ravago

Borovnica može na Frušku goru

Borovnica može na Frušku goru

Dobro odabrana lokacija, pravilno postavljeni redovi sa rastojanjem sadnje i redovna rezidba su osnov za dobar rod borovnice. Odgovaraju umereno topla i umereno vlažna područja. Uspeva na nadmorskoj visini od 300 do 800 metara

Dobro odabrana lokacija, pravilno postavljeni redovi sa rastojanjem sadnje i redovna rezidba su osnov za dobar rod borovnice. Sva područja gde ima četinarskih šuma sa crnim borom su pogodna za gajenje borovnice.

Borovnici odgovaraju umereno topla i umereno vlažna područja sa vegetacionim perodom dužim od 160 dana, a uspeva na nadmorskoj visini od 300 do 800m, a u južnim lokalitetima i do 1000m. Najbolje joj odgovara severna i severozapadna ekspozicija sa nagibom terena 3 do 5°, zbog zadržavanja vlage.Optimalan sadržaj humusa za gajenje borovnice je od 7 do 10%, a kiselost zemljišta treba da bude od 4,2 do 4,8.

Za normalno cvetanje borovnice neophodan joj je period zimskog mirovanja od 650 do 850 sati, na temperaturama nižim od 7°C. Borovnica je osetljiva na variranje dnevne i noćne temperature u prolećnom periodu (dnevna +6°C, noćna -7°C). Niže temperature u vreme zrenja borovnice dovode do neravnomernog ili do ne sazrevanja plodova, a visoke temperature štetno utiču na žbun, plodovi su sitniji, brže dozrevaju i lošijeg su kvaliteta. Temperature od 35 do 40°C u dužem vremenskom periodu  dovode do sušenja žbuna jer koren bez korenovih dlačica  ne može da usvoji dovoljnu količinu vode koja bi bila ekvivalentna količini vode koja se izgubi transpiracijom. Najbolje joj odgovaraju relativno topli dani a svežije noći jer tada se prekid aproces disanja, optimalna je usklađenost metaboličkih procesa, a biljci ostaje na raspolaganju celokupna količina akumuliranih hraniva, pa su plodovi boljeg kvaliteta i ukusa.

Za uspešno gajenje borovnice neophodno je od 900 do 1400mm vodenog taloga koji mora biti ravnomerno raspoređen u periodu vegetacije i relativna vlažnost vazduha od 80%. Kritičan period za vlagu je u fenofazi cvetanja (maj), rastenja i sazrevanja ploda (jun i jul) i obrazovanja pupoljaka za narednu godinu (avgust).  Krarakterističan nedostatak vlage se ogleda u crvenilu lišća, mladari su slabi i suše se.

Borovnica je svetloljubiva biljka. Kada je borovnica u zaseni može doći do smanjenja fotosinteze što dovodi do smanjenja broja i kvaliteta rodnih pupoljaka. U oblačnom letu plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju, a rodnost žbuna se smanjuje.
Borovnicu nije preporučljivo gajiti u gradonosnim područjima jer se žbun teško oporavlja i tada mu je neophodna višegodišnja kontinuirana rezidba.

Violeta Petrović-Luković
dipl.ing agronomije

PSSS Kragujevac

Poslednja izmena
Pročitano 964 puta
Prethodni članak
Jabuke obaraju rekord
Sledeći članak
Kivi
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam