ravago

Biće evropskih para za naše vino

Biće evropskih para za naše vino

Dogodine će biti više para za razvoj seoskog i visnkog turizma, a poljoprivrednici i vinari sada bi trebalo da se pripreme i planiraju investicije za sredstva iz IPARD fonda, poručili su nadležni sa festivala skijanja i vina na Kopaoniku

Poljoprivrednici i oni koji žele da investiraju u svoje domaćinstvo radi razvoja seoskog i vinskog turizma ovu godinu treba da shvate kao godinu pripreme i da planiraju investicije, izjavio je savetnik za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Aleksandar Bogunović. On je novinarima na festivalu vina i skijanja Winterfest Ski & Wine festival 2015 na Kopaoniku rekao da će ministarstvo raspisati konkurs i navesti koje su dozvoljene investicije.

"Pojedinac ili udruženje koje na primer želi da razvija etno turizam do 30 kreveta, predložiće investicije koje su potrebne za njegovo domaćinstvo. A sada se može na sajtu ministarstva videti opis mera, šta čeka one koji žele da ulože u svoje domaćinstvo ili imanje", rekao je Bogunović.
On je kazao da je taj projekat deo IPARD programa sa čijom realizacijom se kreće u 2016 godini, ali je naveo da je problem to što oni koji žele da investiraju moraju da imaju svoj kapital koji će kasnije biti vraćen u iznosu od 65 odsto.
"Problem je to što vi morate da imate svoj kapital za predloženu investiciju pa da tek onda tražite od ministarstva povraćaj sredstava u iznosu od 65 odsto. Investicija može biti do 300.000 evra", rekao je Bogunović.
On je dodao i da je Ministarstvo poljoprivrede predlagalo lokalnim samoupravama da iznađu model kako pomoći kreditiranje poljoprivrednika jer nema garancijiskih fondova.
"Smatramo da je bolje ići kroz Garancijski fond, a ne na model da se subvencionišu kamate", dodao je Bogunović.
Na festivalu, koji se danas završava, izlažu brojne vinarije iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Učesnici festivala su rekli da se u Mađarskoj 70 odsto prizvodnje vina proda kroz vinski turizam i da Srbija ima potencijala da razvija taj oblik turizma.
Proizvođači iz Makedonije i Srbije agenciji Beta su rekli da su prethodnih godina dosta izvozili u SAD, a da je sada "pravi hit" i novo izvozno tržište Kina.
 

Jojić-Novaković: Povezati vinare
 

Vinski turizam u Srbiji ima perspektivu, ali da je neophodno uraditi još dodatnih stvari kako bi ta vrsta turizma bila iskorišćena u punom kapacitetu, ocenili su danas prestavnik Turističke organizacije Srbije Pavle Đukić i izvršni direktor vinarije "Mačkov podrum" iz Iriga Đurđica Jojić-Novaković.
Đukić je, na panel diskusiji o vinskom turizmu na trećem Zimskom festivalu vina koji se održava u hotelu "Grand" na Kopaoniku, kazao da je za bilo kakvu analizu rezultata vinskog turizma u Srbiji potrebno imati tačne podatke kojima, kako je naveo, Srbija sada ne raspolaže.
"Osim podatka da u Srbiji postoji 800 vinarija nikakve druge podatke nemamo ni o broju poseta, ni o broju noćenja turista koji zbog vina posećuju Srbiju", rekao je Đukić.
On je istakao da je država u poslednje četiri godine izradila nove turističke mape, a da je neophodno da se uradi dosta toga na edukaciji vinara i ljudi koji se bave tim turizmom, kao i na standardizaciji.
"Edukacija se, uglavnom, vrši na lokalnom nivou dok je standardizacija vezana za donošenje državnih propisa, a i jedno i drugo su bitni da bi se znalo na koji način pristupiti gostu i promovisati vinski i svaki drugi turizam", konstatovao je Đukić.
Đurđica Jojić-Novaković je rekla da među poteze koji se mogu odmah uraditi na razvoju vinskog turizma spadaju udruživanje vinara i drugih pružalaca usluga koji se nalaze u neposrednoj blizini vinarija kako bi se stvorila što adekvatnija ponuda.
Po njenim rečima, potrebno je i mnogo veće korišćenje resursa Interneta i društvenih mreža.
"Otvaranje Tviter naloga košta nula dinara, a reklamiranje preko Fejsbuka je višestruko jeftinije od reklamiranja u nekim dnevnim novinama. Reklamiranjem preko Fejsbuka već se unapred targetira potencijalni korisnik", rekla je Jojić-Novaković.
Ona je dodala da je, kada je reč o vinskom turizmu, neopravdano zapostavljen domaći gost jer, kako je pojasnila, stranci dođu i odu, a domaći gosti će dovesti svoju decu koja će jednog dana odrasti i koja će tada dovoditi svoje prijatelje, a kasnije i svoju decu na mesta koja su oni obilazili kada su bili mali.
Prema rečima Jojić-Novaković, na duže staze za razvoj vinskog turizma neophodno je popraviti infrastrukturu jer nam je pre svega saobraćajna infrastruktura vrlo loša, a kao primer uzela je saobraćajnicu između Iriga, kao jednog od centara vinogradarstva u Srbiji i manastira Krušedol, rekavši da na tom putu postoje deonice tako uske da se dva automobila ne mogu mimoići.

On je dodao i da je Ministarstvo poljoprivrede predlagalo lokalnim samoupravama da iznađu model kako pomoći kreditiranje poljoprivrednika jer nema garancijiskih fondova.
"Smatramo da je bolje ići kroz Garancijski fond, a ne na model da se subvencionišu kamate", dodao je Bogunović.
Na festivalu, koji se danas završava, izlažu brojne vinarije iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Učesnici festivala su rekli da se u Mađarskoj 70 odsto prizvodnje vina proda kroz vinski turizam i da Srbija ima potencijala da razvija taj oblik turizma.
Proizvođači iz Makedonije i Srbije agenciji Beta su rekli da su prethodnih godina dosta izvozili u SAD, a da je sada "pravi hit" i novo izvozno tržište Kina.

Vinski turizam u Srbiji ima perspektivu, ali da je neophodno uraditi još dodatnih stvari kako bi ta vrsta turizma bila iskorišćena u punom kapacitetu, ocenili su danas prestavnik Turističke organizacije Srbije Pavle Đukić i izvršni direktor vinarije "Mačkov podrum" iz Iriga Đurđica Jojić-Novaković.

Đukić je, na panel diskusiji o vinskom turizmu na trećem Zimskom festivalu vina koji se održava u hotelu "Grand" na Kopaoniku, kazao da je za bilo kakvu analizu rezultata vinskog turizma u Srbiji potrebno imati tačne podatke kojima, kako je naveo, Srbija sada ne raspolaže.
"Osim podatka da u Srbiji postoji 800 vinarija nikakve druge podatke nemamo ni o broju poseta, ni o broju noćenja turista koji zbog vina posećuju Srbiju", rekao je Đukić.
On je istakao da je država u poslednje četiri godine izradila nove turističke mape, a da je neophodno da se uradi dosta toga na edukaciji vinara i ljudi koji se bave tim turizmom, kao i na standardizaciji.
"Edukacija se, uglavnom, vrši na lokalnom nivou dok je standardizacija vezana za donošenje državnih propisa, a i jedno i drugo su bitni da bi se znalo na koji način pristupiti gostu i promovisati vinski i svaki drugi turizam", konstatovao je Đukić.
Đurđica Jojić-Novaković je rekla da među poteze koji se mogu odmah uraditi na razvoju vinskog turizma spadaju udruživanje vinara i drugih pružalaca usluga koji se nalaze u neposrednoj blizini vinarija kako bi se stvorila što adekvatnija ponuda.
Po njenim rečima, potrebno je i mnogo veće korišćenje resursa Interneta i društvenih mreža.
"Otvaranje Tviter naloga košta nula dinara, a reklamiranje preko Fejsbuka je višestruko jeftinije od reklamiranja u nekim dnevnim novinama. Reklamiranjem preko Fejsbuka već se unapred targetira potencijalni korisnik", rekla je Jojić-Novaković.
Ona je dodala da je, kada je reč o vinskom turizmu, neopravdano zapostavljen domaći gost jer, kako je pojasnila, stranci dođu i odu, a domaći gosti će dovesti svoju decu koja će jednog dana odrasti i koja će tada dovoditi svoje prijatelje, a kasnije i svoju decu na mesta koja su oni obilazili kada su bili mali.
Prema rečima Jojić-Novaković, na duže staze za razvoj vinskog turizma neophodno je popraviti infrastrukturu jer nam je pre svega saobraćajna infrastruktura vrlo loša, a kao primer uzela je saobraćajnicu između Iriga, kao jednog od centara vinogradarstva u Srbiji i manastira Krušedol, rekavši da na tom putu postoje deonice tako uske da se dva automobila ne mogu mimoići.

(Beta, Tanjug)

Poslednja izmena
Pročitano 623 puta
Prethodni članak
Grinja vinove loze
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam