ravago veliki

Počela setva pšenice, suša kvari posao

Počela setva pšenice, suša kvari posao

Za nesmetano obavljanje posla trebalo bi da padne 20-30 litara kiše. Procenjuje se da je čak 40 odsto semena nedeklarisano.

Počela je setva pšenice, za koju ratari kažu da se obavlja u sušnim uslovima i da je za normalan rad potrebno da padne 20 do 30 litara kiše po kvadratnom metru. Optimalni rok za setvu je do 25. oktobra, ali je izvesno da će zbog suve zemlje mnogi sejati i nakon tog roka.

Isidor Bitević, poljoprivrednik iz Stajićeva kod Zrenjanina, ove godine će posejati 15 hektara pšenice, slično kao lane. Setva će, kaže, proteći uz dosta problema i više troškove u odnosu na predhodnu godinu.

"Velika je suša, znači teška je obrada zemljišta. Cena repromaterijala je visoka, cene đubriva, semena. Cena goriva je naročito visoka i ne znam kako ćemo se nositi sa svim tim nedaćama. Po hektaru kada pogledamo, mislim da je cena za 20 do 30 posto skuplja setva nego prošle godine", objašnjava Isidor Bitević.

Stručnjaci i ove godine upozoravaju da je neophodno sejati deklarisano seme. Sejući seme sa tavana proizvođači rizikuje niži prinos, lošiji kvalitet i češću pojavu bolesti tokom vegetacije.

"Prvi problem u našoj setvi jeste da je ispod 40 posto deklarisanog semena u proizvodnji pšenice. To deklarisano seme ipak daje neki kvalitet bolji, odnosno kvalitet koji bi se mogao kroz cenu na neki način nadoknaditi", ističe Vukosav Saković iz Fonda "Žita Srbije".

Poljoprivredni analitičar Čedomir Keco smatra da je proizvodnja pšenice za domaće ratare i dalje rizik, jer ne postoje ugovori između proizvođača, otkupljivača, prerađivača i izvoznika pšenice.

"Izostala je ozbiljna edukacija koje sorte pšenice imaju šansu u izvozu i koje su bitne za meljavu i za kvalitet hleba kod nas u Srbiji", kaže Keco.

Od jula do danas cena pšenice je rasla sa 16,50 na 19 dinara za kilogram i ovakvo stanje na tržištu obično opredeljuje ratare da više seju pšenicu. Očekivanja su da će površine pod pšenicom biti u granicama višegodišnjeg proseka, ali da neće dostići lanjskih 675.000 hektara, što je bilo najviše u protekle dve decenije.

Izvor:RTS

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera