ravago

Na severu Bačke nikla plantaža mušmula i zove

Na  severu Bačke nikla plantaža mušmula i zove

Otkupna cena 30 dinara, a lane bila 55. Iz Horgoša ide u Leskovac, a onda kao sok dalje za Evropu. Zasadi se dižu i u Senti, Staroj Moravici...

Pored plantaža jabuka i vinograda Jene Šerfeze (67) iz Horgoša posvećen je i alternativnim zasadima koji nisu karakteristični za područje Subotičko-horgoške peščare na severu Bačke, pa tako  na 3,5 hektara uzgaja zovu, a prvi se osmelio da u šljivik ukumponuje i 200 stabala mušmule!

Voćar iz Horgoša ima plantaže jabuka na devet hektara i vinove loze na oko tri hektara, gde je polovina stonih sorti a druga polovina su vinske. 

Šerfeze konstatuje da je zova zbog suše ove sezone izgubila puno na težini, tako da je imao znatno manji prinos, ali objašnjava da se u normalnim sezonama po hektaru može ubrati vagon do dva vagona bobica zove.  

- Ove sezone i pored umanjenog roda, mi proizvođači nismo bili zadovoljni otkupnom cenom. Mislim da je Zadruga “Prima” iz Bačkih Vinograda ovog puta dosta nespretno organizovala otkup za kupca koji je bio spreman zadruzi platiti samo 30 dinara za kilogram, od toga su odbijani troškovi hlađenja i prevoz do krajnjeg kupca u Srbiji tako da smo svega 23 naplatili dinara. To je jako malo naspram činjenice da smo pre neku godinu za kilogram zove dobijali i 55 dinara. Ja sam našao i neka alternativna rešenja, preko druge linije otkupa pa sam nešto roda uspeo prodati i po 40 dinara – saznajemo od Šerfezea.

Pod zovom na severu Bačke ima zasada, ali površine nisu značajne, mada ima uslova da se uzgaja na većim površinama, posebno po “filozofiji” koju zastupa Šerfeze, da ako je koza – krava siromašnog čoveka, onda zova može biti voće siromaha! On ukazuje da proizvođači do sada nisu trebali obezbeđivati gajbe za berbu, ukupni troškovi nisu veliki, ali cena bi trebala biti stabilna.

- Orezivanje zove je dosta jednostavno i gajenje ne zahteva veliku zaštitu jer po potrebi iziskuje jedno ili dva prskanja, a može da se prođe i bez prskanja. Da je otkupna cena zove stabilna, zasada zove bi bilo mnogo više. Nadamo se da možemo nešto promeniti, da se cena stabilizuje i u tom cilju se već organizujemo za iduću sezonu, a ne onda kada zovu treba brati – kaže Šerfeze.

On veli da prinosi crne zove znaju biti veći u odnosu na odgovarajuću površinu pod vinovom lozom, a održavanje je puno jednostavnije. Na zemljištu koje nije baš najkvalitetnije solidno rađa, a prilično brzo se ručno obere u grozdovima.

Putevi zove su malo neobični jer je otkupljuje privatnik iz okoline Leskovca, gde se prerađuje i sok izvozi u Evropu. Činjenica je da od pre godine u EU zabranjeno je korišćenje sintetičkih boja za namirnice, pa je zbog toga na zamahu dobila proizvodnja zove i cvekle, kao i drugog voća i povrća koje imaju jaku farbu. Na području Subotičko-horgoške peščare ima više zasada zove, ali niko se u okolini ne bavi preradom, mada zova kao sirovina ima 75 načina primene od kozmetike do prehrambene industrije. 

Zasadi zove su se bolje pokazali na kvalitetnijem zemljištu, pa su u nekim atarima, kao recimo u Senti i Staroj Moravici, počeli da podižu plantaže i na černozemu, gde ostvaruju mnogo veće prinose nego na peskovitom zemljištu.

- Zova ne trpi da je na terenu gde su depresije, na kojima se povremeno zadržava voda, usled čega zasad propada, pa treba o tome voditi računa prilikom izbora zemljišta – ukazuje Šerfeze. - Zova svojim korenovim sistemom dosegne do vode, samo kada joj i koliko treba. I divlje sorte zove nikada se ne mogu videti na dnu jarka, nego po strani, a korenov sistem pušta po potrebi. Osetljiva je na sušu i zahvalna je ako ima mogućnosti za zalivanje, a zaštita od bolesti koje mogu da joj naškode svode se na jedno ili dva prskanja, ali trudimo se da je uzgajamo i bez prskanja. Potrebno je u proleće pred kretanje vegetacije prskanje bakrom, da bi se kao kod vinove loze i grozdovi zove zaštitila od sušenja peteljke i bobica. Bolest se javi u jesen, ali je prskanje bakrom dobra preventiva.

Gajimo crnu zovu sorte "Hažberg" koja je uvozna iz EU, legalno uz dozvolu Ministarstva poljoprivrede. Naši stručnjaci kažu da se do nje nije došlo kalemljenjem nego selekcijom, pa je karakteriše jednoličnost u zrenju bobica u grozdu

Šerfeze je jedini u ovom voćarskom rejonu podigao zasad od 200 stabala mušmule!

Zasad je star više od deceniju, a voćar iz Horgša je kombinovao tado da je uz šljive svako drugo stablo mušmule. 

- Kada sam saznao kako je mušmula zdrava voćka, koja se više uzgaja u Bosni i centralnoj Srbiji i poreklo joj je sa jugoistoka Evrope, podigao sam zasad. I sam dosta mušmula pojedem, jer ima mnogo elemenata potrebnih organizmu i blagotvorne su za regeneraciju digestivnog trakta. Kada počnem da jedem mušmulu, organizam kao da izda neku posebnu komandu: Hajde uzmi još jednu! – utisak je Šerfezea.

Mušmula se dobro ukorenila na mrkom pesku nižih terena Subotičko-horgoške peščare, koji je nekada dok nije ukroćena nasipima plavila Tisa, a Šerfeze ukazuje da joj ne prija svetliji pesak. Na mrkom pesku mušmule su bujne, krošnje se razgranavaju i u visinu i u širinu, pa se moraju jače orezivati. Rentabilnost proizvodnje je izvesna, iako su cene promenljive.

- Sve do ove sezone nisam imao problema sa zaštitom mušmula, ali ove sezone usledio je napad stabala od bakterijske bolesti ervinije, tako da za par godina verovatno više neću imati mušmule, jer je bolest uništila skoro polovinu zasada. Mušmula nije karakteristična za ovo podneblje, obično je prisutna sporadično sa po nekim stablom za sopstvene potrebe. Svi koji imaju mušmulu govore kako je rado jedu u pordici i komšiluku, svi konstatuju da je veoma zdrava za organizam, ali na ovom terenu nije rasprostranjena. Cena kilograma mušmule prethodne sezone bila je 80 do 100 dinara, ne donosi baš neku veliku dobit, ali prija čoveku kada na pijaci u ponudi ima nešto što drugi voćari nemaju – uverava Šerfeze.

Mušmule se beru tek posle prvog mraza, ali se prema rečima Šerfezea ne sme sačekati da plodovi omekšaju na stablu, jer se onda ne mogu obrati. Odgovara im lagerovanje u hladnjači gde mora biti i odgovarajuća vlažnost vazduha, kako se ne bi osušile kao smokve. U hladnjači omekšavaju i budu gnjile, pre nego što se koriste za jelo, mada ima i onih koji prave pekmez, od samlevenog semena se spravlja čaj koji je dobar za isterivanje kamena iz bubrega, što je poznato iz narodne medicine.

Irena Nađ

Poslednja izmena
Tagovi: mušmula zova
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine