ravago

Posla u voćnjacima i preko zime

Posla u voćnjacima i preko zime

Tokom decembra, ukoliko vremenski uslovi dozvole, nastavlja se sa podizanjem novih zasada. Posađene voćke treba obavezno zaštititi od divljači

U decembru voćni zasadi su u periodu mirovanja ali i tada treba obaviti određene agrotehničke mere ukoliko one nisu izvedene tokom novembra. U mladim i zasadima u rodu obavlja se đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, osnovna obrada zemljišta, zaštita mladih voćki od divljači, krečenje debla voćki kao mera zaštite od mrazopuca, popravka naslona u špalirima.

Tokom decembra, ukoliko vremenski uslovi dozvole, nastavlja se sa podizanjem novih zasada. Sadnju ne treba obavljati ukoliko su temperature u minusu jer može doći do oštećenja korenovog sistema pa samim tim i do slabijeg prijema sadnica. Prednost jesenje i ranije sadnje tokom zime je što je korenov sistem aktivan i tokom zime pa će se preseci na žilama obnoviti a mlade žilice će spremnije dočekati početak vegetacije u proleće što utiče na bolji prijem i porast mladih voćki. 

Ukoliko to nije urađeno tokom novembra posađene voćke treba obavezno zaštititi od divljači jer štete koje naprave zečevi i srne mogu dovesti do sušenja voćki ili do slabijeg porasta napadnutih stabala. Najbolje je ograditi ceo zasad pletenom žicom ali je ta mera dosta skupa pa se u praksi najčešće stabla štite pojedinačno plastičnim mrežicama , uvijanjem stabla trakama od natron papira, šarovinom i sl.

Treba izbegavati zaštitu stabala od traka dobijenih sečenjem plastičnih džakova ili ređanjem plastičnih flaša uz stablo. Od hemijskih preparata mogu se koristiti repelenti koji svojim mirisom odbijaju divljač. Premazivanje stabla sa užeglom svinjskom masti ili slaninom može da odbije divljač ali je i kontraproduktivno jer mast se vremenom upije u koru pa može doći do sušenja mladih voćki.

Tokom zimskih meseci zasad treba redovno obilaziti i reagovati ukoliko se primeti da je na nekim mestima popustila ograda ili očistiti snežni nanos uz ogradu. Ukoliko tokom zime ima dosta snega poželjno razgrnuti sneg oko voćki i tako onemogućiti zečeve da dohvate nezaštićene skeletne grane. Ukoliko smo procenili da je šteta velika i da je kora oguljena oko celog stabla tj napravljen krug oko stabla takve voćke u proleće treba prekratiti ispod oguljenog mesta da bi potencirali porast mladara iz tog zdravog dela koji mora biti iznad mesta kalemljenja. Ako se sadnja ne obavi u toku jeseni sadnice je potrebno utrapiti do momenta sadnje.

Sa sadnim materijalom treba postupati oprezno kako bi se sačuvao od isušivanja, izmrzavanja, mehaničkih oštećenja kao i od oštećenja od miševa i zečeva. Takođe treba voditi računa da ne dođe do mešanja sadnica različitih sorti. Trapljenje se može obaviti u pogodnim prostorijama (nadstrešice, garaže, šupe i dr.) gde je kao materijal za trapljenje najbolje koristiti sitan i vlažan pesak. Trap se priprema tako što se na dno prostorije nabaci sloj od 20 cm peska a do zida prostorije celom dužinom pravi se sloj od 50 cm peska.

Sadnice se ređaju snop do snopa do kraja reda i nabacuje se sloj peska preko korena. Zatim se sadnice ređaju u drugi red i postupak se ponavlja do kraja. Kod ovakvog vida trapljenja bitno je održavati odgovarajuću vlažnost peska povremenim zalivanjem.

Kod trapljenja na otvorenom potebno je izabrati pogodno mesto koje mora biti oceđeno tako da se u trapu ne zadržava višak vode. Trapljenje se sastoji od kopanja jarka dubine 40 do 50 cm ili se plugom otvaraju brazde i sadnice se postavljaju (najčešće u snopovima ili u redovima po 2 do 3 sadnice). Preko korenovog sistema se nabacuje trošna zemlja ili pesak koji se nagazi da bi se istisnuo vazduh između žila. Zemljom polako popunjavamo jarak i pravimo humku 10 do 15 cm više nego što su sadnice bile u rastilu.

Sadnice je potrebno zaštiti od miševa postavljanjem cinkfosfid mamaka i ograditi pletenom žicom i tako sprečiti zečeve da oštete sadnice.

Osnovno đubrenje voćnih zasada je obavezna agrotehnička mera koju treba primenjivati svake godine kako bi prinos i kvalitet plodova bio dobar. Za đubrenje voćaka koriste se organska i mineralna đubriva. Da bi odredili norme đubrenja poželjno je uraditi hemijsku analizu zemljišta. Na osnovu rezultata analize zemljišta određuje se količina đubriva kao i formulacija đubriva.

Od organskih đubriva najčešće se upotrebljava dobro zgorelo goveđe ili ovčije stajsko đubrivo. Unošenjem stajnjaka u zemljište povećava se procenat humusa, poboljšava struktura zemljišta , mikrobiološki procesi kao i toplotni, vodni i vazdušni režim zemljišta. Količine stajnjaka zavise od toga da li se upotrebljava svake godine, svake druge ili četvrte godine i kreću se od 10 do 40 tona po hektaru.

Od mineralnih đubriva za đubrenje tokom decembra treba koristiti formulacije đubriva sa smanjenim sadržajem azota a većim sadržajem fosfora i kalijuma. To su đubriva sledećih formulacija - 6:12:24 ; 8:16:24 ; 7:14:21 ; 10:20:30 ; 10:12:26 i dr. Đubriva formulacija 15:15:15 i 16:16:16 je bolje koristiti ako se đubrenje obavlja kasnije tokom zime ili početkom proleća. Đubrenje zasada treba kombinovati sa osnovnom obradom zemljišta kako bi se đubrivo unelo u zemljište.

Zasade maline treba đubriti stajskim i mineralnim đubrivom tek po podizanju i vezivanju izdanaka. Pre pojave niskih temperatura poželjno je okrečiti deblo i niže ramene grane kako bi sprečili pojavu pucanja kore debla. Do pucanja kore dolazi usled temperaturnih kolebanja tokom zimskih meseci, a kora puca najčešće sa južne i jugozapadne strane debla gde je i najjače osunčavanje. Bela boja kreča odbija sunčeve zrake i ne dozvoljava da dođe do zagrevanja debla i kretanja sokova iz korena prema kruni.

Dipl.ing. Đorđe Sovilj

PSSS Valjevo

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine