delta

Šimširov plamenac, opasan neprijatelj vrta

Šimširov plamenac, opasan neprijatelj vrta

Ova štetočina može izazvati potpunu defolijaciju ili gubitak lišća. Moguće su mehaničke i hemijske mere borbe.

Život u kući bi bio nezamisliv bez lepo uređenog  dvorišta. Jedan od detalja koji najviše utiče na estetski izgled ambijenta jesu ukrasne biljke. Šimšir (Buxus spp.)  je jedan od tih ukrasnih biljaka kod koje postoji mogućnost  različitog oblikovanja habitusa i samim tim ukrašavanje svog dvorišta. U retkim trenucima porodične idile i uživanja u svom dvorišnom prostoru primetima kako neka gusenica halapljivo jede našu živu ogradu i za nekoliko dana dobijemo potpuni golobrst. Jeste, to šimširov plamenac (Cydalima perpectalis)

Šimširov plamenac je invazivna vrsta poreklom iz Azije (Kina, Koreja, Japan) koja je prvi put registrovana u Evropi u Nemačkoj 2006 godine. Kod nas je značajnija pojava zabeležena 2016. godine, a u okolnim zemljama je prisutan već nekoliko godina unazad. Veoma je opasna štetočina jer može izazvati potpunu defolijaciju ili gubitak lišća šimšira. To je vrsta leptira koja je verovatno unešena sadnim metrijalom iz Kine, a onda se dalje proširila u skoro sve zemlje Evrope.

S obzirom na to da je šimšir jedan od najprodavanjih ukrasnih biljaka, njegovo širenje je vezano za trgovinu sadnog materila, kao i aktivnim letom leptira. U početku ih je teško registrovati jer su gusenice male i hrane se u unutrašnjosti biljke. Trenutak kada ih primetimo je kasno za intervenciju. 

Leptiru su prilično krupni sa krilima čiji su rubovi braon boje. Mlade gusenice su zeleno-žute boje sa crnom glavom, dok odrasle gusenice su zelene sa karakterističnim debelim crnim i tankim belim prugama sa crnim tačkama na leđnoj strani. Mlade gusenice su sakrivene na donjoj strani lišća i teško se primećuju. Nakon što narastu proždiru celo lišće pri čemu ostajiu samo gole grane obavijene paučinom. Jedna gusenica tokom svog razvića može pojesti i do 45 listova. Za sada nije primećeno da ova štetočina napada bilo koju drugu biljnu vrstu. Može razviti 2 do 3 generacije. Prezimljava u stadijumu gusenice tako da može već rano u proleće da počne sa ishranom tj. u potpunosti narušava zeleni estetski izgled biljke, a može dosvesti i do  sušenja biljaka.

Da bi se na vreme registrovao početni napad preporučuje se povremeno razmicanje grana šimšira u cilju utvrđivanja prisustva. Karakteristika prisustva plamenca jeste prisustvo „paučine“ u obliku svilenkastih niti. 

S obzirom na to da su to sredine u čijem prisustvu se nalaze ljudi i deca najprihvatljiviji način uništavanja je mehaničkim putem. Sakupljaju se svileni zapredci u kojima se nalaze gusenice koje prezimljavaju tokom zime. Preporučuje se njihovo sakupljanje i spaljivanje. Rano u proleće preporučuje se snažno protesanje grmova sa kojih padaju mlade gusenice koje se kasnije sakupljaju. 

Štetočina se može suzbijati i hemijskim putem ali za sada ne postoje registrovana sredstva. Kako  se radi o novoj invazivnoj vrsti u našim krajevima, za sada još nema prirodnih neprijatelja koji bi mogli uticati  na smanjenje populacije šimširovog plamenca.

Prihvatljivi su jedino insekticidi koji neškodljivi za životnu sredinu. U tu grupu pripada i insekticid Runner 240 SC (metoksifenozid) u koncentraciji 0,06%. Ovo je preparat koji sprečava  presvlačenje insekata i na taj način onemogućava prelazak mlađih larvi u starije. Takođe, deluje i ovicidno tj. sprečava piljenje larvi iz jajeta. Mogu se primenjivati i preparati iz grupe piretroida kao što su Vantex 60 SC i Cythrin 250 EC. Aktivne materije koje su registrovane i mogu se primenjivati  su imidakloprid - Lobo i tiametoksam - Amos. Dve do tri generacije godišnje koje su prilično razvučene dodatno otežavajui suzbijanje te je potrebno nekoliko puta sprovoditi mere zaštite. 

Da bi smo pristupili maksimalno profesionalno u kontroli ove štetočine potrebno je koristiti čitav set mera kao što su: zdravstveni pregled osetljivih biljaka Buxus sp. koje se unosi u zemlju, zdravstveni pregled u rasadnicima i vrtnim centrima, fizičke mere borbe, hemijsko tretiranje insekticidima i rezidbom napadnutih biljaka.

Izvor:Agrosvet

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera