ravago

U Bikić Dolu voćnjak za primer

U Bikić Dolu voćnjak za primer

Berba jabuka u jeku. Zvonko Hnatko podigao je voćnjak pre četiri godine, već sada bere više od 30 tona po hektaru. Kada bude u punoj rodnosti, biće preko 60 tona

Berba jabuka u sremskim voćnjacima je u jeku, a ove godine će, sve su prilike i ovdašnji voćari oboriti rekorde u proizvodnji. Doprinos odličnom rezultatu „teškom“ u najmanju ruku preko 370.000 tona, koliko ćemo prema proceni stručnjaka, u Srbiji ovog voća ubrati, dao je i agronom Zvonko Hnatko, koji je u Bikić Dolu kraj Šida pre četiri godine podigao voćnjak za primer.

Zvonko i njegovi saradnici, odnosno članovi porodice, takođe vrsni stručnjaci - voćari i zaštitari, imaju ovih dana pune ruke posla, a uverili smo se, to im ne pada teško jer su zadovoljni prinosom i kvaltetom, nemaju primedbi ni na cenu pa s puno elana beru plodove svoga rada.

Jabuke beru po drugi put. Lane su imali prvu berbu, a sada, u četvrtoj vegetaciji, rod je taman onakav kakav su očekivali – biće više od 30 tona po hektaru. Za izvoz, mahom na tržište Ruske Federacije spreman je „red top“, „jonaprins“, „zlatni delišes“, odnosno „rajnders“, te „greni smit“, „ajdared“...

-Ovo još uvek nije pun rod. Inače, voćnjak je u gustoj sadnji, drvo će još porasti i očekujemo da će prinos ubuduće premašiti 60 tona po hektaru – veli Zvonko dodajući da je na parceli od pet hektara posađeno oko 16.500 sadnica jabuka.

Osvrćući se na proizvodnu godinu sagovornik „Agrosmarta“ veli da je bila malo zahtevnija od lanjske kada je reč o zaštiti.

-Generalno, nije bila jako teška godina za jabuku. Valja imati na umu da je prošla godina je bila sušnija pa je trebalo više navodnjavati. Sada je bilo više kiše i više je trebalo voditi računa o zaštiti, ali imali smo samo dva-tri tretmana više nego 2015. Inače, broj tretmana odnosno zaštite od bolesti i štetočina se svodi na dvadesetak u toku godine, a ako je malo teža godina to su 21 ili 22 tretmana – objašnjava ovaj vrsni voćar.

Zvonko i njegovi saradnici uložili su dosta truda i gotovo svakodnevnog rada u voćnjak. Trudili su se da sve bude valjano urađeno, a da su to i postigli, mogu se uveriti svi koji prolaze kroz Bikić Do – uvek je „sve pod konac“. Kako nam je rekao, sadnice su domaće, kupljene su u Šumadiji.

-Nismo se opredelili za takozvane knip sadnice, koje su skuplje, naravno, zbog svih prednosti koje imaju u odnosu na redovne (drugačiji ugao grananja, rode već u drugoj godini..). Na primer, kada smo dizali voćnjak knip sadnice su koštale oko četiri evra, a ove obične su bile oko 1,2 evra... Uzeli smo obične, s tim da smo znali kako da ih oblikujemo, razvedemo, napravimo... Izgradili smo veštačko jezero da bismo mogli da ekonomičnije navodnjavamo, uveli kap po kap sistem sa crevima od od dva cola. Nemamo pumpu kapaciteta koji bi obezbedio zalivanje celog voćnjaka odjednom, već navodnjavamo po nekoliko redova, što se nije pokazalo značajnim nedostatkom – priča nam Zvonko.

Kako kaže, i država je imala doprinos u podizanju ovog, slobodno se može reći, savremenog voćnjaka. Naime, iz pokrajinskog budžeta obezbeđeno je 60 odsto sredstava (bez PDV-a) za mreže kojima su pokrivena stabla na svih pet hektara.

-Ulaganja svakako nisu mala. Ako krenemo od zemljišta, od ovih pet hektara za koje smo dali 50.000 evra, preko sadnica koje su koštale oko 16.000 evra, mreže i stubova od oko 13.000 evra po hektaru, do investicije u sistem za navodnjavanje, u pumpe, jezero... Kada bi se sve stavilo na papir bilo bi to do 35.000 evra po hektaru, a kada bi se uzimale knip sadnice, onda i 45.000 evra po hektaru. U tom slučaju, ulaganje je veće ali se pre vrati.  Može se reći da se ulaganje isplati u petoj ili šetoj godini, da se tada naplate svi troškovi. Međutim, ne gledamo tako i ne osvrćemo se puno unazad. Uložili smo i idemo dalje... – kaže Zvonko.

Tržište traži kvalitet

Cena koju ovih dana daju otkupljivači je oko 30 evrocenti. Zvonko Hnatko kaže da se ne traži puno krupna jabuka već „plus 70“. Gleda se puno i na boju pa crvena mora da bude baš crvena, žuta – žuta... Kupaca ima ali, kako to uvek biva, u vreme kada se beru plodovi cena pada, pogotovo kada je rod veliki. Ipak, isplativost se ne dovodi u pitanje. 

S. G.

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine