ravago

Borovnice u saksiji nikle podno Fruške gore

Borovnice u saksiji nikle podno Fruške gore

Plantaža borovnice u saksijama na tri hektara. U toku prihrana  

U jednom od najvećih zasada borovnica u Vojvodini, u okolini Šida, u toku je prihrana veštačkim đubrivom. Na impozantnom polju borovnica u saksijama od tri hektara nekoliko vrednih voćara prihranu obavlja ručno, a kada završe s tim krenuće sa drugim, jednako važnim poslom – stavljaće koru od borovine koja služi kao izolator, da se zemlja ne suši.  

U Vojvodini se retko može videti sličan prizor – tako veliki zasad borovnice. Pogled na njega gubi se u horizontu fruškogorskih obronaka. Ove su sadnice stigle prošle godine iz Poljske, a kako sremsko zemljište ne pogoduje borovnici, i treset je uvezen iz Evrope. Zasad je mlad, a kako kažu inženjeri koji vode brigu o njemu, zahteva dosta posla i nege.

 

Reč je o savremenoj tehnologiji gajenja u saksijama koje nemaju dno, sa kompleksnom, odgovarajućom smešom u njima.

Za uzgoj borovnice neophodno je zakišeljeno zemljište (pH 3,5 do maksimalno 4), kako bi mogla da usvaja minerale iz zemlje. Druga karakteristika je da je njen koren veoma osetljiv na veliku vlagu i odsustvo kiseonika. Supstrat u kome se sadi treba da bude bazičan kako bi biljka mogla lepo da se razvija.

Sadnice borovnice u saksijama omogućavaju da sav višak vode odnosno rastvora iscuri u zemlju. Porebno je, vele stručnjaci, zalivati češće, a kraće. Može da se gaji i na zemlji, ali je potrebno mnogo više treseta.

Ovaj način gajenja borovnice podrazumeva veći prinos u odnosu na klasičnu sadnju.

S. G. 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam