ravago veliki

Neujednačeno stanje pšenice na vojvođanskim poljima

Neujednačeno stanje pšenice na vojvođanskim poljima

Dr Novica Mladenov: Situacija se popravila u odnosu na nepovoljnu, kakva je bila još pre desetak dana, pa se sada može reći da je nešto bolja, ali je jako daleko od onog kako bi u ovo vreme pšenica trebala da izgleda

Pod pšenicom je nešto više od 560.000 hektara, što je znatno manje nego prethodne sezone, ali dr Novica Mladenov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu predočava da su ove površine višegodišnji prosek, a da je neujednačeno stanje useva veći problem, mada se situacija u odnosu na pre desetak dana znatno popravila.

Mladenov je na savetovanju “Dobar dan domaćine” izjavio da je u ovom momentu optimista da će najveći deo, možda i sve površine koje su zasejane opstati i da neće biti nekog masovnijeg preoravanja površina pod pšenicom.       

- Na pšeničnim poljima situacija se popravila u odnosu na nepovoljnu, kakva je bila još pre desetak dana, pa se sada može reći da je nešto bolja, ali je jako daleko od onog kako bi u ovo vreme pšenica trebala da izgleda - rekao je Mladenov.

On je dodao da je normalno da pšenica ulazi u zimu, krajem novembra, u fazi početka bokorenja, ali da sada retko gde imamo pšenicu da je u toj fazi.

- Najveći deo površina je u fazi nicanja, eventualno sa jednim do dva lista, a drugi problem je trenutno da je nicanje bilo neujednačeno. Naime, u zavisnosti od vlage usev je na nekim delovima parcele nikao u novembru, nažalost to je jako mali procenat, a na istoj parceli imamo sitauaciju da pšenica tek sada niče. Tako da kada bi gledali jednu parcelu možemo reći da imamo pet različitih faza razvoja od biljki koje se bokore, do onih koje su u fazi sa jedan, dva ili tri lista ili koje sada niču - objašnjava Mladenov.

To prema rečima ovog stručnjaka predstavlja i problem za davanja nekih preporuka proizvođačima i biće problem i u narednom periodu - smatra Mladenov.

Prihranu ostaviti za početak marta

Mladenov napominje da trenutno ovi vremenski uslovi odgovaraju razvoju pšenice, nema niskih i visokih temperature, što će doprineti da se usevi koliko toliko bar prividno izjednače.

- Ono što je ranije i kasnije niklo vremenom će se vizuelno izjednačiti, ali porast u fazama razvoja će se osećati do kraja vegetacije i to će biti problem kod agrotehničkih mera koje slede. Preporuka proizvođačima je da se urade hemijske analize zemljišta da se utvrdi sadržaj lako pristupačnog azota, što je vrlo važan pokazatelj da bi mogli sledeću operaciju na prihrani pšenice uraditi na adekvatan način i kako bi mogli dati dovoljne količine azotnog đubriva. Posebno bih naglasio da s obzirom  da je porast useva generalno u zaostatku, sa prihranom ne treba žuriti. U nekim normalnim godinama mi uvek proporučujemo da se sa prihranom počne polovinom februara, sada je naša preporuka da se to pomeri i ostavi za kraj februara, pa čak i za prve dane marta - savetuje Mladenov.  

To je prema njegovom mišljenju važno zato što je korenov sistem u ovom trenutku nedovoljno razvijen i ukoliko se sada dodaje veća količina hraniva biljka neće moći da je apsorbuje jer nema tu sposobnost da ih usvoji, a drugi je razlog što biljke u ovom momentu nemaju velikih zahteva za đubrivom. Ovako mlada biljka ima koliko joj je potrbeno, toliko hraniva se već nalazi u zemljištu.  Zbog toga prihranu treba pomeriti za kraj februara, čak i početak marta.

Prinosi će biti manji

Procena Mladenova je da će prinosi pšenice biti manji jer se ulazi u godinu gde će u velikoj meri sve zavisiti od vremenskih uslova koji će biti u narednom periodu. On pojašnjava da gledajući neke naše višegodišnje rezultate u periodu više od 30 godina, ako se uzme da je pšenica počela da niče na najvećem delo površina u decembru i ako se to uporedi sa rezultatima koje možemo dobiti sa tako kasnim rokovima setve, onda u zavisnosti od godine do godine u dugogogodišnjem razdoblju umanjenje prinosa varira od 10 do 30 procenata.

- Da li će to umanjenje biti 10 ili 30 procenata, sada je to teško predvideti i sve zavisi od vremenskih uslova u narednom periodu. U pogledu vremenskih uslova pšenici bi odgovaralo da ne dođe do naglih porasta temperature, što se kod nas dešava obično u martu i početkom aprila. Ukoliko duže bude dovoljno vlage i temperature da bude od pet do 10 stepeni, utoliko će pšenica kasnije krenuti u porast, a korenov sistem će se više razvijati. U narednom periodu ne bi nam odgovarao brzi prelazak sa zimskom na neki skoro letnji period, a isto tako prinosi će puno zavisiti od uslova u maju, kada dolazi do formiranja i nalivanja zrna, pa i tada ne bi pogodovale visoke temperature - kaže Mladenov.

Irena Nađ

 

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera