ravago

Rezistentnost najveći problem

Rezistentnost najveći problem

Jubilarni, 10. kongres o korovima održan u Vrdniku u organizaciji Herbološkog društva Srbije. Okupio je brojne herbologe iz zemlje i inostranstva

Prvi kongres o korovima održan je 1980. godine u Vrnjačkoj Banji. Herbološko društvo Srbije od tada neguje ovu tradiciju i svake četvrte godine organizuje kongrese. Ovgodišnji jubilarni, 10. kongres, održan u Vrdniku od 21. do 23. septembra, okupio je brojne herbologe iz zemlje i inostranstva, te predstavnike hemijskih kompanija. Učestvovali su i predstavnici resornih ministarstava, a skup je pratio veliki broj mladih stručnjaka studenata i doktoranata.

Značaj ovakvih okupljanja, rečeno je na Kongresu, jeste ogroman, ali i odgovoran za sve koji se na direktan ili indirektan način bave problematikom korova s ciljem proizvodnje zdrave i bezbedne hrane.

U ime domaćina, učesnike je pozdravio dr Goran Malidža, predsednik Naučnog odbora Kongresa, ističući da korovi ne znaju za granice, a nauka o korovima povezuje herbologe čitavog sveta. To potvrđuje i ovaj jubilarni skup u kojem su, osim domaćih, učestvovali i herbolozi iz Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, Češke, Slovačke, Nemačke, Francuske, Turske i SAD...

Rad Kongresa odvijao se po sekcijama, a prva plenarna bila je u znaku rezistentnosti korova i tolerantnosti useva prema herbicidima različitih hemijskih grupa i različitog mehanizma delovanja. Rezistentnost korova je problem s kojim se suočava cela planeta, a u njegovo rešavanje uključile su se i hemijske kompanije, uvodeći nove tolerantne useve. Uočeno je da primenom tih novih biotehnologija gajenja tolerantnih useva posle izvesnog vremena ponovo dolazi do pojave rezistentnosti. Uvođenje novih hibrida koji su tolerantni prema novim hemijskim grupama je samo privremeno, jer će u neko skorije vreme ponovo doći do pojave rezistentnosti. Zato rešavanje problema rezistentnosti korova mora imati integralni pristup.

Kako to izgleda u praksi predstavio je dr Goran Malidža u uvodnom referatu na temu tolerantni usevi prema herbicidima u Srbiji, izazovi i strategija.

- Poslednjih decenija u Srbiji je zabeležen porast površina pod hibridima suncokreta tolerantnim prema imidazolinonima i tribenuron-metilu, hibrida kukuruza tolerantnih prema cikolksidinu i uljane repice tolerantne prema imidazolinonima, rekao je dr Malidža. - S uvođenjem novih tehnologija dolazi do pojave rezistentnosti korova prema herbicidima, menja se korovska flora, umnožavaju se korovi koji su pratioci pojedinih useva, invazivni, parazitski. Takođe, javlja se nedostatak herbicida s novim mehanizmom delovanja, a sve to praćeno je visokim troškovima, od sinteze do komercijalizacije novih herbicida.

Dr Malidža je upozorio da nije dobro što se proizvođači sve više oslanjaju na useve tolerantne prema pojedinim herbicidima, a zapostavljaju nehemijske mere u suzbijanju korova.
Pojava rezistentnosti je izazov s kojim se suočavaju i velike kompanije. Kristin Brunel-Lignau, rukovodilac Centra za proučavanje rezistentnosti korova kompanije Bayer, predstavila je njegov rad. Naglasila je da je Centar deo jednog šireg sveobuhvatnog pristupa koji je kompanija Bayer zauzela prema problemu suzbijanja korova. Kroz svoje aktivnosti Centar pomaže realizaciju strategije kompanije, koja ima za cilj da se u okviru programa integralnog suzbijanja korova razviju konkretna rešenja za održivu poljoprivredu.

(Poljoprivrednik)

Prethodni članak
Jesenji tretman voća
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam