ravago veliki

Zrela rezidba vinove loze

Zrela rezidba vinove loze

Kvalitetnom rezidbom treba obezbediti optimalnu osunčanost i provetrenost čokota čime se utiče na kvalitet plodova i olakšava zaštita zasada od bolesti i štetnih insekata.

Orezivanje vinove loze je veoma značajna agrotehnička mera i predstavlja najvažniji korak u gajenju loze. Pravilno orezan vinograd uvek daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, sa većim sadržajem šećera i suve materije. Rezidbom se ostavlja optimalan broj rodnih okaca i lastara za svaku sortu, a u zavisnosti od uzgojnog oblika i kondicije čokota. Na taj način se ostavlja planiran  broj grozdova na čokotu, a time se utiče  na budući kvalitet grožđa i vina. Kvalitetnom rezidbom treba obezbediti i optimalnu osunčanost i provetrenost čokota čime se takođe utiče na kvalitet plodova i olakšava zaštitu zasada od bolesti i štetnih insekata.

U rodnim vinogradima rezidba se obavlja u periodu mirovanja loze, od opadanja lišća u jesen, do bubrenja okaca u proleće naredne godine ( kraj aprila ). Vreme rezidbe zavisi i od klimatskih uslova.

Prvo se orezuju najotpornije sorte prema mrazevima, kao i zasadi na uzvišenjima na kojima su mrazevi slabijeg intenziteta.

Uvek je bolje rezidbu izvesti bliže proleću, jer kasnije orezana loza ima više šansi da izbegne kasne prolećne mrazeve  ( čim lozu orežemo voda kreće u lastare, pa dolazi do smanjenja otpornosti  loze na niske temperature ). Prekasna rezidba pojačava “suzenje”, gubitak hranjivih materija i povećava rizik od poznih prolećnih mrazeva.

Osnovni principi rezidbe vinograda sa Gijovim uzgojnim oblikom :

  • 1.    Uvijek rezati s oštrim i dezinfiikovanim alatom.
    2.    Praviti što manji broj i manjih rana pri rezidbi
    3.    Nikad ne ostavljati „čepove“
    4.    Prvo ukloniti bolesne, suve lastare i one oštećene gradom, mrazom ili mahanizacijom
    5.    Ukloniti nerodne lastare sa starog drveta
    6.    Izbaciti stari prošlogodišnji ( rodni ) luk
    7.    Na prošlogodišnjem kondiru ’’ za zamenu ’’,  donji lastar orezujemo na 2 pupoljka ( kondir ),  a gornji na rodni luk sa 6 – 12 pupoljaka u zavisnosti od sorte.
    8.    Pri rezidbi lastara na kondire, rez treba praviti na 1,5-2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne strane okca da voda koja se stvara suzenjem ne curi na okce
    9.    Pri rezidbi na luk rez treba da je uspravan na osu lastara
    10.     Ako luk za zamenu nije kvalitetan, može se ostaviti lastar sa rodnog luka ( najbliži ostavljenom kondiru za zamenu )
    11.     Lukove uvek ostavljati na rodnim čvorovima bliže osnovi čokota, a izbegavati poslednje čvorove na krakovima. 
    12.     Optimalna debljina rodnog luka je 8 – 10 mm
    13.     Rane veće od 2,5 cm premazati kalemarskim voskom ili fitobalsamom
    14.     Orezane lastare izneti iz zasada
    15.     Pri rezidbi je neophodno vršiti stalnu regeneraciju i podmlađivanje čokota, pa svake godine sa čokota treba uklanjati izdužene, deformisane i neaktivne delovi stabla.
    16.     Orezane lastare obavezno izneti iz zasada
  • Zrela rezidba može biti :
    o    kratka,
    o    mešovita
    o    duga
    U praksi se primenjuju sledeće dužine rezidbe:
    • rezidba na kratak kondir sa 1-2 okca,
    • rezidba na dug kondir sa 4-5 okaca
    • rezidba na kratak luk sa 5-6 okaca
    • rezidba na dug luk sa 9-15 okaca
    Mešovitu rezidbu zahtevaju : 
    • stone sorte AFUS-ALI (10-12 okaca), MUSKAT HAMBURG (6-8), KARDINAL(6 okaca), ITALIJA (10-12) 
    • sorte za vrhunska vina KABERNE SOVINJON (10-12), BURGUNDAC CRNI (8-10), MERLO (10-12), SOVINJON BELI (10-12), RIZLING RAJNSKI I RIZLING ITALIJANSKI (8-12)
    Kratka rezidba ( 2 – 3 okca ) : PROKUPAC, SMEDEREVKA, SLANKAMENKA, PLOVDINA, RUŽICA
     
    Lazar Klještanović, PSS Ruma
     
    Izvor:PSS Vojvodina
     
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera