delta

Jelke posle praznika postaju hrana za slonove

Jelke posle praznika postaju hrana za slonove

Svake godine u Nemačkoj se tokom praznika proda 30 miliona  jelki koje ubrzo postaju otpad čije uklanjanje je skupo.

U Nemačkoj se za Božić, prema procenama, okiti oko 30 miliona jelki. Sada, nakon praznika, s njima pune ruke posla imaju komunalna preduzeća, vatrogasci, a ponegde i izviđači. Šta rade s njima?

Nakon Božića i Nove godine ostaje mnogo otpada. Naročito sada, kada su desetine miliona jelki obavile svoj posao i kada im iglice sve više opadaju tako da niko više ne želi da ih drži u stanu. Prema procenama Saveza nemačke drvne industrije, samo u Bavarskoj je prodato oko 4,6 miliona božićnih jelki i sada bi ih trebalo ukloniti. Komunalna preduzeća u Minhenu i Nirnbergu očekuju prava brda jelki, u svakom od tih gradova po oko 200 tona. Ali, troškovi njihovog uklanjanja su za opštinske budžete ipak mali. Prema navodima rukovodioca odeljenja za upravljanje otpadom Nirnberga Gerharda Bokea, to će svakog stanovnika tog grada da košta samo oko 14 centi. Komunalno preduzeće u Minhenu računa da uklanjanje jedne tone božićnih jelki košta do 50 evra.

U Severnoj Rajni Vestfaliji, u brojnim opštinama, jelke i ne skupljaju preduzeća za odvoz otpada, već vatrogasci ili socijalne organizacije – koje za to dobiju male novčane donacije i u određenoj meri popunjavaju blagajnu svojih društava. „Ta tradicija se tokom godina etablirala“, kaže vatrogasac iz Minstera Andreas Top. Vatrogasci u gradiću Ahlenu skupljanje božićnih jelki vide kao vežbu, jer „vatrogasci moraju jednom u godini s velikim vozilima da uđu u svaku ulicu“, kaže rukovodilac vatrogasne službe Valter Volf.

U brojnim seoskim opštinama u Severnoj Rajni Vestfaliji, u skupljanju božićnih jelki učestvuju izviđači. „Delimično ih odvozimo do komunalnih preduzeća, a delom ih čuvamo za naše logorske vatre“, kaže Tobijas Regeš iz Nemačkog izviđačkog društva St. Georg (DPSG). Od novčanih poklona koje za to dobiju, izviđači često finansiraju svoja letnja logorovanja.

Najviše božićnih jelki u Nemačkoj bude usitnjeno i zatim upotrebljeno u drvnoj industriji za proizvodnju građevinskog materijala, za ogrev, ili za đubrenje. Grad Špejer na jugozapadu Nemačke radi sve to: grane i iglice se koriste kao đubrivo, a deblje drvo se usitnjava i od njega se u drvnoj industriji prave presovane drvene ploče ili ogrev. I u Koblencu građani mogu da u komunalnom preduzeću kupe đubrivo u kome je možda završila i njihova božićna jelka.

Božićne jelke koje nisu došle u dodir sa svećama i ukrasima često završavaju u zoološkim vrtovima – kao hrana za slonove ili kao igračka za druge životinje. „To, istina, slonovima i nije neka poslastica, ali ipak jedu“, kaže portparol zoološko-botaničkog vrta u Štutgartu. Debelokošcima je dobra zabava da usitnjavaju jelke. Nekim drugim životinjama, recimo lavovima, tigrovima i drugim mačkama, zanimljiv je miris crnogoričnog drveća.

U zoološkom vrtu Minhenu božićnim jelkama kao igračkama mogu da se raduju i majmuni, a u frankfurtskom zoološkom vrtu njima se zabavljaju nosorozi: „Oni vole da ih prenose po svom ograđenom prostoru“, kaže predstavnica vrta.

Poslednja varijanta jeste korišćenje jelki za dekoraciju – recimo u kavezima za ptice, kažu u Štutgartu. Ali, do životinja ne smeju da stignu jelke na kojima još ima ostataka ukrasa. „Ne želimo da životinje pojedu ostatke ukrasa, to bi moglo da bude opasno“, naglašava Štefani Heke iz zoološkog vrta u Minsteru.

Izvor:DW

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info