ravago veliki

VOICE: Kiše biblijskih razmera – u nebo gledamo sa strepnjom

VOICE: Kiše biblijskih razmera – u nebo gledamo sa strepnjom

Da li nam i dalje prete velike poplave?

Poplave koje su zahvatile deo Srbije u proteklom periodu prouzrokovane su bujicama nastalim zbog ogromne količine padavina, kažu sagovornici VOICE. Dok jedni smatraju da nema opasnosti da se ponovi situacija sa katastrofalnim poplavama iz 2014. godine, drugi tvrde suprotno. Svi se međutim slažu da nema garancija da neće i dalje biti sporadičnih bujičnih poplava, jer su neobično obilne padavine sve češće zbog promene klime.

Nedavno je Vlada saopštila da je u sistemsku zaštitu od poplava Srbija od 2014. godine do danas uložila oko pola milijarde evra i završila 410 gradilišta u 101 opštini. Najveći deo sredstava je obezbeđen iz budžeta, a najveći donator bila je Evropska unija sa 162 miliona evra.

Međutim, predstavnici civilnog sektora upozoravaju na to da je Srbija i dalje nespremna na poplave. Apeluju na lokalne samouprave i nadležne u Vojvodini i Republici da se konačno ulože sredstva u obrazovanje u cilju smanjenja rizika od prirodnih katastrofa jer je, kako kažu, prevencija u ovoj oblasti najvažnija.

"Oni koji tvrde da sistem za odbranu funkcioniše kako treba, neka dođu u oštinu Bač da vide kako smo spremni. Ako ovde padnu velike količine padavina, postoji velika opasnost od probijanja nasipa. Imamo nažalost teško iskustvo iz ranijih godina. Kada Dunav poraste iznad nasipa, malo fali da Bačko Novo Selo, Plavna i druga naselja budu poplavljena. Zabrinuti smo kad iz medija saznamo da se spremaju velike padavine", kaže za VOICE predstavnica Arhus centra Novi Sad i koordinatorka Mreže za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa (Mreža za SRN) Darija Šajin.

Ona ukazuje na to da bi štabovi za vanredne situacije trebalo da budu u službi građana, da ih informišu i pripreme za nadolazecu situaciju. "Građani ne znaju da postoji tamo neki štab u opštini koji organizuje lokalnu zajednicu pre, za vreme i nakon vanredne situacije, kako da dođu do njega? U ceo proces odbrane građani moraju da budu uključeni, ali komunikacije nema. U Baču, recimo, imamo samo jednu radio stanicu, nemamo plan komunikacije, ne znamo ništa o aktivnostima lokalnog štaba. Uplašim se svaki put kada vidim crveni meteoalarm Republičkog hidrometerološkog zavoda, jer iz Bača i okolnih mesta samo možeš pobeći ako se voda izlije, niko ti ne može pomoći", veli Darija Šajin.

Ukazuje na to da bi država trebalo da stvori uslove za prevenciju za smanjenje rizika. "U opštinama u Vojvodini koje su dalje od Novog Sada, gotovo da ništa nije ulagano u uspostavljanje celog sistema prevencije, edukacije i obrazovanja za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa. Priroda je nema, ali kad ovaj nemi partner progovori, dešavaju se katastrofe", kaže ona, navodeći kao dobar primer sistem komunikacije koji je uspostavilo JVP Vode Vojvodine, ali takav sistem treba i mora da postoji u svakoj vojvođanskoj opštini.

Vanredna odbrana od poplava

U poplavama od pre desetak dana najugroženije su bile opštine Obrenovac i Lazarevac, a u Beogradu je oštećeno oko 500 domaćinstava. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je nakon sednice Štaba za vanredne situacije rekao da je dogovoreno angažovanje stručnjaka koji će pronaći sistemsko rešenje za poplave, preneo je N1. Najnovije poplave, prouzrokovane obilnim padavinama, zahvatile su čačanski kraj, a u Čačku i još devet opština u Srbiji proglašena je vanredna situacija.

Na više vodotokova proglašena je vanredna odbrana od poplava, koja je na snazi i danas, a detalje JVP Srbijavode svakodnevno objavljuje u svojim biltenima s najnovijim informacijama o vodostaju i preduzetim merama. Zamenik glavnog rukovodioca za odbranu od poplava za područja u nadležnosti „Srbijavoda” Zvonimir Kocić za VOICE ukazuje da je procedura takva da se u slučaju porasta vodostaja na bujičnim vodotokovima, kao što je slučaj poslednjih dana juna, odmah proglašava vanredna odbrana od poplava.

"Vanredna odbrana od poplava se vrši kao mera dokle god se sprovode mere odbrane i mere otklanjanja posledica. A mere otklanjanja posledica su uklanjanje nanosa, vegetacije kako bi se spremili za novi poplavni talas", kaže Kocić, ističući da nema govora o poplavama u klasičnom smislu, kada dolazi do izlivanja reka iz korita ili pucanja nasipa. Bujični vodotokovi se, kako navodi, teško mogu prognozirati, u smislu količine vode koja se može pojaviti, jer su u pitanju suve reke, odnosno korita koja se pune samo kod velike količine padavina.

Paralelno sa ovim dešavanjima u Srbiji, problem s poplavama ima i Rumunija, gde su najmanje tri osobe poginule, a stotine evakuisano. Takođe, Grčka je u proteklih petanestak dana bila suočena s posledicama ogromne količine padavina. U Srbiji su plivala brojna naselja, a prema podacima Štaba za vanredne situacije, samo u u toku popodneva u petak 30. juna u Novom Sadu palo je 116 litara kiše po metru kvadratnom. Sagovornici VOICE upozoravaju da potopljene ulice u gradovima nemaju veze s odbranom od poplava, već da su u pitanju propusti u komunalnom sistemu koji ne može da prihvati tu količinu vode.

Vojvodina bezbedna

Direktor JVP Vode Vojvodine Slavko Vrndžić za VOICE tvrdi da je situacija u Pokrajini pod kontrolom, te da padavine koje su značajno iznad proseka za ovaj period ne mogu da naprave nikakav problem na rekama koje protiču kroz teritoriju Vojvodine. Dodaje da su vodostaji Save, Dunava i Tise neznatno porasli i sada su, u odnosu na višegodišnji prosek, u nekom srednjem domenu.

"Ono gde može da bude problema usled ovakvih padavina, kada u kratkom periodu padne 20-30 litara, jesu urbane sredine. Začepljeni slivnici, nedovoljno propusna kanalizacija, niz propuštenih šansi u redovnom održavanju kanalizacije, uska grla u prepumpavanju, to može kratkoročno da napravi problem, da se na nekim nižim mestima i depresijama napravi neki privremeni zastoj. Ali sve su to stvari koje se u nekom kratkom periodu otklanjaju", navodi direktor Voda Vojvodine. On kaže da situacija u Rumuniji ne treba da brine građane Vojvodine jer nema opasnosti da se ponove strahovite poplave koje su u proleće 2005. godine, zbog pucanja nasipa na Tamišu u Rumuniji, zahvatile deo Banata.

Različit karakter poplava

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji i stručnjak za vodoprivredu Mićo Škorić za VOICE kaže da su za Srbiju karakteristična dva tipa poplava – bujične, koje se dešavaju na planinskim rekama i one koje izazivaju ravničarske reke. Kako navodi, za bujične vodotokove su karakteristične brze promene vodostaja, gde zbog ogromnih količina vode dolazi do izlivanja, a teško ih je predvideti jer vodostaj u toku dana može da skoči i nekoliko metara.

"Bujice po pravilu kratko traju, obično za vreme velikih padavina. Kada bujica prođe, ostavi za sobom poplave, nered, nekada se ruše manji mostovi, a nekada se te reke izliju. Dolazi do brze promene vodostaja zbog velike količine vode, samim tim one se izlivaju u kratkom vremenu, a povlače se u korita vrlo brzo", kaže Škorić.

Kada su u pitanju velike ravničarske reke poput Dunava, tu se vodostaj menja za svega nekoliko centimetara ili nekoliko desetina centimetara dnevno. Na takvim rekama vodostaj se prati kontinuirano, kaže Škorić i dodaje da proučavanje tih promena omogućuje da se shvati karakter promena na tim rekama, te kako s njima postupati.

"Problemi su u centralnoj Rumuniji, tako da vodotoci koji gravitiraju ka Vojvodini uopšte nisu u porastu. Ne može da se desi 2005. godina, Međa, Jaša Tomić i tako dalje", kaže Vrndžić. Kada je u pitanju odbrana od poplava na teritoriji Pokrajine, direktor "Voda Vojvodine" napominje da su još pre 40 godina, završetkom sistema Dunav-Tisa-Dunav rešeni suštinski problemi zaštite od voda, kao i odvodnjavanje i zaštita od poplava jer su, između ostalog, napravljeni stogodišnji nasipi, a sistem se permanentno održava.

"Planiramo sredstva, ojačavamo obale, nadvisujemo nasipe, uklanjamo slaba mesta, pojedine kontaktne veze između nasipa i određene infrastrukture…To je jedan posao koji traje svake godine", kaže on. Vrdžić napominje i da je Pokrajinska vlada nedavno rebalansom budžeta izdvojila dodatna sredstva.

"Imamo nastavak radova na zatvaranju obale na reci Savi kod Gomolave, to je jedno slabo mesto. Radimo na eliminisanju 12 kilometara nanosa u Velikom bačkom kanalu, zatim imamo crpnu stanicu Labudnjača na Dunavu, ona je u rečnoj krivini pa Dunav i priroda rade svoje, dolazi do destabilizacije tog mesta", kaže Vrdžić. Dodaje da Vode Vojvodine osim sopstvenih sredstava, koriste i sredstva dostupna preko IPA projekata.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji i stručnjak za vodoprivredu Mićo Škorić za VOICE kaže da je evidentno da se klima menja i napominje da je jun mesec s najviše padavina, a da je ove godine tih padavina bilo gotovo dvostruko više od proseka. "Vodostaj Dunava je nizak, to je reka koja teče sporije i sporije se dešavaju promene na njoj. A imamo bujične reke koje dolaze, recimo iz Rumunije, koje mogu da svojim vodostajem dođu u situaciju da preliju. Naravno, to sada ne bi trebalo da se desi Begeju, Tamišu i ovim većim rekama, ali kod manjih reka je moguće", kaže Škorić. Navodi da se sistem za odvodnjavanje u Vojvodini uglavnom, u Bačkoj i Banatu, oslanja na hidrosistem DTD.

"Čak iako dođe do nekih izlivanja vode ili zadržavanja vode na površini, to će u nekom roku biti odvedeno. Znači da sistem funkcioniše, s tim da je potrebno da korisnici zemljišta ili vlasnici zemljišta sprovedu određene mere kao što je razvijanje nepropusnih folija, izgradnja drenažnog sistema, ravnanja zemljišta prema kanalu", kaže Škorić. On kaže da je najurgentnije čišćenje kanala koji bi odveli suvišnu vodu i upozorava da se u poslednjih 20-30 godina u vodoprivredu nije ulagalo u skladu s normativima.

Investicije najbolja odbrana

Godišnji budžet JVP "Vode Vojvodine" iznosi oko pet milijardi dinara, a u zaštitu od voda ove godine biće opredeljeno negde oko dve milijarde, kažu u tom preduzeću. Nekadašnji pokrajinski premijer Bojan Pajtić je u martu 2016. godine, predstavljajući mobilnu opremu za odbranu od poplava na novosadskom keju, istakao da Vojvodina ima najmoderniji sistem za odbranu od poplava u Srbiji. Tom prilikom, Pajtić je istakao da je Vlada Vojvodine u poslednjih šest godina investirala oko 3,5 milijarde dinara i izgradila i rekonstruisala više od 150 kilometara nasipa.

Pokrajinska vlada je rebalansom budžeta u martu ove godine za vodoprivredu opredelila šeststo miliona dinara, koje bi JVP "Vode Vojvodine" trebalo da utroši u investiciona ulaganja u četiri prioritetna projekta u cilju zaštite od poplava i korišćenja voda na teritoriji Vojvodine. Rebalasnom od 19. juna opredeljena su dodatna sredstva za vodoprivredu.

Da Vojvodina ponovo ne bude močvara

Bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i komandant Pokrajinskog štaba za vanredne situacije 2014. godine Goran Ješić za VOICE ističe da je Vojvodina 2014. godine odolela poplavama zbog kontinuiranih ulaganja u vodoprivredu od 2012. godine. Podseća da u Vojvodini tradicija ulaganja u vodoprivredu postoji gotovo 300 godina, da je održan kontinuitet znanja i kontinuitet ulaganja, a da je najveći problem bio tokom devedesetih godina prošlog veka, kada su smanjena ulaganja.

"Šteta u vodoprivredi može da bude ogromna, čak i do 500 miliona evra. A 2012. godine, kada sam postao sekretar, stavili smo fokus na održavanje sistema spoljnih i unutrašnjih voda, pre svega u cilju odbrane od poplava. Rezultat tih ulaganja je bila ta odbrana 2014. godine", kaže Ješić, i podseća da je nakon tih poplava utrošeno oko 800 miliona dinara za popravku vodoprivrednog sistema u Sremu, za završetak odbrane od spoljnih voda, remont crpnih stanica i pumpi, obnovu mehanizacije i oporavak oštećenih nasipa.

Šteta 2014. godine 1,7 milijardi evra

Katastrofalne poplav koje su Srbiju pogodile u proleće 2014. godine, odnele su 17 života, a najgore je prošao Obrenovac. Preocenjuje se da je ukupna šteta bila oko 1,7 milijardi evra.

"Nastavljene su investicije u održavanje kapitalnih infrastrukturnih objekata, pre svega crpnih stanica, koje su ključne da Vojvodina ponovo ne bude močvara. I u ovom trenutku taj sistem dobro radi", ističe Ješić dodajući da je dobro što je odnos politike prema struci, po pitanju vodoprivrede, ostao nepromenjen i nakon dolaska SNS na vlast u Vojvodini.

"Sačuvani su pristojni kadrovi koji su tu bili, sa iskustvom i znanjem. Greška je što neki od njih iz sistema nisu imali šansu da vode to vodoprivredno preduzeće, ali je opet struka ta koja vodi to preduzeće. Nastavljeno je kontinuirano ulaganje tih godina, i sada je budžet negde približno isti kao i tada, s tim da je umanjen deo sredstava koja smo ubacili 2012. godine, a reč je o delu sredstava od zakupa poljoprivrednog zemljišta, koji se do tada dominantno trošio u održavanje atarskih puteva", kaže Ješić. Za njega je sporno smanjenje sredstava za čišćenje kanala, ali kao dobru stvar vidi to što se brojne investicije realizuju iz različitih kredita, među kojima su i krediti Svetske banke.

Kada je u pitanju područje pod nadležnošću Srbijavoda Zvonimir Kocić kaže da je zadovoljan situacijom na terenu, da postoje problem u zoni Mačve, ali da će to u roku od dve godine biti rešeno, jer se upravo sprovodi projekat rekonstrukciju spornih nasipa.

Dalibor Stupar (VOICE)

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera