delta

Glodari prete ozimim usevima

Glodari prete ozimim usevima

Poljska voluharica podgriza stabljike biljaka i jede zeleni deo što može da umanji prinos i do 35 procenata.

Poljski glodari povremeno pripadaju grupi ekonomski značajnih štetočina, pogotovo poslednjih nekoliko godina, jer je došlo do njihovog prenamnožavanja. Od štetnih poljskih glodara kod nas ekonomski najznačajniji su poljska podzemna voluharica, hrčak i poljski miševi. Poljski glodari  pričinjavaju štete u pšenici i ozimim žitaricama od setve pa sve do žetve.

Poljska voluharica u okviru kolonija živi u parovima od šest meseci do dve godine Aktivna je tokom cele godine. Kreće se na površini od dva do dva i po ara. Razmnožava se dva do četiri puta godišnje, a njen razvojni ciklus traje dva do tri meseca. U toku većeg dela vegetacije u populaciji dominiraju odrasle ženke. Populacioni maksimum postiže u junu i julu, a razmnožavanje se završava u oktobru. Najviše se javlja na lucerki, ali je podjednako prisutna na pšenici i ostalim ozimim žitaricama. Povećanu brojnost populacije treba očekivati posle duge i tople jeseni, blage zime sa dugotrajnim i dubokim snežnim pokrivačem, te ranog toplog i suvog proleća. Hrani se skoro isključivo nežnim, sočnim delovima biljaka. Tokom vegetacije pretežno nastanjuje lucerišta, a tokom zime strna žita, gde se zadržava od nicanja do žetve. U vreme klijanja i nicanja biljaka hrani se semenom i klijancima, a zatim oštećuje mlade biljčice. Jedna kolonija uništi prosečno oko 15 m2 useva. U vreme sazrevanja podgriza stabljiku, jede zeleni deo što može da umanji prinos i do 35 procenata. Kada se ulovi 10 jedinki po aru napad je vrlo jak.

Poljski miševi aktivni su tokom cele godine i razmnožavaju se pet - šest puta godišnje. Poseduju veliki potencijal razmnožavanja i pri povoljnim uslovima dolazi do brzog porasta brojnosti populacije. Njihova brojnost u velikoj meri zavisi od raspoložive hrane i temperaturnih uslova sredine. Ove štetne vrste pripadaju grupi povremeno ekonomski značajnih štetočina velikog broja gajenih biljaka. Štetu nanose u vreme setve, kada sakupljaju posejano seme i odnose u leglo. Tokom vegetacije povređuju krtolasto-korenasto povrće, a tokom zrenja odnose zrnevlje velikog broja biljaka. Posebno su opasni na površinama za proizvodnju semena jer mogu značajno smanjiti prinos na širem području kada se prenamnože, navodi u tekstu o štenim glodarima u časopisu Agrosvet Dragan Đorđević, dip.ing. poljoprivrede za zaštitu bilja.

Osnovu preventivne zaštite čine intenzivna agrotehnika, blagovremena setva i žetva, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina, i drugih zaparloženih površina, zatim prostorna izolacija od postojećih žarišta (lucerišta i dr.), te stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetočina. 

Poslednjih godina na površinama gde se seju strna žita, u velikoj meri se primenjuje redukovana obrada što verovatno ima uticaja na porast brojnosti populacije štetnih glodara. Potrebno je obaviti duboko oranje ovih površina. Mora se takođe, blagovremeno tretiranje utrina, parloga,  područja pored kanala, pored šumskih staništa i svih mesta odakle glodari mogu doći na useve. Direktne mere, u prvom redu, podrazumevaju hemijsko suzbijanje glodara. Hemijsko suzbijanje poljske i podzemne voluharice na strnim žitima i žarištima – lucerištima izvodi se tokom ranog proleća i kasne jeseni, a vodene voluharice tokom cele godine, pošto njena brojnost u zimskom periodu ne opada u značajnoj meri. Suzbijanje poljskih miševa se obavlja odmah po uočavanju njihovog prisustva, naročito na parcelama sa semenskim usevima.

Suzbijanje hrčka najbolje je izvoditi kada se celokupna populacija probudi iz zimskog sna, a to je najčešće od početka aprila do početka  maja. Uginuli glodari i ostaci konzumiranih mamaka se moraju sakupljati, kako bi se sprečila sekundarna trovanja prirodnih neprijatelja glodara, naročito ptica. Sakupljeni uginuli glodari i ostaci konzumiranih mamaka se moraju ukloniti na bezbedan način.
 

Izvor:PSSS

 

 

Pročitano 445 puta
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera