ravago

Jabukin smotavac preti čitave godine

Jabukin smotavac preti čitave godine

U ovom periodu formira se druga generacija štetočine koja može da uništi i 90 odsto prinosa.

Jabukin smotavac predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu jabuke, jer u stadijum larve napada plodove i izaziva crvljivost te oni postaju neupotrebljivi. Rasprostranjen je gotovo u svim voćnjacima u našoj zemlji. Poslednjih godina postaje sve veći problem i ukoliko se ne sprovode adekvatne mere suzbijanja ove štetočine, štete mogu iznositi i 90 odsto.

Kao odrastao insekt ima tamniju sivu boju, a pri kraju krila ima crvenkastosmeđu pegu. Drugi par krila je tamno smeđ. Jaja su bele boje, blago spljoštena i imaju dužinu od oko 1 mm. Larva je u prvoj fazi razvoja žute boje da bi kasnije postala blago ružičasta i na kraju razvoja ima dužinu od oko 20 mm.

Zimu jabukin smotavac provodi kao larva smeštena u belom kokonu u pukotinama i ispod kore voćaka. U proleće, obično tokom aprila meseca prelazi u fazu lutke, tako da se prvi leptiri mogu primetiti krajem tog meseca. U većem broju se leptiri ipak pojavljuju tokom maja. Ženke polažu do 100 jaja i to uglavnom u blizini plodova na voćkama. Temperatura u polaganju jaja i vremenu potrebnom da larva izađe iz jaja ima veliku ulogu. Ukoliko je hladnije ženka polaže manje jaja, a larve se pile kasnije. Iz tog razloga se prva generacija tokom godine sporije razvija od druge generacije. Temperatura ima veliki uticaj pa u fazi lutke može trajati od 10 dana kada je toplije, do 21 dan za razvoj kada su temperature niže.

Gusenice smotavca nakon izlaska iz jaja ubušuju se u plod jabuke, a kao zgodno mesto najčešće biraju ono gde se dva ploda dodiruju, gde se list i plod dodiruju ili u blizini drške ili čašice ploda. Jabukin smotavac na ovim prostorima ima dve do tri generacije godišnje. To znači da se dve generacije ovog insekta u potpunosti razviju, a treća generacija zimu provede kao larva i potpuno završava razvoj tek sledeće godine. Početak pojavljivanja leptira u proleće se poklapa sa precvetavanjem jabuke. Dužina života leptira prve generacije zavisi od vremenskih uslova, pre svega od temperature vazduha, i traje nedelju do dve dana. Ukoliko je hladnije, leptir živi do četiri nedelje. Ukoliko je tokom dva uzastopna dana temperatura preko 18°C, dolazi do kopulacije. Parenje se najčešće odvija u večernjim časovima. Polaganje jaja traje 6-14 dana, u zavisnosti od temperature.

Ženka pojedinačno polaže beličasto providna jaja na plod, list ili mladar. Embrionalno razviće traje 6-12 dana, u zavisnosti od temperature. Kroz providni sloj jajnog horiona mogu se uočiti 4 razvojne faze larve. To su sveže položeno jaje – prvi dan, beli oreol – 2-4 dan,  crveni oreol – 5-7 dan i crna glava – 8-10 dan. Nakon toga iz jajeta se pile gusenice. Kod nas je to obično polovinom do kraja maja za prvu generaciju. Razviće gusenice traje oko četiri nedelje. Gusenice prvog stupnja se ubušuju u plod, najčešće na mestima gde se dodiruju dva ploda, list i plod, pored peteljke ili čašice. Hrane se ispod epidermisa. Gusenica drugog stupnja se ubušuje u meso ploda i pravi tunele, ostavljajući za sobom izmet. Ubušuje se do semene kućice gde se hrani semenkom jabuke. Ishrana semenkom je neophodna za uspešan završetak razvića. U jedan plod može se ubušiti i više larvi.

 Gusenica petog stupnja izlazi iz ploda i pomoću svilene niti spušta se na zemlju. Zatim se penje prema osnovi stabla gde formira beličast kokon ispod kore. Stadijum lutke traje 10-21 dan, u zavisnosti od temperature. Let druge generacije leptira počinje krajem juna meseca, i sve razvojne faze uglavnom traju kraće od faza u prvoj generaciji. Takođe, zbog različitog vremena razvića i izletanja dolazi do preklapanja generacija.

Polovinom avgusta formiraju se lutke druge generacije. One obično prezime, ali se tokom toplih godina razvije i treća generacija.

Na plodovima jabuke uočavaju se oštećenja. Na mestu ubušivanja, vidi se crvenkasto-smeđi izmet. Ukoliko gusenica dođe do semene kućice ploda i pojede semenku, plod prevremeno opada. Crvljivi plodovi gube na kvalitetu, nepogodni su za čuvanje i skladištenje. Na mestu ubušivanja dolazi do pojave gljivičnih oboljenja, kao što su: zelena plesan, gorka, crna, bela i siva trulež plodova.

Svaka godina je specifična i let leptira nikad nije u isto vreme i istog intenziteta. Zbog toga su razrađeni metodi prognoziranja na osnovu sume efektivnih temperatura. Postoji više načina za izračunavanje sume efektivnih temperatura (SET) jabučnog smotavca. Kod većine modela je zajedničko da je donji prag razvoja 10°C, a gornji prag 31,1°C. Početak sabiranja temperatura kod nekih modela je 1. januar, a kod nekih sabiranje efektivnih temperatura počinje kada se na feromonima registruje prvi ulov. Suma efektivnih temperatura samo pokazuje fazu razvoja štetočine, ali ne i kolika je njena brojnost u voćnjaku.

 Za praćenje brojnosti se preporučuje upotreba feromonskih klopki. Prag štetnosti je ostvaren ako se zabeleži tri do osam leptira tokom tri do četiri dana po klopci. U voćnjacima se na stablima mogu postavljati lovni pojasevi od talasastog kartona. Smotavac se može pratiti i lovnim pojasevima, postavljanjem talasastog kartona pri dnu stabla, tako se može odrediti kraj jedne generacije i početak druge.

Da bi se jabukin smotavac suzbio na kvalitetan način potrebno je pratiti njegovo brojno stanje u voćnjaku. U upravljanju i kontroli jabukinog smotavca treba sprovoditi sve raspoložive mere, kao što su agrotehničke, mehaničke, biološke ali i hemijske, koje su još uvek najefikasnije. Proređivanje plodova, bez obzira da li se radi hemijski ili ručno, utiče na povećanje efikasnosti insekticida, jer se postiže bolja pokrovnost plodova. Kao mehanička metoda zaštite jabuke sprovodi se uklanjanje crvljivih plodova iz voćnjaka u toku junskog proređivanja plodova. Takođe u manjim voćnjacima se smanjuje brojnost i lovnim pojasevima. Pojasevi se postavljaju pred kraj razvoja gusenica, a uklanjaju pre izletanja leptira. Za prvu generaciju lovne pojaseve treba postavljati u maju i skidati polovinom juna, a za drugu generaciju treba ih postavljati u julu, a skidati tokom jeseni i zime.

 U nekim zemljama EU koriste feromone za konfuziju mužjaka i oni ne mogu da pronađu ženku. U biološke mere suzbijanja spada primena preparata na bazi živih organizama koji parazitiraju larve smotavca kao što je preparat Carpovirusin Evo (sadrži virus koji se namnoži u crevnom traktu larve i razori ga) . Kada se koriste hemijska sredstva za suzbijanje jabukinog smotavca, potrebno je izvršiti više prskanja tokom sezone i  u saradnji sa stručnjacima koristiti sredstva sa različitim mehanizmom delovanja, kako se ne bi razvila otpornost.

Ukoliko su temperature u dužem preiodu iznad 30°C tada se treba smanjiti razmak između dva tretmana jer se proces razvoja larvi smotavca skraćuje.  Suzbijanje jabučnog smotavca treba prilagoditi svakom voćnjaku, na osnovu praćenja treba odrediti pravi momenat i napraviti dobar izbor preparata. Za svaki stadijum postoji adekvatan preparat. Kako istovremeno ima više stadijuma treba kombinovati više preparata.

Kada leptiri dostignu maksimalan let i počnu polaganje jaja, treba koristiti Prince (sadrži juvenilni hormon insekata i sprečava da jaje pređe u stadijum larve). Sledeće tretiranje je kada su jaja položena i treba da počne piljenje larvi može se primeniti Coragen 20 SC čija je efikasnost bez premca jer blokira larve u svim aktivnostima. Na početku piljenja larvi treba primeniti Runner 240 SC, jer remeti presvlačenje larvi te one uginjavaju. Ako je velika brojnost leptira navedenim preparatima se može dodati jedan od insekticida koji suzbijaju leptira, kao što je Reldan 22 EC ili Vantex 60 SC ili Cythrin 250 EC. Za uspeh u zaštiti je bitan i kvalitet prskanja (dobri atomizeri i kupanje voćki), dodatak okvašivača kao što je Vin film (poboljšava pokrovnost i produžava delovanje preparata). Na osnovu svega se nameće zaključak da je za uspeh u zaštiti potrebna velika disciplina i znanje. Zato treba biti na vezi sa stručnim službama. Suzbijanje smotavca nije nimalo lak posao, svaka greška može skupo da košta i da se negativno odrazi na proizvodnju. Agromarket servis vam stoji na raspolaganju za sve informacije i pomoć.

Dipl. Inž. Radmila Vučković

(Agrosvet)

 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam