ravago veliki

Sposobni za poljoprivredu, kao Vulin za vojsku

Sposobni za poljoprivredu, kao Vulin za vojsku

Ako hoćemo nešto da uradimo, a ne da mlatimo praznu slamu i slušamo buncanja Aleksandra Vučića i sadašnjeg, ali i bivših republičkih i pokrajinskih ministara za agrar, koji su sposobni za ekonomiju i poljoprivredu k'o Vulin za vojsku, onda na primeru jagoda da vidimo šta nam je činiti.

Jagode i neoliberalna ekonomija. Kakve to veze ima? Pa puno.

Ako hoćemo nešto da uradimo, a ne da mlatimo praznu slamu i slušamo buncanja Aleksandra Vučića i sadašnjeg, ali i bivših republičkih i pokrajinskih ministara za agrar, koji su sposobni za ekonomiju i poljoprivredu k'o Vulin za vojsku, onda na primeru jagoda da vidimo šta nam je činiti.

Svaka ozbiljna priča u Srbiji i ekonomiji je nemoguća, zbog gomile kvazistučnjaka  koji se svakodnevno pojavljuju po medijima i ponavljaju mantre o konkurentnosti, nastupu na svetskom tržištu, malom posedu, velikim šansama šta treba da radimo, kome da uzmemo, kome da damo ... I to sve pozicije navodnog znanja, akademsnkih titula ili funkcija.

Teorije zavere, velike priče da se opravda  nesposobnost i vlastito neznanje. Naši ekonomsti kada se dograbe vlasti i pozicija ne znaju ništa drugo nego da nam objasne zašto nešto ne može da se uradi, a ne zašto i kako može.

Neoliberalna ekonomija ubija svet i Srbiju, pravi haos, pljačka selo, grad, tvrde srpski nadriekonomski stručnjaci, koji ne da pojma nemaju šta je liberalna ekonomja nego veze s mozgom nemaju. Ali nije bitno, ne skidaju se godinama, prvo sa žutih onda s naprednih televizija. Ako neko misli da je ono što su radili Labus, Dinkić, Vlahović i ekipa liberalna ekonomija, onda se grdno vara.To je bila promocija pljačke i uništavanja, a ne ekonomija. Ako neko misli da je ovo sada u Srbiji liberalna ekonomija, takođe se grdno vara jer je na snazi neokolonijalizam koji mi sami plaćamo 10.000 evra po radnom mestu.

Evo na primeru jagoda da objasnim šta je liberalna ekonomija, to jest šta je jedina moguća ozbiljna ekonomija u 21. veku.

Ali moramo da se vratimo da malo uprošćeno objasnimo šta je to liberalna ekonomija i kako je nastala i zašto je nastala, to jest šta joj je udarilo temelje na prelazu iz 16. u 17.vek.

Kada su Englezi planirali da pobede Špance, Portugalce, Holanđane i ostale u bici za premoć na morima i okeanima u svetskoj trgovini, svakoj engleskoj budali je bilo jasno da im je potrebana veća i bolja mornarica i da do nje neće doći silom koju tada nisu imali već uz pomoć pameti i slobodne ekonomije bez bilo kakve korupcije. E da bi im moranrica bila veća i bolja morala je da ispuni nekoliko kriterijuma. Da izgradnja brodova bude kvalitetna, brza, s novom tehnologijom ili uz poboljšanje stare i sve to mora da bude što jeftinija. Najvažnije u izgradnji su morali da učestvuju samo oni koji mogu da ispune one kriterijume, a ne oni će kroz korupciju dobijati posao. Dakle, bio je to državni projekat u kojem samo najbolji mogu i smeju da učestvuju jer bi u suprotnom korupcija sve upropastila kao što obično sve i upropaštava. Zamislite koliki je to napredak morao biti za jedno društvo kada su omogućili da milione ne zarađuju lordovi već najsposobniji građani. Tako su Englezi počeli da grade najveću flotu na svetu, a brodove su gradila najbolja brodogradilišta.

To nije sve.

 Da bi oni mogli da grade jeftino, a kvalitetno, morali su opet na slobodnom tržištu bez korupcije da kupuju drvo, okove, platno za jedra i sve ostalo opet po slobodnim liberalnim uslovima... Moralo je sve da bude pošteno.

Nije ni tu kraj. Neko je morao tu veliku mornaricu da snabdeva, pa je poljoprivreda stigla na tržište i opet su morali da pobede oni koji ponude najbolje, najviše i najjeftinije. Nije smelo biti varanja jer ako i ovaj deo zakaže ništa ne bi bilo od engleske pobede.

Posao, nabavke, cene, kvalitet, sve je bilo na slobodnom liberalnom tržištu, a ko zabrlja bude pojeden.

Prosto objašnjeno. to vam je liberalna ekonomija. Morate imati cilj koji donosi profit, a svi ostali rade za njega. Što bi se današnjim jezikom reklo, morate imati platformu na kojoj radi sve ostalo. Istočnoindijska kompanija i najjača ekonomija sveta koja je svet uvela u industrijsko doba.

Tako su Englezi zavladali svetom. Domaći mudroseri će reći kako su ga pljačkali, ali to bi isto radili i Španci, Francuzi ili Portugalci. Svejedno, ovde je priča o tome kako su Englezi pobedili jače i bogatije od sebe i to ne prvo silom i oružjem već slobodnim tržištem u svojoj državi. Da je bilo korupcije sve bi propalo. a svetom bi vladali Španci, Portugalci, Francuzi... Dakle, da ovi naši teoretičari zavere jednom za svagda utuve - Englezi nisu bogati zato što su prvo imali oružje već sto su imali pameti. Sila je došla posle ekonomije.

Neoliberalna ekonomija je sve to isto samo što nosilac projekta nije država već privatne kompanije. Ni u liberlanoj ekonomiji država naravno nije bila platforma za sve velike poslove, ali su Tačerka i Regan državu potpuno izjurili iz ekonomije. To jest probali su to da urade.

Ovo je naravno uprošćeno objašnjenje ali u suštini sve tako funkcioniše do dana današnjeg.

Globalizacija je samo produžetak ovog procesa. Brodove neće praviti 100 brodogradilišta na svetu već samo tri najbolja, koja imaju najbolji kvalitet i najnižu cenu, ali i novu tehnologiju. Automobile ne proizvodi sto kompanija već tri ili četiri koje se samo drugačije zovu. Globalizam diktira sve iz centra, ali ga obara vizija s margine. Ekonomska ili neka druga.

Nemojte nikada zaboraviti da je Rimsko carstvo pokorila vizija nekoliko bednih ribara s Galilejskog jezara. Nije valjda u Rimskom carstvu bilo bednijeg zanimanja od ribarenja na  nekom nikakvom jezeru na kraju carstva. Ali... Ideje pobeđuju, a ne početna pozicija....

Da se manemo velikih priča nego da vidimo mi one naše jagode i našu muku i liberalnu ekonomiju.

Šta je naša flota? Pa plan da Evropu i Rusiju na primer osvojimo jagodama. Imamo sve. Znanje, malo tržišta, a sorte moramo da uvozimo dok ne napravimo naše. ali nema veze. Cilj je dakle izvoz i zarada na njemu.

Da bi Srbija osvojila EU i Rusiju jagodama, mora da proba da uradi dve stvari - da poveća proizvodnju deset, dvadeset ili trideset puta i da proizvođačke cene prepolovi. Kao Englezi s brodovima. Možemo li mi to? Pa verovatno da možemo.

Poslednjih nekoliko godina najbolji uzgajivači jagoda nisu imali problema s plasmanom i izvozom ni po ceni jagoda od 2,5 evra koliko su bili lane, a no po ceni od jednog evra koliko su bile ove godine. Uzmimo da se u ozbiljnim zasadima koji se navodnjavaju sada ubere oko 30 tona jagoda i to vam je 30.000 evra. Da li taj prihod može da isplati investicije za sadnice, folije, navodnjavanje, đubrenje, zaštititu...? Sigruno je da može.

E sad je pitanje da li smo kadri da proizvodnju podignemo na 40 tona, da cena bude 50 evrocenti, to jest prihod na hektaru 20.000 evra.

Može li da se isplati proizvodnja jabuka s prihodom od 20.000 evra na jednom hektaru ili je potrebno da imamo pet hektara i prihod od 100.000 evra?

To je jednačina s više nepoznatih od kojih je najveće piatanje da li će imati ko da bere jagode ako bi se gajile na 100.000 hektara.

Mogu li đaci da zarade pare za knjige i ekskurzije berući jagode? Mogu li oni sposobni koji primaju socijalnu pomoć da beru jagode, mogu li nezaposleni bez ikakve struke, a njih je u Vojvodini skoro 50 posto da beru jagode?

E to su vam parametri za liberalnu ili neoliberalnu ekonomiju. Cenom, količinom i kvalitetom se osvaja tržište. Ako sve možete da ispunite onda  krećete da gradite flotu, Ali ako imate sve, a nemate moranare, opet vam je sve uzalud. U svemu ovom pa i jagodama neophodna je država koja će dati logističku podršku pomoći proizvođačima da dođu do velikih trgovinskih lanaca u celoj Evropi i Rusiji. Tako onda imamo zadruge koje će nabavljati sadnice za 100.000 hektara, đubrivo... One će orgnizovati  stručnu pomoć od sadnje do prodaje. Tek tada treba da se pojavi Krkobabić i ovi genijalci iz SANU. ne da vrate mlade na selo već da na selu ljudi imaju šta da sade i šta da beru.

Sve što važi za engleske brodove i naše jagode i bilo čije jagiode, važi i za tovljenike.

Sve je izmišljeno. Ako ćete da gajite svinje i da diktirate tržište, onda po najnižim cenama morate najbolje da tovite 30 miliona svinja, a ne tri miliona kao mi.

Sve važi i za maline, višnje, krastavce, šljive, sokove, rakiju....    

Međutim, pošto je ozbiljan nastup na svetskoj pijaci ozbiljan i težak posao a srpsku poljoprivredu 30 godina vode totalni diletanti, onda umesto sistema imamo priče o šansam s puževima, aronijom, nojevim jajima, serifikatima za izvoz govedine koje nemamo, jabuka u Indiju..

Milovan Lukić

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera