ravago

I višnja osetljiva na niske temperature

I višnja osetljiva na niske temperature

 Na lokalitetima gde je bilo minus 20 stepeni, a rezidba još nije urađena ne treba žuriti već sačekati i obaviti je tek nakon procene eventualnih šteta od zimskih mrazeva

Višnja predstavlja značajno i perspektivno voće u Srbiji, pre svega sa stanovišta izvoza na međunarodno tržište. Po značaju je na četvrtom mestu iza šljive, jabuke i maline. S obzirom na to da je Srbija veliki izvoznik višnje, kontinuirano smanjenje proizvodnje se nepovoljno odražava na plasman domaće višnje na inostranom tržištu. Osim Oblačinske višnje, u sortimentu kod nas zastupljene su i sorte Keleris 14, Keleris 16, Hajmanova konzervna i domaća sorta Šumadinka.

Poznato je da su različite vrste voćaka i različito otporne prema niskim zimskim temperaturama. Zimski mrazevi od minus 16 nanose štete orahu, na minus 25 stradaju kajsija i šljiva, a višnja može da podnese temperature i do minus 40 stepeni. Koliko niske temperature voćke mogu da podnesu zavisi i od mnogo drugih činilaca, pre svega od toga koliko su pripremljene ušle u zimu.

S obzirom na to da je ove zime bilo izuzetno niskih temperatura, prve procene šteta moći će da se urade tek nakon otopljavanja, verovatno posle februara.

Potpuna slika stanja u voćnjacima će se dobiti nakon kretanja vegetacije. Voćari posebno treba da budu oprezni na onim lokalitetima gde su izmerene temperature ispod minus 20 stepeni. Preporuka je da se rezidba u voćnjacima na tom području, ako još nije urađena, i ne radi dok se ne utvrdi procena eventualnih šteta od zimskih mrazeva.
Kada vremenski uslovi dozvole, u cilju smanjenja oštećenja pre svega drvenog tkiva, potrebno je sprovesti tretman preparatom na bazi alfa-naftil sirćetne kiseline (Frigocur 0,08-1%), a kasnije kada voćke olistaju potrebna je intenzivnija primena preparata na bazi aminokiselina.

Jed­na od pre­ven­tiv­nih me­ra u spre­ča­va­nju ne­po­volj­nog de­lo­va­nja mra­za, a ko­ja se po­ka­za­la efi­ka­snom je­ste kre­če­nje sta­bla i ja­čih ske­let­nih gra­na u je­sen na­kon opa­da­nja li­šća. Ova me­ra se za­sni­va na oso­bi­ni da se pred­me­ti be­le bo­je sla­bi­je za­gre­va­ju zbog od­bi­ja­nja Sun­če­vih zra­ka. Pred­nost kre­če­nja vo­ća­ka se ogle­da u to­me što se u pro­le­će uspo­ra­va kre­ta­nje ve­ge­ta­ci­je i ti­me se sma­nju­je mo­gućnost stra­da­nja vo­ća­ka od ka­snih pro­leć­nih mra­ze­va.

Po­red pra­vil­ne ne­ge vo­ća­ka ošte­će­nih po­ja­vom zim­skog mra­za, po­treb­no je na­kon sva­ke ja­če zi­me i pre kre­ta­nja ve­ge­ta­ci­je pre­gle­da­ti voćnjak, po­seb­no ona sta­bla ko­ja su bi­la op­te­re­će­na ro­dom ili su bi­la sma­nje­ne vi­tal­no­sti. Kod sta­rih, sla­bih i is­cr­plje­nih vo­ća­ka, ako se pri­me­te ja­ča oštećenja, do­bro bi bi­lo pred po­če­tak ve­ge­ta­ci­je pod­mla­di­ti ih.

Dipl. inž. Bi­lja­na Mi­lo­sa­vljević, PSSS "Kra­gu­je­vac"

(Poljoprivrednik)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam