delta

Dunja, nepravedno zapostavljena voćna vrsta

Dunja, nepravedno zapostavljena voćna vrsta

Imamo dobre uslve za uzgoj ovog voća od kojeg se mogu dobiti rakija, kompot, slatko, sok i sve popularniji čips.

Retko ko zna da je Srbija po rodu dunja na desetom mestu u svetu, a po proizvodnji prva u Evropi. Dunja, inače, kod nas nije naročito popularna voćna vrsta, a ni ne znamo šta se sve od nje može dobiti. Od rakije, kompota, slatkog, soka, pa do sve popularnijeg čipsa.

– Istina je da dunja nije bila naročito zanimljiva ne samo voćarima nego i stručnim službama, fakultetima. Sada vidim da se situacija polako menja – kaže za Sava Radišić, iz rasadnika „Radišić“.

– Mi imamo zasad dunje na 2,5 hektara i mogu slobodno da kažem da smo bili pioniri. Kad smo počinjali, gledali su nas sumnjičavo, a sada kada nam je voćnjak u desetoj godini, mogu slobodno da kažem da smo pobedili, ističe Radišić.

Ulaganja u jedan hektar pod dunjom izgledaju ovako: sadnica dobre sorte dunje košta 300 dinara, a na hektar stane 900 sadnica. Ukoliko je zemlja u vlasništvu, taj se trošak izbegava, i plus ograda.

– Dunja je zahvalna jer uspeva i na lošijem kvalitetu zemljišta, koje nije preskupo – objašnjava Radišić.

Najveća opasnost za dunju je bolest ervinija, koja, ako se ne reaguje, za tri meseca prosto „sprži“ voćnjak. Zato se zasadi moraju redovno kontrolisati.

– Ove godine dunja je ponela odlično. Sada joj treba sunca i ako ga u avgustu bude više, biće vrlo dobra godina. Na jednom stablu rodi između 30 i 50 kilograma dunje. Organizovanog otkupa nema, ali se sva proizvedena dunja proda. Sada interesovanje pokazuju proizvođači rakije, jer se dunja pozicionirala na prvo „rakijsko“ mesto, ispred kajsije i viljamovke – tvrdi Radišić.

Izvor:Zrenjaniniski.com

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera