ravago veliki

U Crnoj Gori pronađena 63 nova genotipa vinove loze

U Crnoj Gori pronađena 63 nova genotipa vinove loze

U istraživanju korišćene najnovije genomske tehnike, a rezultati su premašili sva očekivanja.

Istraživanje o genetskom diverzitetu vinove loze u Crnoj Gori, koje je sprovedeno u prethodnih pet godina, svrstava Crnu Goru rame uz rame sa najpoznatijim svetskim vinogorjima i stavlja je na svetsku mapu vinskih regiona kao specifično, autohtono područje sa unikatnim vinima naveo je profesor genomike i molekularne biologije na Univerzitetu Western Ontario u Kanadi i gostujući profesor na Univerzitetu u La Riohi u Španiji Miodrag Grbić, koji je bio deo tima koji je učestvovao u ovom istraživačkom poduhvatu.

“Po svojim potencijalima Crna Gora može i mora na osnovu svega što smo otkrili da bude centar jedne specifične autohtone proizvodnje vina, veoma interesantne i konkurentne i meka za vinski turizam poznavalaca vina”, kazao je Grbić Pobjedi.

On je naveo da je projekat “Genetski diverzitet vinove loze u Crnoj Gori prvi put u istoriji naše zemlje istražio genetski diverzitet u oblasti biljnog sveta, u ovom slučaju vinove loze, koristeći najnovije genomske tehnike bazirane na sekvenci DNK.

“Naime, uzorci su uzimani sa starih čokota koji su bili starosti između 50 i 300 godina uključujući i uzorak vinove loze iz Manastira Sveti Vasilije Ostroški, koji po pisanim podacima potiče iz 1672. godine. Analizirano je više od 500 čokota, što predstavlja najopsežnije i najšire istraživanje takve vrste obavljeno kod nas”,  kazao je Grbić.

Rezultati su, kako je naveo, višestruko nadmašili njegova očekivanja.

“Kada smo počeli projekat 2013. godine, očekivao sam znajući geološku istoriju ovih predjela da ćemo sigurno pronaći jedan broj nepoznatih sorti vinove loze. Mislio sam ako pronađemo deset do 15 to će biti fantastično. Na naše veliko iznenađenje, pronašli smo 63 do sada za nauku nepoznata genotipa, što znači 63 sorte vinove loze. Za jednu zemlju, koja je u prečniku 150 kilometara, ovo je neverovatno”,  naglasio je Grbić.

On dodaje da je to bio samo početak jer genomske tehnike omogućuju da se utvrdi i genetska povezanost i pedigre ovih sorti.

“Utvrđeno je da je najčešća sorta bila kratošija od vinskih sorti i razaklija od stonih sorti. Ove dve sorte su baza crnogorskog pedigrea vinove loze jer su se ukrštale sa drugim sortama i davale nove sorte”,  objasnio je Grbić.

Prema njegovim rečima, utvrđeno je da je kratošija otac vranca, a majka mu je jedna malo poznata crnogorska sorta pod nazivom duljenga.

“Sa druge strane, razaklija je roditelj mnogih nepoznatih sorti uključujući i lozu iz Manastira Sveti Vasilije Ostroški gde naši naučni podaci podržavaju legendu da je ova loza iznikla iz semena i da joj je drugi roditelj sorta koju smo pronašli neposredno ispod manastira, takođe nepoznata za nauku, koja se zove volovnik ili kosoranka”, izjavio je Grbić.

On navodi da je ovakav sastav pedigrea, gde su osnovne sorte baza roditeljstva i proizvode različite sorte u jednom vinogradarskom predelu, karakteristika jednog vekovnog tradicionalnog vinogradarstva kao što je slučaj u Francuskoj, u Burgundiji i Bordou.

“Ovo istraživanje svrstava Crnu Goru rame uz rame sa najpoznatijim svetskim vinogorjima i stavlja je na svjetsku mapu vinskih regiona kao specifično, autohtono područje sa unikatnim vinima. Na kraju, ovo istraživanje je spasilo ove stare loze od nestajanja, koje im je neminovno pretilo kao rezultat starosti, bolesti i modernizacije poljoprivrede”,  istakao je Grbić.

On je ocenio da je ovaj projekat od kapitalnog i istorijskog značaja za vinarstvo i poljoprivredu Crne Gore. Smatra da rezultati ovog projekta stavljaju crnogorska vina na svetsku scenu i korišćenjem najsavremenijih genomskih tehnologija ovi rezultati menjaju kompletno sliku o crnogorskom vinarstvu.

“Bez ovih tehnika jednostavno nije bilo moguće valorizovati ovo blago koje postoji u Crnoj Gori, utvrditi nove sorte, determinisati njihov pedigre i u zadnji čas spasiti ga od nestajanja”,  tvrdi Grbić.

Prema njegovim rečima, za kompaniju Plantaže i crnogorsko vinarstvo ovi rezultati omogućavaju neverovatnu bazu za autohtoni vinski marketing, za crnogorski vinski turizam i za razvoj vinarstva.

“Plantaže su na vreme prepoznale značaj ovog projekta. Uz pomoć direktorke Verice Maraš, koja je vizionarski podržavala ova istraživanja i tima Vesne Maraš, koji je savršeno obavio uzorkovanje na terenu, klasifikaciju materijala i uspostavio kolekciju svih ovih novopronađenih sorti u Plantažama, ovaj projekat je automatski od nauke sproveden u praksu i obezbeđuje razvoj Plantaža u narednih 150 godina”,  poručio je Grbić.

On je dodao da projekat realizovan uz veliku podršku Ministarstva poljoprivrede, kao i da ne bi bilo moguće ostvariti ga bez međunarodne saradnje sa Institutom za vino i vinovu lozu iz španske La Rioje i univerzitetom Western Ontario u Kanadi. Grbić je istakao da zemlje koje nemaju autohtone sorte vina kao na primer, Australija, Južna i Sjeverna Amerika, Kina nemaju izbor i gaje poznate sorte vinove loze koje su donijete iz Evrope.

“Zemlje koje imaju svoje autohtone sorte imaju izbor ili da razvijaju svoj autohtoni sortiment i prave specifična, posebna i drugačija vina ili da introdukuju najzastupljenije svetske sorte i prave ono što ja zovem koka-kola vinom”,  kazao je Grbić.

On je upozorio da u konkurenciji na svetskom tržištu crnogorska vina moraju da budu izuzetno jeftina, što znači da su potrebne velike površine i visok prinos.

“Velike površine Crna Gora nema, ali zato ima, kao što smo otkrili u našem istraživanju, pravo blago od 63 nepoznata genotipa, genomsku i genetsku priču o porijeklu crnogorskih vina, o vrancu i kratošiji i sortni materijal za budući razvoj vinarstva za narednih 150 godina”,  izjavio je Grbić.

On smatra da je ovo istraživanje pokazalo da Crna Gora ima neverovatan materijal u svojim rukama za razvoj autohtonog modernog vinarstva kompetitivnog u svetu.

Izvor:Seebiz

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera