ravago veliki

Budućnost vinarstva je u domaćim sortama grožđa

Budućnost vinarstva je u domaćim sortama grožđa

Da bi proizvođač preživeo dovoljna su mu dva hektara grožđa od kojih se pravi vino, dok se sa pet-šest hektara vinograda može pristojno živeti.

Da bi se neko ozbiljno bavio vinarstvom i proizvodio kvalitetna vina, i da bi od toga solidno zarađivao, potrebno je od tri do pet hektara vinograda, kažu vinari, ali i poljoprivredni stručnjaci. Međutim, iako je prihod dobar, i početna ulaganja su visoka. Prema procenama vinara, da bi se proizvodilo vino i podigao vinograd na jednom hektaru, uključujući i kupovinu zemlje, potrebno je između 30.000 i 35.000 evra. Vinari kažu da je samo za podizanje zasada potrebno oko 10.000 do 15.000 evra po hektaru, a za opremu za proizvodnju vina treba bar još 5.000 evra. Pored toga, kad proizvodnja krene, postoje ulaganja i u radnu snagu (berači, tehnolozi...), boce, etikete, reklamu...

Međutim, i pored svih troškova, zarada je dobra. Od jednog hektara vinograda dobije se do 4.000 buteljki vina. Kako je cena buteljke dobrog vina iz Srbije između šest i 10 evra, mada ima i onih skupljih, godišnji prihod od hektara ide i do 40.000 evra. Čista zarada je manja i zavisi od više faktora. Međutim, proizvođači mogu da računaju i na subvencije koje daje država, a u Ministarstvu poljoprivrede navode da one iznose čak do 40 odsto troškova za podizanje zasada.

Međutim, stručnjaci kažu da je prostor za dobar biznis veliki. Prema podacima Vinogradarskog atlasa, objavljenog prošle godine, u Srbiji bez Kosova i Metohije ima tek 22.159 hektara vinograda sa kojih se proizvodi vino. Čak i domaće tržište, bez izvoza, gladno je vina. Prema podacima Privredne komore, Srbija svake godine uveze vina za oko 40 miliona evra, a izveze tek za 20 miliona.

Borivoj Živanović iz Vinarije "Živanović" u Sremskim Karlovcima, koja je obnovila proizvodnju 2000. godine, posle pola veka pauze, kaže da proizvođači mogu da prežive sa dva hektara pod lozom ako se grožđe koristi isključivo za vino.

- Sa pet ili šest hektara već se pristojno živi. S jedne strane došlo je do svesti kako treba da uzgajamo domaće sorte, ali s druge cene vina svake godine padaju zbog uvoza. Flaša stranog vina košta i po 100 dinara. Ova godina će biti upamćena kao jako dobra za vino, rod je u nekim sortama manji, ali je grožđe vrhunskog kvaliteta - kaže Živanović. On dodaje da je logičan potez za vinare da konačno krenu putem uzgajanja domaćih sorti, jer kupci vole da probaju ono što je autohtono.

Da je šansa za zaradu u domaćim sortama, slaže se i dr Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta pogotovo što se kvalitet domaćih sorti drastično povećao.

- Naše domaće sorte nisu vodeće u zasadima, nego one svetski poznate poput šardonea, merloa ili kabernea. Domaće tržište je naviklo da kupuje te sorte, ali sve češće se traži i časa više domaćeg vina. Naše vrste poput prokupca, morave ili probusa, dale su prepoznatljivost regionu i to je karta na koju moramo igrati - kaže Ivanišević.

Proizvođači vina mogu da ostvare dodatnu zaradu i od turizma, zbog velikog broja turista koji posećuju vinske podrume.

- Vinski turizam je trenutno privredna grana koja se najbrže razvija u Srbiji, a stranci sigurno neće da dođu ovde i piju sovinjon, već traže domaće sorte - kaže dr Dragoslav Ivanišević. Tako proizvođači mogu da poboljšaju prodaju svojih vina, ali i da zarade od izdavanja smeštaja, prodaje hrane i drugih ugostiteljskih usluga.

Jedan od krajeva Srbije gde je vinogradarstvo u usponu je valjevski kraj. Taj kraj je odavno poznat po proizvodnji šljive i maline, a sada sve više i po proizvodnji grožđa i vina, jer vinovoj lozi odgovaraju klimatski uslovi kolubarskog kraja. U poslednjih desetak godina površine se stalno šire, te je prema procenama trenutno na tom području između 160 i 180 hektara pod lozom.

Izvor:Blic

 


 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera