ravago

Teška zarada s malo čokota

Teška zarada s malo čokota

Nije lako malim proizvođačima. Na sve, preparati za prskanje su nikakvi, samo ove godine smo prskali dvadeset puta, kaže Nikola Gojković

Student prve godine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nikola Gojković, koji je odmalena pomagao dedi i ocu, odlučio se za poziv agronoma kako bi proširio svoja znanja i iskustvo koje je stekao prvenstveno radom u porodičnom vinogradu i voćnjaku.

Njegova porodica živela je u Sokolovcu u Hrvatskoj gde su se bavili poljoprivredom i radili u kooperaciji sa Podravkom, međutim, prilikom raspada bivše Jugoslavije 1995. godine napuštaju Hrvatsku i menjaju nekretnine za sremsko selo Slankamen. Odmalena se našao u pomoći dedi i ocu, pre svega u vinogradarskim poslovima.

U vinogradu Gojkovići gaje frankovku, karmen, italijanski rizling, vranac, moldaviju. Pošto je grožđe obrano i isceđeno, predstojeći radovi se odnose na valjanu agrotehniku u zasadu. Posla u vinogradu gotovo da uvek ima, nije lako, naročito malim proizvođačima.

"Nikako se ne može živeti od vinograda jer smo mali proizvođači. Preparati za prskanje su nikakvi, samo ove godine smo prskali dvadeset puta. Ako se ne popravi situacija ja ću morati da tražim neki drugi posao u inostranstvu", kaže za RTV Nikola Gojković.

A kada je reč o porodičnom voćnjaku koji se prostire na 8,5 jutara, ponajviše ima jabuka. Sorte koje se gaje su greni smit, ajdared, red čif, i zlatni delišes.
Na pitanje gde plasira jabuke i da li ima problema oko prodaje tog voća Nikola kaže da je prodaja jabuka loša.

"U zadruzi smo, međutim, ona je sada u velikim dugovima. Praktično i ne radi. Ostali su nam dužni za prošlogodišnji rod, a kada hoćemo sami da prodamo robu onda nas ucenjuju nakupci, navodi Gojković.

Pored obaveza na fakultetu, ovaj mladi i profesionalni poljopriverdnik daje maksimalan doprinos u okviru porodičnih obaveza.

"Pokušavam da uskladim obaveze na fakultetu sa radoom u vinogradu i voćnjaku. Svaki vikend dolazim kući da pomažem tati i dedi", kaže on.

Gojkovići naredne godine, planiraju da investiraju u protivgradnu mrežu na pet jutara i da iskopaju bunar, a kako Nikola kaže, nada se da će doći bolja vremena za poljoprivredu, što bi bilo dobro za njega, jer bi tada sigurno imao perspektivu kao diplomairani inženjer poljoprivrede a u svojoj zemlji.

(RTV)

Pročitano 595 puta
Sledeći članak
Da vino dobro sazri
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine