ravago

Kineski sertifikat na ruskom jeziku

Kineski sertifikat na ruskom jeziku

Pa mi pojedemo 0,7 kilograma jagnjetine godišnje po glavi. To je za pametnog čoveka nemoguće podeliti na 365 dana

Kad bi se naši vlastodršci i usrećitelji poljoprivrede pozbavili ulaganjem u proizvodnju po njivama i stajama, kao što se hvališu raznoraznim izvoznim sertifikatima, možda bi seljaci imali neke koristi. Ovako - mala vajda i velika demagogija.

Branislav Nedimović pokazuje sertifikat za Kinu

Dok maestralno mašu novim izvoznim kineskim sertifikatom, bilo bi dobro da ih neko zapita - a  imamo li mi isti takav papir i za Rusiju i na ruskom? Imamo. naravno.

I kakva je korist? Pa veoma mala.

Pa zašto onda tolika parada oko Kine?

Pa da bi ministar i premijer imali u šta da udaraju na sva zvona. Umesto da se povećava domaća proizvodnja, mi povećavamo broj sertifikata i smanjujemo subvencije. Velemajstori.

Možemo imati i ruske sertifikate na kineskom i kineske na ruskom  ali to nam pomoći neće. Ne zato što neko mrzi Aleksandra Vučića i genijalnu naprednjačku vlast, već zato što nemamo šta da izvezemo. Nemamo mesa ni za nas a kamoli za Rusiju i Kinu.

Pokazivanje sertifikata je bacanje prašine u oči i kamufliranje neznanja, nerada i bahatosti. Potemkinova su to sela. Pet godina gospoda naprednjaci skupljaju sertifikate i okrivljuju žute lopove, svaki ministar za svaku stvarčicu se zahvaljuje premijeru Vučiću na svemu i svačemu. Tamburali su kako će poteći med i mleko čim se isprave greške žutih koji su zapostavili Rusiju. Eto Rusije, a šta bi s izvozom? Sitna riba pljuskavica.

Da nam nije Evropske unije, ovde bi bila potpuna katastrofa. Suficit u izvozu u EU nam je preko 600 miliona evra. Suficit, to jest višak. Ukupan izvoz u Rusiju je jedna.... Ajde dobro, samo bi budala tvrdila da je loše što možemo da izvozimo u Rusiju, ali naprednjaci i njihovi silni ministri poljoprivrede ništa nisu uradili da se poveća proizvodnja i tako napadne rusko tržište.

Umesto da daju projekte i subvencije seljacima oni su kao papagaji ponavljali podatke da Srbija nema dovoljno jabuka ni za tržište Moskve. Pa gde je proizvodnja? Ako su žuti sve upropastili, što vi ne uradiste nešto i ne obezbediste i jabuke i meso za Rusiju? Lakše je, naravno, dobiti papir nego napraviti sistem proizvodnje.

Isto je i s Kinom. Šta Kineze košta da nam daju kave god hoćemo sertifikate kada znaju da mi nemamo šta da prodajemo? Mislim na ozbiljnu proizvodnju i plasman, a ne tri-četiri tone jagnjetine. Ceo svet može da nam da sve papire, ali nije to suština. Suština je da mi nismo bili sposobni, zahvaljujući genijalnoj politici premijera Aleksanda Vučića i njegovih kadrova, da iskoristimo Rusiju i to ne običnu Rusiju već onu koja je uvela sankcije zapadnim državama i gde je ostalo upražnjeno tržište za plasman nekoliko stotina milijardi dolara poljoprivrednih proizvoda. Nema Nemaca, nema Austrijanaca, nema Francuza, nema Turaka.. Sve slobodno, a Vučić i njegovi ministri obezbedili sertifikate.

Ruku na srce, ne samo sertifikate. Stići će i avioni i tenkovi. Bože moj. Samo onaj ko mrzi Vučića i Rusiju može da ima nešto protiv aviona i tenkova i poklona Vladimira Putina. Gospoda su vrhunski demagozi koji pobeđuju na svim izborima i onda se pitamo zbog čega smo na dnu Evrope i zašto trećina afričkih država ima veće plate nego što su u Srbiji. Vučić i naprednjačka ekipa su obični samoreklameri i niše više, a posledice njihovog (ne)rada u poljoprivredi će biti sve teže i teže.

Verovatno su žuti lopovi za to krivi. Ali u kakvom mi sistemu živimo? Posle petooktobarskih promena genijalci koji su ščepali poljoprivredu vikali su kako su za  propast stočarstva krivi socijalisti i radikali, a na pitanje što samo pričate, a malo radite odgovor bi obično bio u stilu: “A je l' bi bilo bolje da se vrate Sloba, Šešelj i sankcije?”. Sada novi radikali i socijalisti na pitanje zašto ne povećavate proizvodnju već samo skupljate sertifikate odgovaraju: “Pa žuti nisu ni serifikate dobili”.

Gde smo? Srbija je, kaže statistika, lane proizvela oko 500.000 tona mesa ukupno. Od toga je 77.000 junetine, 304.000 tona svinjetine, 88.000 tona živine i oko 34.000 ovčetine i jagnjetine. E sad gospodo naprednjaci i eksperti koji ih pratite i svakodnevno pričate budalaštine jedno da utuvite: Kada bi građani Srbije imali standard dostojan iole prosečnog življenja i života, da ne upotrebimo neku težu reč, sve ovo meso ne bi bilo dovoljno ni za naše porodice, a kamoli da nešto izvezemo. Pa mi pojedemo 0,7 kilograma jagnjetine godišnje po glavi. To je za pametnog čoveka  nemoguće podeliti na 365 dana.

Milovan Lukić

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine