ravago

Kivi

Kivi

Ako ste nekada poželeli da u svom dvorištu ili bašti imate bar jednu egzotičnu biljku, sada je pravo vreme da nabavite sadnicu – kivija. Ovo izuzetno voće leči i osvežava, ali je uzgoj u našem podneblju pravi izazov.

Biljka kivi ili aktinidija spada u povijuše (lijane), odnosno u grupu jagodastog voća. Najbolje uspeva na dubokom, rastresitom i umereno vlažnom zemljištu, bogatom humusom, ne podnosi teško, zbijeno i vlažno tlo, ali ni previše suvo i peskovito. Ova voćna vrsta se u svetu sve više gaji zbog dobrih bioloških i proizvodnih osobina, a potiče iz Kine. Plodovi imaju izuzetno hranljive i dijetetske vrednosti. Posebno treba napomenuti da plodovi kivija sadrže znatno više vitamina C u odnosu na druge voćne vrste, zbog čega su dobili naziv "plodovi zdravlja".

Može i kod nas!

Zbog opasnosti od niskih temperature, u kontinentalnim uslovima najbolje je formiranje niskog špalira do 125 centimetara. Prilikom ovakvog načina gajenja, kruna se formira iznad korenovog vrata, odmah iznad zemlje.
U jesen, posle berbe, letorasti se blago poviju duž redova špalira i zagrnu rastresitom zemljom, a zatim se s obe strane reda postave snopovi od kukuruzovine. Osim toga, voćku je važno zaštititi od poznih prolećnih mrazeva i to se obično radi prekrivanjem folijom, koja se skida ujutro kada se temperature povećaju.
Širenje kivija ograničavaju uslovi spoljne sredine, pogotovo niske temperature. Aktinidija je osetljiva na zimske mrazeve i zbog toga se više gaji u mediteranskim uslovima, gde su topla i vlažna leta i blage zime.

Odaberite mesto

Ukoliko želite da gajite kivi u području sa kontinentalnom klimom, treba da se pripremite! Pre svega, neophodno je pažljivo odabrati mesto za gajenje – ono mora da bude zaklonjeno od vetra jer su izdanci kivija izuzetno osetljivi. Dok se ne razviju, cele biljke treba uvijati slamom ili kukurozovinom, a kasnije samo zaštititi deblo.

Osetljivost

Iako divlje forme biljke mogu da podnesu niske temperature (i do - 25 stepeni), ipak plemenite sorte su manje ili više osetljive na niske zimske temperature. Pogotovo na početku vegetacije, kada krenu sokovi.
Jedan od limitirajućih faktora jeste i niska relativna vlažnost vazduha i za njeno uzgajanje su najbolji mikrorejoni u kojima je vlažnost optimalna i previše ne pada. Aktinidija je biljka koja traži svetlost, ali dobro je podnosi dok ima dosta vlažnosti u vazduhu.

Zemljište

Priprema zemljišta je slična kao za uzgoj malina ili kupina. Sadnja kivija u toplijim rejonima može biti jesenja, a u hladnijim severnim područjima preporučuje se sadnja u februaru i martu. Ukoliko su kontejnerske sadnice u kesama, aktinidija se može saditi i tokom cele godine.
Posle sadnje u proleće, sadnice se prekraćuju na dva-tri pupoljka. Nakon izbijanja mladara, odabere se jedan najjači za stablo, a ostali se uklone do osnove.

Kako se sadi?

Sadnja kivija zavisi od ekoloških uslova, agrotehnike, oblika krune... Za uzgojni oblik kontrašpalir rastojanje je od 4 do 4,5 metra između redova i pet metara u redu, za uzgojni oblik pergola je 5 metara u redu i 5 metara između redova.
Stubovi treba da budu visine 2,8 metara, tako da se postavljaju u zemljište 60-70 cm, a na rastojanju u redu 5-6 metara. Žica se postavlja u tri reda na 60, 120 i 180 centimetara visine. Žica treba da je debljine 4-5 milimetara.

Oplodnja

Pošto je aktinidija dvodoma vrsta, među ženskim biljkama u određenom procentu treba da budu raspoređene muške biljke, kako bi se obezbedilo dobro oprašivanje. Treba voditi računa o rasporedu sorti oprašivača, a kasnije i o njihovoj rezidbi, jer treba primenjivati dužu rezidbu, kako bi se dobila veća količina polena.
Preporučuje se da odnos muških i ženskih biljaka bude kod uzgojnog oblika kontrašpalir 1:5 ili 1:6, za uzgojni oblik pergola 1:7 i za uzgojni oblik tendone 1:8.

Izvor: http://www.topalovic.rs/nega-biljaka/juzno-voce/kivi

Poslednja izmena
Pročitano 1381 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine