za nepune dve godine, od kraja januara 2016. do sada, od Vlade Mađarske dobili bezmalo 34 miliona evra vrednu pomoć za privredne aktivnosti i za kupovinu zemljišta, kuća sa okućnicama, poljoprivredne mehanizacije, sistema za navodnjavanje…

Balint Juhas, foto: Prosperitati

U tri dosadašnja kruga konkursa i 20 javnih poziva predali su 7.000 zahetva za donacije koje se u Vojvodini za one koji imaju dvojno srpsko-mađarsko državljanstvo raspoređuju posredstvom Fondacije “Prosperitati”, a od toga je pozitivno rešeno 6.200. Iz Mađarske je za podršku ekonomskom osnaživanju sunarodnika u Vojvodini za tri godine koliko traje program, obezbeđena finansijska injekcija vredna 50 milijardi forinti ili oko 160 miliona evra, za čiju raspodelu je zadužena Fondacija „Prosperitati“.

-Interesovanje je veliko na svim konkursima, a imajući u vidu pozitivno rešene zahteve, uspeh je 88 odsto. Od deset prijavljenih, devet zahteva je odobreno. Krenuo je četvrti krug javnih poziva, a dosad je ugovoreno i isplaćeno blizu deset milijardi forinti, što je oko 34 miliona evra. To je bilo prvenstveno namenjeno registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i mikro i malim preduzećima – navodi u razgovoru za Agrosmart rukovodilac programa Fondacije „Prosperitati“ Balint Juhas.

Po njegovim rečima, kada se zaključi četvrti krug  javnih poziva i donošenja odluka, za sledeću godinu na raspolaganju u ovom fondu ostaje 7,5 milijardi forinti, odnosno još približno 24 miliona evra u vidu bespovratnih sredstava i približno 15 milijardi forinti, odnosno oko 50 miliona evra u vidu povoljnih kredita .  

Dodaje da je, kada je o poljoprivredi reč, najveći broj prijava pristiglo za kupovinu poljoprivrednih mašina i priključne opreme - oko 4.000 je odobrenih projekata za tu namenu. Interesovanje je bilo veliko i za sisteme za navodnjavanje, plastenike, višegodišnje zasade, nabavku matičnih stada, protivgradnih mreža, te za proizvodnju proizvoda veće dodate vrednosti, kupovinu poljoprivrednog zemljišta i kuća. Osim toga, podrška je davana za uvođenje sertifikata i standarda za mikro i mala preduzeća, za kupovinu mašina i opreme za mala i srednja preduzeća, za razvoj turizma, nevladine organizacije i kupovinu seoskih kuća za mlade bračne parove.  

-Krajem prošle godine objavljen je konkurs za projekte velike vrednosti, za značajne investicije u poljoprivredi i privredi. Stiglo je 36 prijava, a do sada smo obradili i odobrili šest projekata. To su projekti koji podrazumevaju investicionu vrednost najmanje 500.000 evra. Od njih očekujemo veće zapošljavanje – po projektu najmanje 20 novozaposlenih u poljoprivredi. Podršku kroz ovaj konkurs su dobile firme, odnosno organizatori proizvodnje koji mogu da obezbede veći profit svojim dobavljačima, tj. poljoprivrednim gazdinstvima, kao i sirovinu koju oni obrađuju, uz kontrolu kvaliteta i monitoring celog procesa proizvodnje i plasiranje na tržište. Reč je uglavnom o plasmanu na inostrano tržište – kaže Juhas. - Šest takvih „integratora“ dobilo je podršku za organizaciju proizvodnje meda, začinskog bilja, lekovitog bilja, voća... Pod organizatorom proizvodnje, odnosno „inegratorom“ podrazumeva se preduzeće koje je prisutno na tržištu i ima iskustva u unapređenju kvaliteta proizvoda, poseduje sertifikate, može robu da plasira na tržište, a pomaže dobavljačima u celom procesu - od momenta određivanja sorte, preko proizvodnje, do preuzimanja robe.

Pomoć za kupovinu 278 kuća i 1.900 hektara njiva

Trenutno su, navodi Juhas, otvorena tri konkursa.

Za kupovinu seoskih kuća na raspolaganju je 620 miliona forinti, tj, oko dva miliona evra, za kupovinu poljoprivrednog zemljišta „Propsperitati“ obezbedio je 4,5 milijarde forinti (oko 15 miliona evra) u vidu subvencionisanog kredita, a za projekte srednje vrednosti u poljoprivredi i privredi opredeljeno je šest milijardi forinti (oko 19,5 miliona evra) bespovratne pomoći. Vrednost tih projekata je između 50.000 i 500.000 evra.

Govoreći o kupovini kuća Juhas objašnjava da se zainteresovani najpre prijavljuju i predlažu nekretninu koja treba da odgovara kriterijuma konkursa, to jest da je useljiva, podobna za ekonomsku, preduzetničku aktivnost, da ima ili baštu ili sporedne objekte pogodne za držanje životinja, da je van grada u Vojvodini, da je bez tereta... „Prosperitati“ odobrava bespovratno 1,2 milion dinara, a ako vrednost kuće premašuje taj limit, podnosilac prijave razliku dopunjava sopstvenim učešćem. Novac Fondacija isplaćuje direktno prodavcu.

Na pitanje da li je moguće da se iz ovog programa na ruke dobije novac za kupovinu poljoprivrednog zemljišta Juhas odgovara da nije jer je u u četvrtom krugu konkursa pomoć data kroz sufinansiranje kamate za kredite.

- Za zemljište je isti princip kao i za kupovinu kuća. U prvom krugu bila je obaveza sopstvenog učešća aplikanta od najmanje 50 odsto. On je trebalo to da isplati prodavcu, a mi smo svoj grant takođe uplaćivali na račun prodavca. U ovom krugu potrebno je da se korisnik prvo obrati banci i da dobije preliminarnu pozitivnu odluku za dizanje kredita uz sopstveno učešće. Potrebno je da uplati 25 odsto vlastitog novca, a ostatak ide iz kredita. To se uplaćuje prodavcu,  a mi finansiramo deo kamate – objašnjava Juhas.

Iznosi i veličina parcela koje se kupuju nisu ograničeni, to je stvar mogućnosti kupca i odnosa na tržištu, dodaje on. Uglavnom, kod dinarskog kredita gde je najveća kamata osam odsto, ova fondacija subvencioniše najviše 6,5 odsto.

-U prvom krugu iz ovog programa sufinansirana je kupovina 78 kuća u vojvođanskim mestima i 400 hektara poljoprivrednog zemljišta. Za 78 kuca smo odobrili i isplatili 730.000 evra, a za 400 hektara zemlje malo više od 1.5 milion evra. Sada imamo raspoloživa sredstva za kupovinu 200 kuća za mlade bračne parove i 1.500 hektara. Time direktno utičemo na razvoj sela, poboljšanje uslova za život u ruralnim područjima Vojvodine i promenu demografske slike – kaže Juhas.

Uslov srpsko i mađarsko državljanstvo, adresa u Vojvodini...

„Prosperitati“ je uspešne projete realizovao u 37 lokalnih samouprava, u 147 mesta u Vojvodini, kaže Juhas.

Generalno, na konkurse se mogu prijaviti oni koji imaju i srpsko i mađarsko državljanstvo, čije je središte firme ili poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji Vojvodine.

-Nije dozvoljeno dvojno finansiranje. Dakle, isti aplikant sa istim projektom može da se prijavi na više mesta ali finansiranje može da se dobije samo iz jednog izvora. Međutim, može sa drugim projektom da se prijavi kod drugog finansijera i dobije podršku. Na primer, ako neko kupuje traktor i dobije sredstva od naše fondacije za tu namenu, sa istim traktorom ne sme da konkuriše i dobije podsticaj od Pokrajine ili Republike ali recimo, ali ako kupi traktor uz našu pomoć, a iz drugih konkursa nabavi prikolicu za isti traktor, to je u redu. Nismo ograničavali jačinu traktora. Obezbedili smo za poljoprivredna gazdinstva 800.000 dinara granta uz 20 odsto učešća pa je zapravo taj iznos ograničio izbor traktora. Uglavnom, traktor ne može da bude skuplji od 20.000 evra. PDV koji je predmet povraćaja ne može da bude predmet finansiranja – objašnjava Juhas.

Takođe, ko preko ovog programa nabavi poljoprivredne mašine i opremu, dužan je da ih čuva najmanje pet godina, a kod nepokretnosti – devet godina moraju namenski da se koristi, da se ne izdaju, prodaju... Kod projekata male vrednosti zahtevali smo od korisnika da dobavljač ili proizvođač ili uvoznik mašina i opreme bude iz Srbije, kaže naš sagovornik.

Pomoć za ekonomski razvoj mađarskih zajednica

-Program koji realizuje „Prospertitati“, a koji je podržala Vlada Mađarske zasniva se na strategiji za ekonomski i teritorijalni razvoj mađarskih zajednica u Vojvodini. Izradila ga je grupa stručnjaka na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara, a Vlada Srbije prihvatila u novembru 2015. Realizicaja ovog razvojnog ciklusa traje do kraja 2018. godine. Takav program se sprovodi i u Ukrajini i Sloveniji, a očekuje se početak sličnog programa u Hrvatskoj. O tome se pregovara i sa Slovačkom i Rumunijom – kaže Juhas.

S. Gluščević


 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam