ravago

Škot u Sremu pravi svetsko vino

Škot u Sremu pravi svetsko vino

Don Makalok, Britanac, mada s obzirom na svoje poreklo i sam u šali kaže da je samo delimično Englez, vlasnik je vinarije MČ iz Erdevika

Škot po ocu, Francuz po majci, a mi bi prema onoj staroj „odatle si odakle ti je žena“, rekli da je Srbin i to Novosađanin. Don Makalok, Britanac, mada s obzirom na svoje poreklo i sam u šali kaže da je samo delimično Englez, vlasnik je vinarije MČ iz Erdevika, iz koje na srpsko i tržište Evropske unije odlaze specifična vina, osobitog izraza, nastala u procesu biodinamičke proizvodnje. Već samo njegovo poreklo dovoljno je intrigantno i nameće pitanje odkud to da jedan Englez u Srbiji proizvodi vina, a u odgovoru na njega, Don Makalok otkriva i mnoštvo drugih interesantnih detalja o sebi.

– Duga je to priča – kaže nam Don sa smeškom. – Trideset godina sam radio u obezbeđenju britanske kraljevske porodice. U penziji sam od 2009, nakon detektivskog angažmana u Skotland jardu. Tamo sam i upoznao svoju sadašnju suprugu Milanku, poznatiju kao Seku, Novosađanku, koja ima ordinaciju bioenergije u Londonu i vrlo je popularna tamo. Lečila je bioenergijom Novaka Đokovića i mnoge poznate Britance, kao, uostalom, i kraljevsku porodicu. Tako smo se i upoznali. Petnaest godina smo zajedno, od toga 10 u braku. Osim u ženu, zaljubio sam se u Srem, Frušku goru i odlučio da kupim vinograd u Erdeviku. Dogodilo se to 2009. godine. Prvi rod dospeo je 2011, a prva prava berba bila je lane. To je moja strast i sve svoje vreme provodim u poslu oko vinograda. Tek povremeno idem u London, da posetim ženu i majku.

Vina za Dona ni pre dolaska na Frušku goru nisu bila nepoznanica. Naprotiv, sa ogromnim znanjem iz te oblasti stečenim pre svega na Novom Zelandu, ovaj Britanac se upustio u proizvodnju, ali ne konvencionalnu, već biodinamičku, kojom se koliko je poznato, ovde malo ko bavi kada je reč o vinogradarstvu.

– Naučio sam da pravim vina na Novom Zelandu – kaže naš sagovornik. – Otišao sam kod prijatelja Škotlanđanina na Novi Zeland, koji je tamo najveći proizvođač vina sa 65 miliona litara godišnje. On se bavi industrijskom proizvodnjom, ali sam preko njega upoznao mnoge druge proizvođače od kojih sam naučio šta znači i kakva je biodinamička proizvodnja. Radeći u tri vinograda usvojio sam znanje i došavši u Srbiju doneo tri različite tehnike stila uzgajanja vinove loze. Jedna je sa Novog Zelanda i tiče se novih tehnologija i visokih higijenskih standarda. Iz Francuske sam primenio tehnologiju koja podrazumeva fermentaciju dve sorte ođednom. Merlo i malbek, na primer, koga jedini proizvodim u Srbiji, umesto da razdvojim i pustim da zasebno fermentišu i onda pomešam, ja spajam i oni to rade u istom sudu.

Treća tehnika je, pojašnjava Don, iz Španije, po kojoj se fermentacija završava u hrastovom buretu.

– Dakle, vina proizvodim kombinujući te tri tehnologije. Usudio sam se to da uradim i rezultat je bronzana medalja na Dekanteru za kupažu četiri sorte u prve dve godine rada na primeni ovih tehnika. To nije jedino priznanje koje sam dobio. Na međunarodnom ocenjivanju vina u organizaciji Vino.rs lane sam dobio zlato i srebro za svoje kupaže. Smatram svojim uspehom činjenicu da je sve to postignuto za dve godine, a znam vinare kojima je bilo potrebno dve decenije da bi došli do tako visokih ocena.

Don kaže da je veoma ponosan na to što vino od grožđe koje gaji u Erdeviku predstavlja Srbiju u Ujedinjenim nacijama. Vina su mu dobila i sertifikat od britanske Agencije za hranu i odobrenje za privremeni izvoz u EU. Time je njegov MČ postao druga kompanija u Srbiji koja ima dozvolu za izvoz u Uniju.

– Sada prodajemo svoja vina u Londonu. Mada moram priznati da više volim da ih plasiram na beogradsko, odnosno srpsko tržište, s obzirom na velike troškove transporta i plasmana u Velikoj Britaniji.Vino, po njegovom poimanju, zaista treba da bude dar od boga, sasvim prirodno, bez tretiranja grožđa pesticidima, herbicidima i drugim hemijskim sredstvima. Na toj tezi i zasniva svoju proizvodnju.

– Znamo za to kao vic, ali činjenica je da na mnogim etiketama zaista treba da stoji da se vino može praviti i od grožđa. Vino, nažalost, danas ima i do 125 grama različitih hemikalija u boci. Ja ne koristim pesticide u proizvodnji bez obzira na to da li je godina dobra ili loša. Jednostavno puštam stvari da se odvijaju prirodnim tokom i ne pretvaram se da je u lošoj godini moguće napraviti dobra vina. Pravim ih u skladu sa prirodnim okolnostima. Ne želim da kažem da je konvencionalna bolja od biodinamičke proizvodnje i obrnuto, treba reći da je ovo drugo drugačije od onog na šta smo navikli.

Bivši telohranitelj kraljevske porodice dodaje da koristi samo jedan manji spektar preparata na bazi bakra, koji je dozvoljen u biodinamičkoj proizvodnji, jer su oni prirodni.– U biodinamičkoj proizvodnji koristi se dosta biljnih preprata što iziskuje puno ljudskog rada oko njihove pripreme. S druge strane, štedi se na hemijskim preparatima, pa je na neki način tu uspostavljena ravnoteža oko troškova.

Inače, za ovu vrstu proizvodnje je, navodi naš sagovornik, ključno da se biljka ne hrani direktno, nego da se veoma pažljivo đubri zemljište, vodeći računa o tome koje se organske materije unose u tlo.

– Biljke, recimo, tretiramo i stajnjakom, koji je prethodno šest meseci bio zakopan u zemlji, a potom razblažen vodom. Na ovaj način ne samo da se hrane biljke nego se deluje stabilizujuće na njihovu energiju. Taj rastvor se energizuje na specifičan način, primenom postupka reversnog toka, za šta sam nabavio aparaturu sa Novog Zelanda kako ne bi morao da radi ručno. Ta aparatura omogućava da se svakih 20 sekundi promeni tok tečnosti za tretman biljaka. Dosta radim i na pripremi komposta u koji stavljam biljne ostatke nakon proizvodnje vina da bi se sve to vratilo u zemlju.

Trudimo se da zemljište bude bogato prirodnim azotom i da biljke budu u dobroj kondiciji i zdrave i tako ih štitimo od bolesti. U tom smislu dosta primenjujemo detelinu izmeđi redova i biljke koje su azotofiksatori. Sve ovo je dodatni posao u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, ali to stvara tu razliku u krajnjem proizvodu – vinu. 

I Tesla priskočio u pomoć

Negdašnji telohranitelj britanske kraljevske porodice priznaje da mu u vinogradu pomaže i – Nikola Tesla.

„On je prvi ukazao na značaj ozona u uzgajanju biljaka. A ja sam sa prijateljem izumeo aparat koji proizvodi određenu vrstu korone, odnosno varniči i stvara ozon iz običnog kiseonika, što u vinogradu proizvodi efekte malih munja. Prisustvo ozona pomaže ubijanju štetnih bakterija. Tim uređajem se tretira voda, a njome biljke. To je način da se suzbije pepelnica kao jedna od najznačajnijih bolesti u vinogradu”, pojašnjava Don Makalok.

(Dnevnik)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine