ravago

Malina - zarada i bankrot

Malina - zarada i bankrot

List "Poljoprivrednik" u poseti ivanjičkim voćarima. Malinar Ljubo Mojović ove godine očekuje solidnu zaradu ali je ne tako davno i krčio zasade, tada kupina

Gotovo­ da­ nema ­domaćinstva ­u­ ivanjičkom­ kraju ­koje ­se­ ne ­bavi­ uzgojem ­maline.­ Ona ­je ­osnovni ­ili dodatni­ izvor­ prihoda,­ sudbina­ i­ njihov život.­ Malina ­je ­pečat­i ­obeležje ­ovog kraja, ­njihov­ ponos,­ ali ­i velika ­briga.

Gajenje ­maline ­je ­životno ­opredeljenje ­i ­Ljube ­Mojovića ­iz ­sela ­Šume­ u­ opštini ­Ivanjica. Crveno­ zlato, ­kako ­nazivaju ­malinu, ­gaji ­na ­24 ­ara, ­a ­kupinu ­na sedam ­ari. ­Kaže ­da ­malina ­može ­da donese­ lep­ prihod,­ ali­ ima­ godina­ kada zarade ­nema. ­To ­je ­zahtevna ­voćna­ vrsta koja ­iziskuje ­dosta ulaganja ­i rada.

-­Nega ­malinjaka ­počinje ­odmah­ posle berbe ­i ­traje ­do ­jeseni, ­a ­nastavlja ­se ­u proleće,­ objašnjava­ Mojović.­ -­ Đubrenje,­ okopavanje,­ orezivanje­ i­ zaštita od­ bolesti­ su­ obavezne­ agrotehničke mere­ ukoliko­ se­ želi­ ostvariti­ solidan­ rod.­ Samo­ u­ đubrivo­ i­ zaštitna sredstva ­uložio ­sam ­oko ­88.000 ­dinara. Malina­ je,­ kaže­ naš­ sagovornik, voćna ­vrsta ­koja ­možda ­najviše ­zavisi od­ ćudi­ vremena.­ Veoma­ je­ osetljiva, pogotovo­ na ­preveliku ­vlagu, ­ali ­joj ­je za ­formiranje ­roda ­voda ­i­te­kako ­potrebna. ­U ­svom malinjaku ­Ljubo ­ima ­sistem­ za ­navodnjavanje ­što ­mu­ omogućava da­ postigne ­solidan ­prinos. ­Po jednom aru ­u ­proseku ­ubere­ oko ­200 ­kilograma ploda, ­a ­u ­boljim ­godinama ­i ­250 ­kilograma. Ono ­na šta ­ne ­može ­da ­utiče ­su ­vremenske ­nepogode, ­pa ­je ­poučen ­iskustvima ­iz ­prethodnih ­godina ­Mojović ove­ godine ­osigurao ­zasad.

-­ Premija­ osiguranja­ iznosi­ 77.000 dinara,­ od­ toga­ država­ će­ mi­ na­ ime subvencija ­za ­osiguranje ­vratiti ­40­ odsto. ­Dakle, ­mene ­osiguranje ­košta ­koliko ­i ­200 ­kilograma ­maline,­ što­ je mnogo manje­ od­ rizika­ da­ izgubim­ celokupan rod, ­a ­ove ­godine ­očekujem ­da ­ću ­ubrati oko ­4.000 ­kilograma ­maline, objašnjava Ljubo.

Još ­jedan ­veliki ­izdatak ­za ­sve ­proizvođače­ maline­ su­ troškovi­ berbe. Dnevnice berača ­iznose ­oko ­2.000 ­dinara, ­ali ­s ­obzirom ­na ­to ­da ­oni ­dolaze ­iz udaljenijih ­mesta, ­potrebno ­im ­je ­obezbediti­ i­ hranu­ i­ smeštaj.­

Mojović­ se opredelio ­za ­drugačiji ­način ­angažovanja­ berača.­ Ima­ poznanike­ u­ blizini­ s kojima­ se­ pogodio­ da­ maline­ beru­ na procenat. ­Od­ količine ­koju­ uberu ­njima pripada ­30 ­odsto. ­Svoju ­malinu ­berači daju ­hladnjačarima ­za ­koju ­im­ oni­ plaćaju.

Malinu­ Mojović­ predaje­ hladnjači "Eliksir­ grupe" ­iz Šapca ­od ­koje ­preuzima ­i ­sav­ repromaterijal. Akontna ­cena ­je ­203 ­dinara, ­a ­očekuje ­da ­će ­konačna ­biti ­veća. ­Priča ­se, ­kaže, ­da ­će ­iznositi ­oko ­220 dinara. ­Cena ­kupine ­koja­ je ­tek ­na ­početku ­berbe ­je ­od ­120 ­do 150 ­dinara.

-­To ­bi ­bile ­dobre ­cene ­koje ­će ­vratiti ­uložena­ sredstva, ­ali ­i ­omogućiti solidnu ­zaradu, ­kaže ­naš sagovornik. Ipak,­ nije­ svake­ godine­ tako.­ Mojović ­se ­seća ­kada ­je ­zbog ­niske ­otkupne cene­ iskrčio­ kupinjak.­ Imao­ je­ tada šest ­ari ­kupine­ sorte čačanska ­bestrna,­ ubrao­ 3.600­ kilograma­ i­ nije­ imao kome ­da­ je ­proda, ­a ­cena ­je ­bila ­samo­ 17 dinara ­po ­kilogramu. ­Već­ sledeće­ godine­ otkupljivana­ je ­za ­100 dinara ­po­ kilogramu. U ­novom ­zasadu ­kupine, ­koji ­je ­pre ­tri godine ­podigao, ­zastupljena ­je ­sorta ­Loh nes,­ jer­ su­ mu­ je,­ kaže,­ preporučili stručnjaci, ­mada ­je ­on ­bio ­zadovoljan ­i domaćom­ čačanskom­ bestrnom.­ Kada­ je malina ­u ­pitanju, ­opredelio­ se ­za ­proverenu ­sortu ­Vilamet. ­Probao ­je ­da ­gaji i sortu­ Miker, ­ali ­se, ­barem­ na ­njegovoj njivi, ­nije ­pokazala ­kao ­najbolji ­izbor. Smatra­ da­ je ­sorta ­Vilamet najpogodnija za ­ivanjičko ­područje, ­samo ­je ­važno ­nabaviti ­kvalitetne ­bezvirusne ­sadnice.

J.­Crnobarac, Poljoprivrednik 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine