delta

Užičani će proizvoditi kornišone za Nemce

Užičani će proizvoditi kornišone za Nemce

Procena je da se na 10 ari ostvaruje prinos 6,5 tona, a zarada kreće od 2.000 do 2.400 evra.

 

Poljoprivrednicima Užica u sali skupštine grada nemačka firma Kune predstavila je vertikalnu (špalir) proizvodnju kornišona. Bernard Urlih, direkor za nabavku sirovina u toj firmi, rekao je da je cilj ove prezentacije pronalaženje što većeg broja farmera koji bi se bavili proizvodnjom kornišona i otvaranje otkupnog mesta u Užicu.

Prema rečima Bernarda Urliha, nemačka firma počela je otkup kornišona prvo u Kozarskoj Dubici pre četiri godine, a prošle godine u Sremskoj Mitrovici. Ove godine su krenuli u veću kampanju i već su promocije održane u Pančevu, Čačku i Crvenki, pa sada i u Užicu.

Poljoprivredni inženjer Kosta Đurović rekao je da je početno ulaganje u proizvodnji kornišona na 10 ari oko 750 evra, s tim što je proizvođač dužan da obezbedi stubove.

– Cela proizvodnja se šalje za Nemačku gde se vrši konzerviranje i zatim ide u prodaju širom Evrope. Rasađivanje kreće oko 15. aprila, što je slučaj sa Sremskom Mitrovicom, a u Zlatiborskom okrugu krajem maja. Posle rasađivanja treba da prođe mesec dana za ubiranje prvih kornišona, a berba traje od dva do dva i po meseca. Procena je da na 10 ari prinos 6,5 tona, moguće i 7 do 8 tona, a zarada se kreće od 2.000 do 2.400 evra. Cena je već ugovorena i to za prvu klasu 65 evrocenti, za drugu 25, a za treću 7,5 evrocenti – rekao je Đurović i dodao da bi pH vrednost zemljišta trebalo da bude od 5,8 do 7.

Đurović je istakao da bi došli u neki region potrebno je da se kornišoni proizvode na najmanje 2 hektara površine, odnosno da ima oko 20 proizvođača po 10 ari, kako bi napravili otkupni centar, odnosno mašinu koja vrši sortiranje i odatle slali za Sremsku Mitrovicu gde su hladnnjače, u kojima bi kornišoni ostali dan do dva, a zatim poslati u Nemačku.

Za sada je veliko interesovanje u Srbiji. Za prošlu godinu, prema rečima Đurovića, u kraju Sremske Mitrovice, gde su se kornišoni gajili po metodu „po podu“, prosečno je sa hektara ubrano 100 tona.

Sanja Janković, većnica za poljoprivredu, rekla je da se po drugi put užičkim proizvođačima održava predavanje o uzgoju kornišona što svedoči o velikoj zainteresovanosti poljoprivrednika. Prema njenim rečima, kornišone gaje samo dva do tri proizvođača u Lunovom selu na osnovu potreba lokalnog stanovništva. O značaju ispitivanja kvaliteta zemljišta i o uzgoju govorio je je i Andrija Radulović iz Poljoprivredne službe Užice.

Izvor:Užička nedelja

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera