ravago

Snežna plesan pšenice posledica nepoštovanja plodoreda

Snežna plesan pšenice posledica nepoštovanja plodoreda

Tamo gde je bolest česta mora se izbegavati gust sklop i primena prevelikih koliina azotnih đubriva

Gljivično oboljenje koje može da dovede do propadanje pšenice zimi je snežna plesan koja se retko javlja na našem području.Međutim,usled ćešćeg nepoštovanja plodoreda,veća je mogućnost pojave ove bolesti.Pored pšenice,ova gljiva može se javiti i na raži i ječmu.Prve štete mogu da se primete već u jesen tako što posejane žitarice slabo i retko niču.Pojedinačno mogu se naći i zakržljale biljčice čiji je donji deo pokriven belo-ružičastom, vatastom prevlakom gljive.

Najčešće se bolest uoči u proleće,posle otapanja snega i tada se uočavaju u oazama odumrle biljke koje su prilegle na površinu zemljišta sa belo-ružičastom prevlakom koja za vreme sunčano-vetrovitog vremena brzo nestaje. Gljiva se može prenositi semenom. Takođe, prezimljava i na ostacima slame i zato može da inficira mlade klijance i iz zemljišta.

Optimalni uslovi za širenje bolesti su vlažno i hladno vreme. Posebno su ugrožena područja sa mnogo snega, odnosno brdski predeli . Za vreme proleća i leta spore gljive mogu vetrom,kapima kiše ili insektima da inficiraju klas žitarica.Posebno su ugroženi u vlažnom letu polegli usevi raži. Kod ranog napada postaju zrna štura, a na napadnutim klasovima primećuje se ružičasta prevlaka. Kod kasnije infekcije napad ne utiče na formiranje zrna.

Od mera suzbijanja protiv snežne plesni preporučuje se tretiranje semena preparatima na bazi: tebukonazola,protiokonazola,fludioksonila i difenokonazola. U područjima gde se iz iskustva zna da je bolest česta, mora se poštovati plodored.Trebalo bi izbegavati pregustu setvu kao i nekontrolisanu primenu azotnih đubriva.

Zvezdana Jovanović,dipl.ing.
Izvor:PSSS

 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine