ravago

Još da mraz ne popije kajsijevaču

Simeon i Milica Dejanović
Simeon i Milica Dejanović

Cena je bila ista 2011. i pretprošle najrodije godine, 40–45 dinara kilogram. Lane kada je rod bio manji cena je bila konzumnih za pijacu 120, a za rakiju 80 dinara.

Kajsije su dobro procvetale i obećavaju dobar rod, ali voćari u ovo vreme, uvek strahuju da im ih mrazevi ne oberu. Tako je oduvek i u voćarskim rejonima na severu Bačke, međutim, iako su voćke u punom cvetu Simeon Dejanović se ne plaši prolećnih mrazeva u voćnjaku koji ima u ataru Velebita.

– Uvek nas savetuju da u ovakvim prilikama trebamo paliti bale slame i zadimljavati voćnjak. Ja to do sada nikada nisam radio, uvek sam sve prepuštao prirodi, ali verujem da je naš voćnjak malo i zaštićen, zbog brega na kome je, jer tu uvek pirka vetar, posebna ruža vetrova, izgleda da smo na pravom mestu za kajsije i mrazevi nas zaobilaze. Nije bilo godine da nismo imali kajsija. Čak i prošle, koja je bila katastrofalna ovde su dobro rodile “novosadska šestica” i “roksana”, tako da ih je bilo i za pekmez i za kajsijevaču, a cena je bila odlična, u odnosu na 2014. koja je bila rekordno najrodnija od kada imamo voćnjak, a za sada po cvetu i ova tako nešto obećava – uverava Dejanović.

Naš sagovornik priča da mu je u četvrtak bio prijatelj, koji je kajsije oprskao nekim novim preparatom, navodno protiv mraza, ali da ne namerava da voćnjak podvrgava takvom tretmanu.

– Zbog različitog sortimenta, bez obzira na vremenske prilike uvek neka od sorti preživi. Mraza može i da bude, ali sve zavisi u kom stadijumu uhvati cvet. Kasnije sorte mogu bolje da podnesu mrazeve, do minus tri stepena Celzijusa, a ove koj su u iscvetale i počinju da precvetavaju za sada se dobro drže. Najbitnije je da narednih dana bude bez kiše uz toplije vreme, da bi se procvetale kajsije dobro oprašile i da bi ih zaobišla monilija – kaže Dejanović.

Za razliku od drugih voćara koji kod kajsija primenjuju “zelenu” rezidbu u avgustu, Simeon ih orezuje u cvetu!

– Uverio sam se da se najbolje na voćki sve pokaže kada je u cvetu, koja je grana ostala suva da se pročisti, a koja dobro ponese. Drveću to ne škodi, nikakvih problema zbog toga nije bilo, premda će za to stručnjaci reći da nije pravilno, moje iskustvo je pokazalo nešto drugo – predočava Dejanović. 

Kajsija je bez ikakve sumnje “kraljica voća”, što iz iskustva potvrđuju Kanjižani Simeon i Milica Dejanović, koji su od proleća do kasne jeseni posvećeni voćnjaku na uzvišicu na obodu sela Velebit. Vočnjak im se prostire na hektar i po, podizali su ga i širili postepeno, a neguju ga porodično, u čemu im pomažu sinovi Milan i Vasilije.

Zemljište na kome su otpočeli zasnivanje voćnjaka, nekada je bilo vinograd Zemljoradničke zadruge “Velebit”, pa su do njega došli zamenom. Pošto je Simeon automehaničar tu je pogigao radionicu, ali je u startu na okućnici pre tri i po decenije zasadio razno voće, više da bi poslužilo kao zaštita od vetrova na uzvišici, a postepeno je došlo do toga da se ozbiljnije bave voćarstvom jer neguju 730 stabala. Kada se ukazala prilika proširili su posed kupovinom okolne parcele od komšija, pa su u tri navrata zasadili 600 stabala kajsija.

– Mlađi sin Vasilije je sugerisao da kod proširenja voćnjaka ne svaštarimo nego da se opredelimo za zasad kajsija, što se zbog brega na kome se nalazimo pokazalo kao izuzetno dobro – ispričao je Simeon Dejanović. – Zemljište gde je ranije bio vinograd je rigolovano, prekopavano je tada ručno na 80 centimetara, pri čemu je polovina išlo đubre, polovina zemlja, pa je i danas primetno da su voćke naprednije, u odnosu na druge voćnjake koje se podižu u okolini, baš zbog tako pripremanog zemljišta i zbog brega. Stabla kajsija su okrenuta ka istoku i izlasku sunca, a kajsijama to posebno odgovara na ovoj padini.

Dejanović naglašava da u voćnjaku nema mnogo prskanja, niti previše zaštite, nego je i ovog puta zimsko bakarno kupanje “funguranom” i obavlja još zaštitu protiv monilije “signumom”, te da nema nikakvih potreba za tretiranje insekticidima. Do prošle godine je zemljište ispod voćki frezirao, međutim, lane je pustio da se zatravi i samo redovno kosi travu, kako bi od obimnijih kiša štitila zemljište i ne bi ogolele žile voćki.

– Voćnjak je do sada samo đubren stajnjakom i do sada nije video veštak, niti pesticide protiv korova, sve je do lane održavano freziranjem zemljišta, a sada kosačicom, tako da imamo organski zdravo voće. O krupnoći i kvalitetu plodova, to da ne pričamo, sigurno je najbolji što se može naći na tržištu, jer imamo desetak sorti kajsia, od mađarskih do naših domaćih novosadskih, i sve su se pokazale dobre. Ipak, kao najkrupnija ističe se “novosadska šestica” i “novosadska četvorka”, a “novosadska rodna” parira “mađarskoj najboljoj” zato što je sitnija i daje ukusnu mirisnu rakiju. Kod nas je sada “mađarsku najbolju” sve teže nabaviti jer rasadničari više ne proizvode sadnice – ukazuje Dejanović.

U voćnjaku Dejanovića kajsije su dobro rodile 2009. godine, rekordno su dale i 2011, a najrodnija se pokazala 2014. Dosadašnje prilike sa plasmanom Dejanovića su takve, da je sav rod od nekoliko vagona uvek uspevao da proda, zahvaljući samo najboljoj reklami “od usta do usta”. Čak i u najrodnijim godinama nikada nema dovoljno kajsija da podmiri potražnju svih mušterija koje dolaze ne samo iz bliže okoline, nego i iz Vrbasa, Bečeja, Novog Sada, Subotice, Pačira, Tavankuta…

Cena kajsija bila je ista 2011. i pretprošle najrodije godine, 40–45 dinara kilogram, ali Simeon kaže da “nema veze” bar je kilograma bilo mnogo, više od pet vagona. Lane kada je rod bio znatno skromniji cena je bila konzumnih za pijacu 120, a za rakiju 80 dinara.

– U odnosu na drugo voće kajsija je najrentabilnija, mada su mi neki poznanici govorili “ako hoćeš da budeš siromah, sadi kajsije”, verovatno imajući na umu probleme sa mrazevima – napominje Dejanović. – Kod mene se pokazalo dobrim sadnja kajsija, pa sinovi Milan i Vasilije, iako imaju druga zanimanja, nameravaju da iduće jeseni podignu plantažu kajsija na tri i po hektara na parceli koju imamo kraj puta za Orom.

Po meni je kajsija voćka broj jedan, jer je ne treba mnogo negovati i nema problema sa plasmanom. Ima mušterija koji vole pekmez i kompot od kajsija, takođe i da sami peku kajsijevaču. Nisam želeo da ulazim u registraciju pecare, nego rakiju pečem samo za sopstvene potrebe, a onima što kajsije kupuju za pečenje rakije olakšavam posao jer imam mašinu za iskoštavanje. I što je najvažnije niko do sada za kajsije nije ostao dužan. Isplata je kod preuzimanja, mi robu na vagu, mušterije pare “na blatobran” 

Sve poslove u negovanju voćnjaka Dejanovići uspevaju da odrade porodično, izuzev branja i kupljenja kajsija, za šta se uglavnom angažuje omladina iz sela koja je u to vreme na raspustu. Potrebno je ubrati nekoliko vagona plodova, a Dejanović objašava da berba kajsija je specifičnija nego jabuka, šljiva i nekog drugog voća. Zbog različitog sortimenta berba potraje mesec dana, od kraja juna do kraja jula. Simeon učinak u voćnjaku marljivo beleži, a u zavisnosti kakva je godina beleži, da su “dobro rodile”, kao što je bilo 2011. ili 2014. kada je zapisano “mnogo dobro rodile”, rekordan i najbolji rod do sada, ali je zato lane proknjiženo da je godina “podbacila”, a da je cena doar deo nadoknadila. 

(Dnevnik)

Kajsije ponele dobar rod

Toplije vreme u januaru i februaru doprinelo je da su neke ranije sorte kajsija cvetale krajem februara i početkom marta, ali direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejsažnu arhitektutu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu profesor dr Zoran Keserović potseća da je već bilo takvih godina da su kajsije cvetale u to vreme i nije bilo nikakvih problema sa rodnošću.

– Kod ranocvetnih sorti bilo je dobro zametanje, malo je bilo problema kod oprašivanja. Došlo je negde do malih oštećenja 15 do 20 posto, što neće značajno uticati na rod, taman će prorediti sobzirom da je jako veliki potencijalan rod. Većina kajsija koje imaju srednje i kasnocvetnu fazu one su fazi precvetavanja i sve zavisi šta će se dešavati u narednom periodu, ako se pojave temperature do minu dva stepena Celzijusa, može doći do oštećenja, ali prema prognozama svi su izgledi da do toga neće doći i očekujem da će kajsije ove godine imati jako dobru rodnost – ocenjuje Keserović.

Što se tiče borbe protiv niskih zimskih temperature i poznih prolećnih mrazeva, profesor Keserović savetuje da je najbolje kombinovati ranocvetne i kasnocvetne sorte i ići na sadnju na većoj nadmorskoj visini. Ukoliko postoji mogućnosti treba ići na zadimljavanje korišćenjem nepregorelog stajnjaka ili starih guma, a najbolji način je orošavanjem ili čak ukoliko proizvođači imaju sistem navodnjavanja ispod krune, samim navodnjavanjem ispod krune, čime se mogu zaštiti zametnuti plodovi kajsije koji su izuzetno osetljivi.

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam