ravago

Plamenjača ozbiljno preti jabuci

Plamenjača ozbiljno preti jabuci

Stradali mladi zasadi kod Topole. Ove godine stvorili su se uslovi za jači napad bolesti i brže napredovanje ervinije. Ići sa bakarnim preparatima

Ervinija amilovore poznata u našem narodu kao bakteriozna plamenjača zahvatila je većinu voćnjaka pod jabukama u Topoli. Najviše su stradali mladi zasadi u kojima se bolest proširila i na stabla pa je pojedinim voćarima propao celokupan rod jabuke za ovu godinu. Registrovana sredstva i preparati koji se koriste u Srbiji mogu preventivno da deluju ali ne mogu da pruže zaštitu od ervinije kada se stvore uslovi za njenu pojavu.

Dušan Milisavljević iz sela Plaskovac kod Topole ima 12 hektara pod voćem od kojih je sedam pod zasadima jabuke. Redovni tretmani održavanja zasada i korišćenje propisanih preparata za zaštitu nisu sprečili pojavu ervinije u Dušanovim voćnjacima. Stradalo je više od polovine, uglavnom mladih zasada pod jabukom.

"Ova moja jabuka je posađena pre četiri godine i baš je stigla na rod da se bere, da se unovči, a mi sada moramo da je krčimo i iznova da podižemo zasade. Mi nećemo imati ni roda, a ni biljke jer je i rod uhvatila ova bolest i on se isušio. Mi se plašimo kako će biti posle, da li će se opet pojaviti ovolika zaraza i pitamo se da li je ostala u zemljištu", kaže on.

Ove godine stvorili su se uslovi za jači napad bolesti i brže napredovanje ervinije kod jabuka. Faza cvetanja kod biljaka je osetljiva a temperatura je bila i do 30 stepeni. Nakon dužeg cvetanja Topolu je pogodio grad pa se ubrzo bolest proširila, a nosile su je pčele, lisne vaši, mravi i vetar. Zaraženi su i mladi i stari zasadi jabuke.

"U starijim zasadima zaštita se radi bakarnim preparatima ali u malim dozama, od pola kilograma do 600 grama po hektaru, jer te dozvoljene doze delom utiču i na erviniju a ne prave problem na plodu. U mladim zasadima gde je ervinija napravila veliku štetu i gde nemamo plodova koje možemo iskoristiti tu je za preporuku da se ide sa bakarnim preparatima u onim propisanim dozama od 300 do 400 grama po hektaru i tu prednost treba dati preparatima na bazi bakar hidroksida", objašnjava Verko Kačarević, diplomirani inženjer zaštite biljaka.

Osim bakarnih preparata i redovnih tretmana zasada u fazi razvoja od pupoljaka do precvetavanja, u kojima se stavlja alijet na bazi fosetil-aluminujuma, ne postoje druga dozvoljena sredstva u Srbiji koja bi povećala otpornost na erviniju.

"Zbog toga svega što se izdešavalo mi smo se kao opština našli u čudu. I pored toga što kod nas veliki proizvođači imaju svoje zaštitare mi i pokušavamo da, najviše zbog ljudi koji nemaju svoje zaštitare, napravimo edukacije i predavanja, da dovedemo najbolje stručnjake iz čitave zemlje i da zajedno pronađemo adekvatan način kako bi se ova bolest lečila i kako se ne bi dalje širila", napominje Dragan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Topola.

Posledice bakteriozne plamenjače dovode voćare do velikih troškova jer zasad zaražen ervinijom mora da se uništi. Na njegovo mesto mogu da se posade nove sadnice što zahteva ponovna ulaganja ali i vreme dok ne stignu zdravi plodovi.

(RTV)

Prethodni članak
Letnja sadnja jagoda
Sledeći članak
Osnove gajenja breskve
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam