ravago

Jesenje plavo prskanje i krečenje voćaka

Jesenje plavo prskanje i krečenje voćaka

Zaštita ­koštičavih ­voćaka ­u ­periodu ­od ­početka ­opadanja ­lišća ­do precvetavanja­ (opadanja­ latica)­ uslov­ je­ i­ osnova­ uspešne zaštite ­od ­glavnih ­bolesti ovog voća

U toku ­vegetacije na ­skoro ­svakoj­ voćnoj­ vrsti­ bili­ su­ prisutni­ štetni­ biološki­ agensi.­ I posle­ berbe ­oni ­su ­i ­dalje­ prisutni,­ a ­ako ­im ­jesen­ pogoduje­ (odgovarajuće­ temperature­ i­ dovoljna vlažnost),­ može­ doći ­do ­pojave ­infekcije­ na­ voćkama,­ na­ primer­ na mestu ­gde je­ opao­ list.­ Poznato ­je ­da patogeni­ prezimljavaju­ na­ kori,­ u pukotinama ­kore, ­rak-ranama, mumificiranim­ plodovima­ i­ na­ drugim mestima,­ pa­ je­ zaštita­ stabla­ potrebna.

Svako prodiranje ­patogena ­u ­drvo ­voćke ­neminovno ­dovodi ­do ­slabljenja ­njene ­snage, ­manjeg roda ­u ­narednoj­ vegetaciji­ i­ do­ skraćivanja života ­voćke ­kao ­i ­dužine­ eksploatacije zasada. Zaštita ­koštičavih ­voćaka ­u ­periodu ­od ­početka ­opadanja ­lišća ­do precvetavanja­ (opadanja­ cvetnih latica)­ uslov­ je­ i­ osnova­ uspešne zaštite ­od ­glavnih ­bolesti ­koštičavog voća. U ­tome, ­plavo­ prskanje ­(bakarnim preparatima) ­u ­periodu ­od ­početka opadanja­ lišća do­ kretanja ­vegetacije ­u ­proleće ­predstavlja ­polaznu i­ osnovnu­ meru­ u­ zaštiti­ stabla (grana i ­grančica) ­kao ­osnove ­prinosa ­i  ­obezbeđenja ­dugovečnosti ­voćnjaka.­

Propust­ nastao­ izostavljanjem­ ili­ nekvalitetnim­ obavljanjem ­jesenjeg ­plavog ­prskanja ­koštičavog voća­ ne­ može­ se ­korigovati ­u proleće ­(ako ­je ­nastala ­infekcija). Da­ ne­ bi­ bilo­ propusta,­ voćke treba ­kvalitetno ­oprskati­-­okupati­ ih,­ da­ tečnost­ može­ da­ dospe­ u svaku ­ranicu ­i ­da sklizne ­do­ korenovog­ vrata­ voćke.­

Da­ bi­ se­ to­ postiglo, ­obično ­se ­preporučuje ­utrošak ­od 400 ­litara ­tečnosti ­po ­metru­ visine­ stabla,­ odnosno­ 1.200 litara ­po ­hektaru ­za ­stable ­visine tri ­metra. Ako ­se ­ne ­može obezbediti ­kvalitetno­ prskanje,­ zbog­ vremenskih uslova ­(vetar) ­ili ­starog ­atomizera (dizne),­ preporučuju ­se ­dva ­prohoda s­ polovinom­ doze­ preparata­ (i­ vode), ­pri ­čemu­ se ­drugi prohod­ izvodi­ iz­ suprotnog­ smera­ u­ odnosu­ na prvi,­ čim­ se­ osuši­ depozit­ prvog prohoda­ (otvoreni­ i­ zatvoreni krug).

Plavo ­prskanje ­koštičavih ­voćnih­ vrsta ­doprinosi ­uspešnijem­ suzbijanju ­patogena. ­Zaštita ­se ­sprovodi­ kako­ bi­ se­ sprečilo­ širenje bakterija­-­prouzrokovača ­rak-rana (Pseudomonas syringae pv. syringae) ­i izumiranje­ grana­ koštičavog­ voća (Pseudomonas mors - prunorum). ­Najveća­ brojnost­ ovih­ bakterija­ je­ tokom­ jeseni ­i ­pred­ kretanje ­vegetacije.­ U­ jesen,­ infekcija­ se­ ostvaruje preko­ arnica ­od opalog ­lišća ­i ­dr. Moguća ­je ­i­ na­ temperaturama ­ispod nula ­stepeni. ­

Kada ­bakterija ­uđe ­u voćku, ­naseljava ­elemente ­drveta ­i kore. ­Što­ je ­naseljavanje ­brže­ i­ jače, ­to ­su ­uslovi nepovoljniji ­za ­voćku. ­Ove­ infekcije ­su ­osnovni ­uzrok šteta,­ koje­ se­ mogu­ manifestovati naredne­ ili­ kroz­ dve-tri­ godine, kao ­izumiranje ­drveta­ i­ kore. ­Kada se­ štete ­pojave, ­više nema ­efikasnog ­suzbijanja. ­Ovi ­patogeni ­ostvaruju ­infekcije ­i ­u ­tok ­leta, ali ­tada­ nastaju daleko­ manje ­štete.

Štete ­nastaju ­i ­od­ prouzrokovača­ šupljikavosti­ lišća­ koštičavog ­voća i ­krastavosti ­plodova ­kajsije­ i­ breskve­ (Stigmina carpophilla, poznatija­ kao­ Clasterosporium carpophillum).­ Patogen­ napada ­i ­mladare, ­čim ­opadne ­lišće, ­a ­infekcija je­ moguća­ već­ na­ temperaturama­ od dva­ do­ četiri­ stepena.­ Infekcija mladara ­je ­izuzetno opasna, ­jer ­mladar­ naredne­ godine­ i­ dalje­ raste, ali ­se ­na ­napadnutom ­delu ­stvaraju rak-ranice­ iz ­kojih ­se ­izlučuje ­smola:­ kada ­se ­te­ranice­ (pege) ­prošire, ­dolazi ­do ­prstenovanja mladara i ­njegovog­ sušenja iznad­ tog­ dela. Takođe, ­štete ­pravi i ­grupa ­bioloških ­činilaca parazitne ­prirode koji ­prouzrokuju ­prevremeno­ ­iznenadno ­sušenje ­(apopleksiju) ­kajsije. Među ­njima ­je ­prouzrokovač rak-rana bakterija­ Pseudomonas syringae pv. syringae i gljiva­ Cytospora spp.,­koje, pojedinačno­ ili­ zajedno,­ predstavljaju ­značajne ­faktore ­za nastanak apopleksije ­kajsije.

Plavim ­prskanjem­ se ­uspešno ­suzbija ­gljiva­ Taphrina deformans, ­prouzrokovač­ kovrdžavosti­ lišća­ breskve. ­Ako ­se ­ne ­suzbije ­u ­jesen,­ova gljiva­ zimu­ provede­ na­ kori­ i­ pupoljcima, a ­tokom­ perioda ­vlažnog vremena­ spore­ se­ prenose­ do­ razmaknutih­ ljuspica­ pupoljka­ prouzrokujući­ infekciju.­ Ovo­ je­ bolest karakteristična za­ prohladne ­vremenske ­uslove.­

Temperature­ između 10­ i ­21 ­stepen ­optimalne ­su ­za pojavu ­ovog ­oboljenja. Upotrebom ­preparata ­na ­bazi ­bakra­ istovremeno­ se­ smanjuje­ i­ infekcioni­ potencijal­ gljive­ Taphrina deformans.­ Bakarni­ joni­ unište najveći­ deo­ spora­ patogena­ koje­ se nalaze­ na­ površini­ i­ u­ otvorenim ranicama ­na ­grančicama,­ granama­ i stablu. ­Ovim ­tretmanom­ smanjuje ­se potencijal ­ovog ­patogena, ­pa ­za ­redovne­ mere­ suzbijanja­ ostaju­ spore koje­ prezime­ u­ pupoljcima­ i­ spore koje ­ne ­unište ­bakarni ­joni­ iz jesenjeg­ i­ ranoprolećnog­ plavog­ prskanja. Prskanje ­u ­vreme­ početka ­opadanja­ lišća­ namenjeno­ je­ suzbijanju­ i drugih­ uzročnika­ bolesti­ breskve poput­ šupljikavosti­ lišća­ koju prouzrokuje ­Stigmina carpophyla.

Značaj ­plavog ­prskanja ­je ­i ­u ­tome što­ se­ smanjuje­ infekcioni­ potencijal ­mnogih ­drugih ­značajnih ­bolesti, ­kao ­što ­je ­monilioza ­koštičavog voća ­i ­dr. Jesenje ­plavo ­prskanje ­je korisno i ­potrebno ­i ­u ­zasadima ­jabučastih voćaka,­ naročito­ kada­ su­ prisutne sledeće ­bolesti: ­rak ­kore ­jabuke ­i kruške, ­prouzrokovač ­Nectria galigena, ­rak-rane ­i ­bakteriozno ­izumiranje­ voćaka­ (jabuke­ i­ kruške),­ prouzrokovač­ Pseudomonas syringae pv. syringae,­ kao­ i­ bakterijska­ plamenjača ­jabuke ­i ­kruške, ­koju prouzrokuje­ Ernjinia amylovora. Za­ suzbijanje­ ovih­ patogena­ koriste ­se ­bakarni preparati ­kod ­kojih­ oslobođeni­ bakarni­ joni­ imaju baktericidno­ i­ fungicidno­ delovanje.

Mera ­koja može­ pomoći ­u ­ublažavanju­ posledica­ niskih­ temperatura­ je ­krečenje ­stabala. ­Obavezno se sprovodi­ u­ jesen,­ jer­ je­ cilj­ da­ se ublaže­ temperaturne­ oscilacije između dana ­i ­noći ­u deblu. ­Krečnu čorbu ­možete ­sami ­napraviti. ­Priprema­ se ­od ­pet­ kilograma ­negašenog­kreča, ­uz ­dodatak ­0,5 ­kilograma kuhinjske­ soli­ i­ 0,25­ kilograma sumpora.­ Sve­ sastojke­ treba­ pomešati­ s­ vodom­ (vode­ dodati­ toliko da ­smesa ­bude ­konzistencije ­mleka). Ostaviti ­smesu ­da ­odstoji ­dva ­dana i tada­ primeniti. Krečenje usled ­usporavanja ­kretanja ­sokova u­ voćkama ­odlaže­ i­ početak ­vegetacije, ­što ­može­ pomoći u­ izbegavanju ­ranih ­prolećnih mrazeva. ­Ova ­mera ­najbolji ­efekat ­daje kod koštičavog­ voća, ­pre ­svega ­kajsije, ­šljive i višnje.

Mr Piljo Dakić, Poljoprivrednik

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info