ravago

Zaštitite voćnjak od glodara

Zaštitite voćnjak od glodara

Najčešće su napadnute mlade sadnice zbog svoje sočnosti. One mogu biti izgrizene samo sa jedne strane ili oštećenja mogu biti prstenasta, što je mnogo opasnije

Svake godine u našim voćnjacima veliku štetu izazivaju glodari (miševi i voluharice) i zečevi. Oštećenja koja prave često dovode do slabljena, pa i sušenja voćaka. Miševi i zečevi su posebno štetni za mlade voćnjake, jer su nežne sadnice često jedina hrana do koje mogu doći tokom hladne zime. Posebno vole nasade jabuke, kruške, višnje...

Najveće štete nastaju krajem zime u periodu februara i marta. Veoma je važno održavanje higijene voćnjaka, uklanjanje svega u šta se mogu zavući životinjice i napraviti svoje sklonište, voćnjak redovno kositi i ukloniti grane nakon rezidbe. Miševi prave skloništa u gomilama pokošene trave koja nije uklonjena iz voćnjaka, u gomilama gnojiva, sloju malča i svemu što može poslužiti kao zaštita. Iz porodice miševa najčešće se susreću: poljski prugasti miš (Apodemus agrarius), žutogrli miš (Apodemus flavicollis), mali šumski miš (Apodemus sylvaticus) i kućni miš (Mus musculus).

Pregled voćnjaka na prisutnost miševa

Tokom jeseni i proleća potrebno je redovno obilaziti voćnjak i vršiti pregled aktivnih rupa, te pratiti tragove aktivnosti miševa (brojnost rupa, pojava hodnika na površini, prisustvo izmeta, jesu li zapažena oštećenja na stablima voćaka). Ocena opasnosti od miševa vrši se na osnovu broja aktivnih rupa, a koje određujemo na taj način što sve prisutne rupe na ispitivanoj površini zatrpamo i idućeg dana proveravamo broj otvorenih, odnosno aktivnih rupa. Ako broj aktivnih rupa tokom jeseni na 100 m2 iznosi 10, napad je slab, 10-20 srednje jak, preko 20 jak napad. U proletnom pregledu, odnosno od polovine februara do polovine marta, kao slab napad ocenjuje se prisustvo dve aktivne rupe, kao srednji do pet rupa, a iznad pet aktivnih rupa kao jak napad.

Voluharice se hrane korenjem u zemlji i korom debla. Često se tek u proleće utvrdi da su se sadnice osušile jer su im voluharice izgrizle koren. Razlikuju se poljska voluharica (Microtus arvalis) i vodena voluharica (Arvicola terrestris). Poljska voluharica je nešto manja, ne sakuplja hranu, aktivna je tokom cele godine i izuzetno plodna. Najčešće štetu pričinjava glodanjem kore debla neposredno iznad površine zemlje. Vodena voluharica sakuplja hranu i najčešće pravi štetu u proleće kada se hrani korenom mladih voćaka.

Divlji zec (Lepus europaeus) je izuzetno opasna štetočina u mladim nasadima gde čini velike štete, a posebno u nasadima jabuke. Štete pričinjava glodanjem kore mladih voćaka. Aktivan je već tokom jeseni, nakon opadanja lišća. Nakon što padne sneg i nestane druge hrane, mladi voćnjak mu postaje siguran izvor hrane. Tokom zime, kada je veliki sneg i kada se uhvatila pokorica, zec može dohvatiti i niže grane i u potpunosti ih ogoliti. Oštećenja od zeca se prepoznaju po tome što su glatka, a ako su ošećenja hrapava, štetu je pričinila srna.

Štete na sadnicama voćaka

Najčešće su napadnute mlade sadnice zbog svoje sočnosti. One mogu biti izgrizene samo sa jedne strane ili oštećenja mogu biti prstenasta, što je mnogo opasnije. Prstenastim oštećenjem narušava se transport hranljivih tvari i sadnica se suši. Sadnica može biti izgrizena ispod spojnog mesta i tada nema mogućnosti oporavka. Kod oštećenja iznad spojnog mesta, u zavisnosti od stepena oštećenja, treba pristupiti kalemljenju na most, saniranju rane ili uklanjanju stabla ispod mesta oštećenja.

Sanacija nastalih oštećenja

Obično sitni glodari izgrizu koru na jednoj strani debla. Ovo nije tako opasno kao kada izgrizu koru u formi prstena. Kao rezultat kružnog oštećenja kore debla, nastaje poremećaj u transportu tvari i stablo se suši. Jedini način da se takvo stablo spase je kalemljenje na most. Za lečenje manjih oštećenja može se koristiti voćarski vosak, fitobalzami ili hladni namaz od lipove kore. Ovaj namaz se priprema u proleće. Uzme se lipova kora i prelije ključalom vodom, ostavi 30 do 40 minuta. Time se premaže rana, koja se zatim uveže debelim papirom i užetom. Pakovanje ostaje mesec do dva, odnosno dok rana ne zaceli. Oštećena kora može se lečiti i pomoću plastične folije u obliku zavoja. Njihova glavna prednost je to što dobro provode sunčevu svetlost i toplinu i tako stvaraju povoljan ambijent za zarastanje rana.

Zaštita od štetočina

Stalno praćenje aktivnosti glodara i zečeva je naša obaveza u cilju zaštite voćnjaka i postizanja dobrog uroda. Brojne su mere koje možemo koristiti u cilju suzbijanja ovih štetočina: preventivne, mehaničke, biološke, khmijske... Mere zaštite treba da budu stalna aktivnost u voćnjaku.

Ograđivanje voćnjaka

Jedna mera zaštite od zečeva jeste ograđivanje voćnjaka. Prilikom podizanja ograde, mrežu treba ukopati najmanje 30 cm, a visina mreže treba biti do 150 cm. Svako pojedinačno stablo može se zaštiti zamotavanjem različitim materijalima kao što su kukuruzovina, slama, papir, mrežice. Nedostatak prirodnih materijala je tošto se u njih mogu naseliti miševi i voluharice. Bolji izbor su mrežice koje se mogu kupiti kao namenske ili koristiti građevinske mrežice.

Krečenje stabala i brojni drugi premazi

Krečenje stabala se pokazalo kao učinkovito protiv zečeva (kora je gorka od kreča). Protiv zečeva se koriste i razne repelentne tvari koje svojim mirisom odbijaju. U tu svrhu se može koristiti užegla svinjska mast ili ovčiji loj, a još je bolji efekat ako se rastopljena mast pomeša sa ribljim brašnom ili ribljim uljem jer je miris ribe za zečeve vrlo odbojan. Najbolje je zaštitne mrežice premazati ovom smesom, jer mast može ugušiti sadnicu i pupoljke i dovesti do njenog sušenja. Krv životinja je još jedna tvar koja odbija zečeve. Najbolje je krpe namočene u krv obmotati oko prutova koji se rasporede po voćnjaku ili se tako zamotaju grančice koje zavežemo da vise sa stabla. Ukoliko se mali krugovi kartona obojeni u crno ili slični predmeti, koji su lagani da ih može vetar pomerati, obese o grane, plaše zečeve. Oni su veoma oprezni i plaši ih i najmanji pokret crnih predmeta. Korisno je stabla premazati kravljom balegom.

Ostale mere

Kao zaštita od zečeva i miševa mogu se koristiti i grane crnogorice, a one su se dobro pokazale i kao zaštita od drvenara. U manjim zasadima tokom zime je dobro ugaziti sneg oko sadnica, što miševima onemogućava kretanje.

U voćnjaku je dobro postaviti visoke "T" stubove koje sove i druge ptice grabljivice mogu koristiti kao osmatračnice prilikom lova. Lisice, ježevi, psi i mačke su takođe naši saveznici u zaštiti voćnjaka. Tokom zime se mogu formirati i "eko koridori". To su namenska mesta na kojima ostavljamo hranu za divlje životinje i potrebno je da su takva hranilišta udaljena od voćnjaka.

Kao prirodni repelenti mogu poslužiti i biljke. Voluharice odbijaju kockavice (rod Fritillaria), mlečike (rod Euphorbia), kokotac, pasji nokat, lupine, narcis, pelin. Voluharice, krtice, miševi su vrlo osetljivi na miris bazge pa se u svrhu zaštite voćnjaka može pripremiti preparat od bazge. Lišćem i grančicama zove napunimo ¾ posude, prelijemo vodom do vrha posude i ostavimo nekoliko dana. Nakon toga tekućinu procedimo i razblažimo 5 do 10 puta. Ovim preparatom zaliti mesta gde su glodari primećeni i njihove rupe u koje je dobro staviti i sveže lišće i grančice bazge. U rupe se može staviti i lišće oraha, a ni miris belog luka ne odgovara glodarima. Dovoljno je prepoloviti čen belog luka i utisnuti ga u zemlju. Redovno se mora ponavljati postupak zbog truljenja. Može se i posaditi ukrasni beli luk Allium schoenoprasum. Koristan je i ricinus, čija jedna biljka pruža zaštitu na 10 m2 od glodavaca, a dobro se pokazala i smesa gline i divizime u odnosu 1:1.

(agroklub.com)

Poslednja izmena
Prethodni članak
Kovrdžavost preti breskvi
Sledeći članak
Zimsko prskanje voća
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam