ravago

Manje vinograda ali vino bolje

Manje vinograda ali vino bolje

Da bi se održala površina pod vinogradima, godišnje bi trebalo posaditi oko 200 do 300 hektara, a prošle godine je u celoj Srbiji podignuto svega 40 hektara

Prema podacima Vinogradarskog atlasa objavljenog prošle godine, u Srbiji bez Kosova i Metohije ima 22.159 hektara pod grožđem od čega se 5.032 nalazi u Vojvodini.

To su podaci koji se zasnivaju na popisu poljoprivrede iz 2012. i ne obuhvataju površine pod vinogradima, čiji vlasnici ne prodaju vino. Trenutno je u toku i formiranje vinogradarskog registra koje je Ministarstvo poljoprivrede poverilo Centru za vinogradarstvo i vinarstvo u Nišu, a koji će sadržati informacije o svim parcelama pod lozom sa tačnom površinom i koordinatama. Njegov završetak može se očekivati za godinu do dve, ali ni taj registar neće obuhvatiti površine na kojima se proizvodi grožđe za “sopstvene potrebe”.

Po rečima direktora Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta doc. dr Dragoslava Ivaniševića i jednog od autora “Vinogradarskog atlasa”, u Vojvodini se na 16 odsto površina gaje stone sorte grožđa, dok ostatak čine vinske i tom pogledu je u severnoj pokrajini povoljnija situacija nego u centralnoj Srbiji. I u pogledu prosečne površine pod vinogradima u Vojvodini je bolje stanje. Naime, u Vojvodini prosečan posed pod lozom je 0,85 ha, dok je u centralnoj Srbiji 0,23 ha, ali pri tom treba uzeti u obzir činjenicu da 1.100 od 5.032 hektara pripada “Vršačkim vinogradima”. Najviše vinograda je u Sremskom rejonu - 2.215,5 ha, sledi Južnobanatski sa 1.730,7 ha, a najmanje u bačkom rejonu u kom postoji 18,9 ha.

Prema podacima iz septembra prošle godine, u Srbiji je registrovano 369 tržišno orijentisanih vinarija, od čega 225 u centralnoj Srbiji, a 139 u Vojvodini.

- Ne možemo biti zadovoljni ovakvim stanjem - kaže Ivanišević. - Ono što nije dobro, jeste činjenica da se jako malo vinograda podiže. Da bi se održala površina pod vinogradima, godišnje bi trebalo posaditi oko 200 do 300 hektara, a prošle godine je u celoj Srbiji podignuto svega 40 hektara. Čini mi se da će taj trend pada površina, iako je nizak, nastaviti. Ohrabruje podatak da se kvalitet vina u poslednjih 10 do 15 godina značajno, čak i drastično povećao kod nas. Do izražaja dolaze manje porodične vinarije, koje puno vode računa o kvalitetu vina, što je u skladu sa svetskim trendovima, jer se u svetu promet vina količinski smanjuje , ali se povećava obrt u vinu. Piju se manje količine, ali kvalitetnijih vina, što je u svetlu današnjih životnih navika - objašnjava dr Ivanišević.

Prema njegovom mišljenju, potencijali za vinogradarstvo u Vojvodini su evidentni i treba ih iskoristiti, ali treba prilagoditi sortiment i tehnologiju gajenja upravo ovdašnjim agroekološkim uslovima. 

-Vinogradarstvo ima svetlu budućnost, ali moramo biti realni – napominje Ivanišević. - Ono što predstavlja problem kod nas jeste otvaranje granica i slobodan promet svih roba, pa i grožđa, što ne ide u prilog domaćem vinogradarstvu. S druge strane, nizak standard potrošača prvo se vidi i održava na luksuznim proizvodima, a vino spada u takve. Imamo dobre agroekološke uslove, trend povećanja kvaliteta, što nas kandiduje da se dobro pozicioniramo u svetu i u tom smislu to jeste naša budućnost. Kod zasnivanja novih vinograda i vinarija problem jeste dug period obrta i tu se upadljivije videla podrška države pre desetak godina kada je došlo do značajnijih povećanja površina pod vinogradima. Ako se kreće od nule, sedam do osam godina treba da bi se došlo do prvog prihoda, a povraćaj investicija se ne može očekivati pre 10 godina.

Ivanišević tvrdi da je vinogradarstvo profitabilna i rentabilna proizvodnja, ali je jako teško za ljude koji prvi put ulaze u taj posao jer moraju uložiti i u vinograd i u vinariju. Zato država i drugi fondovi moraju da prati razvoj ovog sektora.

Udruživanje po sili zakona

Udruživanje vinogradara i vinara boljka je koja prati ovaj sektor. Od 2014. godine je na snazi novi sistem zaštite geoporekla, po kojem je nosilac geoporekla udruženje, a ne sam proizvođač kao pojedinac. To znači, kako kaže Dragoslav Ivanišević, da u jednom rejonu svi proizvođači s tog terena moraju da se udruže što se trenutno radi. Da bi udruženje bilo reprezentativno u njemu se mora nalaziti više od 50 odsto registrovanih vinarija ili da ono ukupno ima više od 50 odsto površina pod lozom u tom rejonu. Udruženje mora imati zajednički elaborat sa karakteristikama vina tog rejona, koje se kao takvo štiti.

-Nova rejonizacija i Zakon o vinu koji definiše takav vid zaštite porekla ima dobre strane koje teraju ljude da se oslanjaju jedni na druge – kaže Ivanišević. - Moraju se udruživati što je dobro i za njih u krajnjoj liniji. Formirano je udruženje u Subotici i očeukje se da će njihov elaborat zaštite geoporekla biti uskoro usvojen. U Sremu je formirano udruženje koje radi na elaboratu. I u južnom Banatu je taj postupak u toku.

Prednost novostvorenim sortama
Vojvodina je nekad bila područje za gajenje belih sorti. U poslednjih 20 godina crne se vraćaju u Vojvodinu pre svega na Frušku goru i danas vojvođanski sortiment čine oko dve trećine belih i trećina crnih.

- Naša sugestija proizvođačima jeste da sortiment prilagode zahtevima tržišta – kaže naš sagovornik. - Ne možemo nekog upićivati na sorte od kojih vina ne mogu posle prodati. Ali isto tako je činjenica da se danas traže originalnost i autohtonost. Iz različitih razloga mi smo izgubili stare sorte, ali naša prednost, što malo koja zemlja ima , jesu nove sorte stvorene u našim laboratorijama, prema agroekološkim uslovima našeg podneblja. I ako govorimo o autohtonosti, onda su to naše najautohtonije sorte.  

(Dnevnik)

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam