ravago

Za suncokret naši nude 30, Bosanci 40 dinara

Za suncokret naši nude 30, Bosanci 40 dinara

Ratari poručuju da zrno suncokreta u ovoj žetvi treba da vredi 40 dinara, bez PDV-a, pa i više od toga, zbog suše koja je smanjila prinos bar 40 odsto.

Žetva suncokreta je počela, a samo što nije krenula i žetva soje, pa je počelo i trgovanje tim uljaricama. Kako „Dnevnik” saznaje, dok domaći otkupljivači kao akontnu cenu nude 30 dinara, bez PDV-a za kilogram ovogodišnjeg zrna sunkcokreta, trgovci suncokretom iz Bosne i Hrvatske srpskim proizvođačima nude i 40 dinara, bez PDV-a. 
O ceni soje otkupljivači još ćute, ali proizvođači kažu da nova soja ne sme da bude ispod 60 dinara kilogram jer na Produktnoj berzi sada košta od 60 do 65 dinara.

Na koju će stranu će otići rod naših uljarica zavisi od toga s kime su proizvođaču sklopili ugovor o prodaji jer otkupljivači, da bi za sebe izvukli korist, još pre setve nude zemljoradnicima seme, đubrivo i drugo, da bi im smanjili troškove sadnje.

Domaći otkupljivači plaćaju suncokret 30 dinara kilogram, bez PDV-a, odnosno 33 dinara s PDV-om, što nije realna cena, kaže zemljoradnik iz Kovina Jadran Anđelković, smatrajući da zrno suncokreta u ovoj žetvi treba da vredi 40 dinara, bez PDV-a, pa i više od toga, zbog suše koja je smanjila prinos bar 40 odsto.

U ovoj žetvi suncokreta će biti znatno manje nego lane, a na zalihama nije ostalo ništa od lanjske žetve pa u formiranju ovogodišnje cene treba i to uzeti u obzir. Na njivama na kojima je žetva u toku prinos je mali, kreće od dve do dve i po tone po hektaru, dok bi, da je kiša uobičajeno zalivala usev, suncokreta trebalo da ima četiri, pa i pet tona po hektaru, ističe Anđelković.

Prema njegovim rečima, ako smo za uljanu repicu dobijali 42 dinara, “očekujem da na kraju žetve suncokreta cena te uljarice dostigne 40 dinara, pa i da je pređe“.

On podseća na to da je lane suncokret imao najvišu cenu od 38 dinara u tržišnim uslovima kada je rod bio rekordan.

Po rečima tog poljoprivrednika, soja je u lošem stanju pa je na njivama neće ni biti.

Čak i ako bude kiše ovih dana, kako se najavljuje, Anđelković smatra da to soji neće pomoći.

Ako je neko sačuvao soju od lane, ne bi trebalo da je prodaje ispod 60 dinara kilogram. Realno, soja od ovogodišnjeg roda trebalo bi da se kreće od 60 do 65 dinara, bez PDV-a, naglašava Anđelković.

Dodaje da će ove godine poljoprivrednici morati da se kreditno zadužuju da bi se pripremili za novo oranje, jer im ovogodišnji rod neće pokriti ni troškove setve.

Domaći otkupljivač „Viktorija logistik” i ove godine će otkupljivati soju i suncokret, kaže direktor Mladen Jovanović, ali ne pominje po kojim cenama, već kaže da je novac za otkup obezbeđen, ne navodeći ni to koliko je novčanica „Viktorija grupa”, u čijem je sastavu „Logistik”, spremila da izbroji proizvođačima.

Kako navodi, otkupne cene formiraju se prema cenama na svetskim berzama i tržišnim cenama u zemlji i regionu.

Od lane „Viktorija” primenjuje tri modela plaćanja useva. Prvi su dnevne cene, a traje od početka setve uljarica do žetve i podrazumeva da se u tom periodu svakog radnog dana u deset časova objavljuje trenutna tržišna cena za soju i suncokret koja važi do 15 časova istog dana.

Drugi model podrazumeva da se pri prijemu zrna na početku kampanje otkupa određuje provizorna cena, a na njenom kraju krajnja, tržišna cena zrna.

Treći model partnerima nudi opciju da predaju svoju robu u skladišne kapacitete kompanije „Viktorija logistik”, a da je prodaju u trenutku kada im najviše odgovara, prateći tržište, pri čemu, ukoliko odluče da uljarice prodaju „Viktoriji”, ne snose troškove lagera.

(Dnevnik)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine