ravago

Poljoprivrednici na dobitku, dok osiguravajuće kuće gube

 Poljoprivrednici na dobitku, dok osiguravajuće kuće gube

Zbog čestih nepogoda u agraru osiguravajuća društva isplatila 20 odsto više novca nego što su zaradila prodajom polisa.

Iako nedovoljno, osiguranje u poljoprivredi ipak raste i oko 12 odsto poljoprivrednika ima polisu kojom je zaštitilo rod, useve ili domaće životinje. Zbog sve češćih nepogoda, osiguravajuće kompanije su u tom segmentu osiguranja na gubitku. U protekloj deceniji za štete u poljoprivredi isplatili su 20 odsto novca više nego što su prikupili prodajom takvih polisa.

Vladan Nikolić iz Kosjerića je jedan od retkih malinara koji su u februaru iskoristili ponudu da rod osiguraju od malo verovatnog aprilskog snega, koji se dogodio. Za polovičnu štetu na 70 ari malinjaka, od osiguranja je naplatio milion i 300 hiljada dinara.

"Ulog je bio 286.000 dinara, procena štete je bila na 55 posto, pošto je posle mraza i snega i ostalo, nešto smo i brali", rekao je ovaj poljoprivrednik.

Zašto samo jedna kompanija nudi takvu polisu i od čega zavisi širenje ponude osiguranja?

"Sa inoreosiguravačima postigli smo dogovor i oni su nam prihvatili taj rizik, tako da smo ove godine bili prvi put u prilici da ponudimo i rizik takozvanog prolećnog snega", rekao je Zoran Blagojević iz "Viner štediše osiguranja".

Iako uplate osiguranja rastu, a u kompaniji čiju polisu ima trećina osiguranih poljoprivrednika u Srbiji, poslovanje u tom segmentu nije unosno.

"Štete su ove godine rasle preko 20 procenata, tako da ćemo imati još lošiju godinu, ali uprkos tome nećemo odustati od ovog biznisa, naprotiv", kaže Dragica Janković iz Dunav osiguranja.

I van vremenskih neprilika ima situacija koje mogu da poskupe osiguranje, a jedna od njih je tvrde ukidanje vakcine protiv svinjske kuge, na šta nas obavezuje put ka Evropskoj uniji.

Veselin Danilovac iz "Đenerali osiguranja" kaže da je to rizik, jer u određenim teritorijama u Srbiji može doći do epidemije.

"U tom slučaju imamo problem, imamo farmere koji gube novac, imamo obavezu države", kaže Danilovac.

Zato je smatraju" španski model" najbolje rešenje, uz podelu rizika osiguravača, države i reosiguranja. Za sada država, poljoprivrednicima dotira 40 odsto cene polise osiguranja.

Senad Mahmutović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede kaže da je to 400 do 600 miliona dinara, i svaki zahtev koji stigne u Ministarstvo odnosno nadležnu Upravu za agrarna plaćanja bude odobren.

Stručnjaci predlažu takozvano "indeksno osiguranje", koje bi uz dotaciju države bilo obavezno. Primereno je sitnijim gazdinstvima koja bi uz uplatu 30 evra, mogla da pokriju štetu do 500 evra.

"Trebalo bi naravno na nivou države napraviti jednu analizu, koji su pozitivni koji negativni efekti na budžet pa u skladu sa tim doneti konačnu odluku, ali svakako mi treba da razmišljamo o tome", smatra Jelena Kočović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Pravi trenutak za razmišljanje - jer u ovoj godini, poljoprivredu ništa nije zaobišlo, od kasnog mraza, aprilskog snega, prolećnog grada, poplava, letnje suše do septembarskih oluja.

Izvor:RTS

 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine