Azijska voćna mušica preti zasadima

Azijska voćna mušica preti zasadima

Veliki problem trenutno predstavljaju i zasadi maline i kupine gde se ne obavlja berba zbog niske otkupne cene.

Azijska voćna mušica Drosophila suzukii je invanzivna štetočina voća poreklom iz jugoistočne Azije. U Evropi je prvi put registrovana 2008. godine, a u našoj zemlji 2014. godine. Veoma brzo se adaptira i širi u introdukovana područja, te je već tokom 2016. godine bila rasprostranjena na celoj teritoriji naše zemlje. Ima visok reproduktivni potencijal. Jedna ženka tokom svog života položi u proseku 400 jaja (može i do 600), a tokom godine može da razvije od 7 do 15 generacija. Izrazito je polifagna, može da se razvija kako na kultivisanim tako i na divljim vrstama biljaka, a ekonomski značajne štete registrovane su na malinama, kupinama, borovnicama, jagodama, trešnjama, breskvama, šljivama, vinovoj lozi, smokvama i dr. biljnim vrstama. Evropska organizacija za zaštitu bilja (EPPO) svrstala je D. suzukii na A2 listu karantinskih štetočina.

Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Za razliku od drugih mušica iz familije Drosophilidae, ženke D. suzukii imaju sposobnost polaganja jaja u zdrave plodove i to zahvaljujući čvrstoj testerastoj legalici. Najveće štete nastaju od ishrane larvi mesom ploda. Na mestima gde ženka pravi zareze prilikom polaganja jaja otvara se put za infekcije različitim vrstama patogena.

Na pojedinim lokalitetima, u zasadima malina, kupina, bresaka i vinove loze registruje se prisustvo odraslih jedinki azijske voćne mušice. Trenutne vrednosti ulova odraslih jedinki se kreću oko 10 na nedeljnom nivou, što je još uvek nizak rizik od nastanka velikih šteta. Veliki problem trenutno predstavljaju i zasadi maline i kupine gde se ne vrši berba zbog niske otkupne cene, zasadi koji su napušteni zbog vremenskih nepogoda koje su ih zadesile u proteklom periodu kao i zasadi gde je berba izostala zbog loših vremenskih prilika.  Takvi zasadi gde se registruje prisustvo prezrelih plodova i plodova sa simptomima truleži, predstavljaju visok rizik za umnožavanje i podizanje brojnosti azijske voćne mušice. Takođe, vremenski uslovi sa dnevnim temperaturama oko 25°C i visokim relativnim vlagama vazduha izuzetno su povoljni za razvoj ove štetočine.

Sada je neophodno preduzeti sve raspoložive mere kontrole kako bi se sprečilo drastično podizanje nivoa populacije azijske voćne mušice i smanjio rizik od nastanka šteta u zasadima malina, kupina, borovnica, bresaka, šljiva i vinove loze.

MERE KONTROLE

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje.

2. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta (pogledati dole prilog o klopkama).

3. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara (pogledati šemu postavljanja klopki).

4. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.

5. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog organizma. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.

6. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine, zova, džanarika i druge biljne vrste koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.

7Hemijske mere zaštite protiv azijske voćne mušice su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja.

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

PRILOG O KLOPKAMA

Kao klopke koriste se plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom.

Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. Klopke se postavljaju na visinu od 1,5 metar u krošnju drveta na senovito mesto. Potrebno ih je prazniti na svakih 7 dana i menjati atraktant.

 PRILOG O IDENTIFIKACIJI Drosophila suzukii

Odrasle jedinke D. suzukii su veličine od 2 do 4 mm, sa rasponom krila od 6 do 8 mm. Mužjaci su uglavnom manji (2 - 3,5 mm) od ženki (2,5-4 mm). Glava je žute boje sa crvenim očima, a telo je žućkasto-smeđe boje. Mužjaci se prepoznaju po jednoj tamnoj okruglastoj  pegi smeštenoj uz prednju ivicu krila, u vršnom delu. Krila ženke su bez tamne mrlje, ali se lako prepoznaju po  čvrstoj testerastoj legalici sa jako sklerotizovanim tamnim zupcima. Jaja su mlečno bela i sjajna, veličine 0,62 x 0,18 mm, sa dva filamenta na kraju. Larve su bele do krem boje, bez glave i bez nogu. Larve prolaze kroz tri razvojna uzrasta, veličine tela 0,67 x 0,17 mm (prvi uzrast), 2,13 x 0,40 mm (drugi uzrast) i 3,94 x 0,88 mm (treći uzrast). Lutka je smeđe boje, veličine 3 x 1 mm sa dve respiratorne cevčice koje u vršnom delu završavaju sa 7 do 8 radijalno raspoređenih izraštaja.


Izvor:PIS

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera