ravago

Predsetveno đubrenje jarih useva

Predsetveno đubrenje jarih useva

Đubrenje azotom treba prilagoditi zahtevima biljne vrste, potencijalu parcele i količini vlage u zemljištu

Čim vremenski i temperaturni uslovi setvenog sloja omoguće, počeće setva šećerne repe, a takođe počinju pripreme za setvu soje, suncokreta, kukuruza i drugih jarih useva.

Većina poljoprivrednih proizvođača je u jesenjem periodu blagovremeno izvršila primenu osnovnih NPK đubriva i osnovnu obradu zemljišta. Zatvaranje brazde i grubo ravnanje površine trebalo je već uraditi, a onda sledi primena azotnih đubriva i neposredno pred setvu priprema zemljišta tj. stvaranje optimalnih uslova za početni razvoj useva.

Đubrenje i setva su agrotehničke mere koje direktno utiču na visinu prinosa.

Predsetveno đubrenje treba izvršiti na osnovu analize zemljišta na lakopristupačan azot (N-min). Na osnovu rezultata analize, odrediće se količina azota koju treba primeniti, jer je veoma važno da biljke budu optimalno obezbeđene azotom. Đubrenje azotom treba prilagoditi zahtevima biljne vrste, potencijalu parcele i količini vlage u zemljištu.

Osnovu N-min. metode čini određivanje količine rezerve rezidualnog mineralnog azota, kao odlučujućeg faktora koji određuje potrebnu količinu azota za đubrenje. Količina mineralnog azota (uglavnom nitratnog) u zoni korenovog sistema određena je: prethodnim gajenim usevima, primenom N- đubriva za prethodne kulture, mineralizovanim azotom iz organske materije, načinom korišćenja žetvenih ostataka, vremenskim uslovima do momenta uzimanja uzoraka i dr.

Uzorci zemljišta za potrebe N-min metode kod jarih okopavina uzimaju se po slojevima od 30 cm do sloja zemljišta 90-120 cm. Zbog velike mobilnosti azota uzimanje uzoraka zemljišta sa veće dubine je neophodno, kako bi se stekla prava slika o količini ovog hranljivog elementa u zemljištu po slojevima. Na bazi izmerenih parametara, za planirani prinos, tip zemljišta i kulturu određuje se potrebna količina N-đubriva.

Na visinu prinosa utiče ne samo količina azota već i njegov raspored po dubini profila. Kako količinom i rasporedom azota po profilu zemljišta možemo uticati na bujnost biljaka, a time i na racionalnu potrošnju vode, đubrenje azotom treba uskladiti i sa zalihama vode u zemljištu u proleće (zimske rezerve vlage). Na osnovu tih elemenata treba odrediti potencijalni prinos za datu njivu i godinu. U proizvodnji soje, suncokreta, kukuruza i drugih jarih useva, važan elemenat su zimske padavine.

Stanje vlage u zemljištu, količina i raspored mineralnog azota (N-min) po profilu zemljišta u momentu pre setve osnovni su elementi koji određuju gustinu setve (optimalan sklop). Broj biljaka po jedinici površine treba odrediti na osnovu sadržaja hraniva u njemu, količini vlage i potencijala svake parcele. Ukoliko raspored azota po profilu nije pravilan (veća količina se nalazi u površinskom sloju), a đubrenje bude povećano (u suvišku) to će uticati na pojačanu bujnost biljaka. Korenov sistem zadržaće se u površinskom sloju te će se slabije razviti. Pojačana bujnost biljaka podrazumeva i veću lisnu površinu koja neracionalno troši vodu iz zimskih zaliha.

Padavine u toku vegetacije imaju dominantan uticaj na prinos. Međutim, one su elemenat koji u proleće prilikom đubrenja i setve nije poznat. Zato bujnost biljaka i potrošnju vode treba definisati đubrenjem azotom i gustinom setve.

Ivana Vasilijić, PSS Zrenjanin

 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam