ravago

Štetni glodari u poljoprivredi i njihovo suzbijanje

Štetni glodari u poljoprivredi i njihovo suzbijanje

Vo­lu­ha­ri­ce, polj­ski mi­še­vi, hrčci... Polj­ske glo­da­re tre­ba su­zbi­ja­ti pra­vo­vre­me­no i or­ga­ni­zo­va­no, ob­u­hva­ta­jući pri to­me što veće po­vrši­ne

Štet­ni polj­ski glo­da­ri pri­pa­da­ju gru­pi po­vre­me­no eko­nom­ski značaj­nih do vr­lo zna­čaj­nih štetoči­na. Po­slednjih ne­ko­li­ko go­di­na (2005, 2009. i 2012) do­la­zi do nji­ho­vog pre­nam­noža­vanja i po­ja­ve šte­ta na ve­li­kim po­vr­ši­na­ma.

Od štet­nih poljskih glo­da­ra kod nas eko­nom­ski naj­zna­čaj­ni­ji iz fa­mi­li­je krat­ko­re­pih mi­še­va (Cri­ce­ti­dae) su polj­ska vo­lu­ha­ri­ca (Mic­ro­tus ar­va­lis) i hr­čak (Cri­ce­tus cri­ce­tus). U uslo­vi­ma na­vod­nja­vanja, eko­nom­ski značaj­ne mo­gu bi­ti vo­de­na vo­lu­ha­ri­ca (Ar­vi­co­la ter­re­stris) i pod­zem­na vo­lu­ha­ri­ca (Pytimys sub­ter­ra­ne­us). Iz fa­mi­li­je du­go­re­pih mi­še­va (Mu­ri­dae) od znača­ja u pše­ni­ci i ozi­mim ži­ta­ri­ca­ma mo­že bi­ti i polj­ski miš (Apo­de­mus agra­ri­us). Po­vre­me­no, i bez ve­ćeg zna­ča­ja, iz na­ve­de­nih fa­mi­li­ja se mo­gu ja­vi­ti i dru­ge vr­ste kao što su bi­zam­ski pa­cov (On­da­tra zi­be­ti­ca), do­ma­ći miš (Mus mu­scu­lus), te­ku­ni­ca (Ci­tel­lus ci­tel­lus) itd. Polj­ski glo­da­ri pra­ve šte­te u pše­ni­ci i ozi­mim ži­ta­ri­ca­ma i od mo­men­ta se­tve (uno­še­nja se­me­na u ze­mlju) do že­tve. Slu­ča­je­vi da je tek po­se­ja­no se­me de­set­ko­va­no za­be­le­že­ni su u ne­kim pod­ruč­ji­ma Voj­vo­di­ne. Osim šte­ta ko­je pra­ve na ga­je­nim bilj­ka­ma, po­je­di­ne od ovih vr­sta glo­da­ra su pre­no­si­o­ci obo­lje­nja sto­ke i lju­di. Če­sto do­la­zi do po­ja­ve ža­ri­šta tri­hi­ne­lo­ze (Voj­vo­di­na, uža Sr­bi­ja) i miš­je - he­mo­ra­gič­ne gro­zni­ce (Ko­so­vo, Cr­na Go­ra).

Zna­čaj­ne vr­ste

Po­zna­to je da se kod glo­da­ra vr­ste me­đu­sob­no raz­li­ku­ju po na­či­ni­ma na ko­je ošte­ću­ju bilj­ke ko­je pre­fe­ri­ra­ju, a po zna­ci­ma na­pa­da mo­gu­će je sa si­gur­no­šću utvr­di­ti o ko­joj se vr­sti ra­di.

Polj­ska vo­lu­ha­ri­ca (Mic­ro­tus ar­va­lis Pall.) - U okvi­ru ko­lo­ni­ja ži­vi u pa­ro­vi­ma od šest me­se­ci do dve go­di­ne. Ak­tiv­na je to­kom ce­le go­di­ne. Kre­će se na po­vr­ši­ni od je­dan do 2,5 ari. Raz­mno­ža­va se dva do če­ti­ri pu­ta go­di­šnje, a njen raz­voj­ni ci­klus tra­je dva-tri me­se­ca. U to­ku ve­ćeg de­la ve­ge­ta­ci­je u po­pu­la­ci­ji do­mi­ni­ra­ju od­ra­sle žen­ke. Po­pu­la­ci­o­ni mak­si­mum po­sti­že u ju­nu i ju­lu, a raz­mno­ža­va­nje se za­vr­ša­va u ok­to­bru. Re­pro­duk­ci­o­ni po­ten­ci­jal u zna­čaj­nom ste­pe­nu za­vi­si od vre­men­skih uslo­va to­kom je­se­ni, do­stup­ne hra­ne (po­seb­no u dru­gom de­lu ve­ge­ta­ci­je), pri­rod­nih ne­pri­ja­te­lja (so­ve, or­lo­vi mi­ša­ri, rov­či­ce, li­si­ce, ra­zni pa­ra­zi­ti, bo­le­sti) i ob­ra­de ze­mlji­šta. Po­ve­ća­nu broj­nost po­pu­la­ci­je tre­ba oče­ki­va­ti po­sle du­ge i to­ple je­se­ni, bla­ge zi­me s du­go­traj­nim i du­bo­kim sne­žnim po­kri­va­čem, te ra­nog to­plog i su­vog pro­le­ća.

Pri­su­stvo polj­ske vo­lu­ha­ri­ce la­ko se uoča­va po broj­nim uta­ba­nim sta­zi­ca­ma na po­vr­ši­ni ze­mlje i ru­pa­ma preč­ni­ka tri do če­ti­ri cen­ti­me­tra. Po ne­ko­li­ko ovih otvo­ra je po­ve­za­no hod­ni­ci­ma ko­ji vo­de ka le­glu, na du­bi­ni od 10 do 18 cen­ti­me­ta­ra. Iz­lo­vlja­vanjem je mo­guće uhva­ti­ti ne­ko­li­ko uz­ra­snih sta­di­ju­ma (ju­ve­nil­ne, su­ba­dult­ne, se­mi­a­dult­ne i adult­ne ob­li­ke).

Ova vr­sta je po­seb­no značaj­na na lu­ce­ri­šti­ma, de­te­li­ni­šti­ma i po­vr­ši­na­ma pod ozi­mim i str­nim ži­ti­ma. Hra­ni se sko­ro is­ključi­vo ne­žnim, soč­nim de­lo­vi­ma bi­lja­ka. To­kom ve­ge­ta­ci­je pre­te­žno na­sta­nju­je lu­ce­ri­šta, a to­kom zi­me str­na ži­ta, gde se za­dr­ža­va od ni­ca­nja do že­tve (oko de­vet me­se­ci). U vre­me kli­ja­nja i ni­ca­nja bi­lja­ka hra­ni se se­me­nom i kli­jan­ci­ma, a za­tim ošte­ću­je mla­de biljči­ce. Jed­na ko­lo­ni­ja uni­šti pro­seč­no oko 15 kva­drat­nih me­ta­ra use­va. U vre­me sa­zre­va­nja pod­gri­za sta­blji­ku, je­de ze­le­ni deo što mo­že da uma­nji pri­nos i do 35 od­sto.

Ori­jen­ta­ci­o­na broj­nost polj­ske vo­lu­ha­ri­ce pro­ce­nju­je se na osno­vu ak­tiv­nih ru­pa, a pra­va broj­nost utvr­đu­je se iz­lo­vlja­va­njem. Ka­da se ulo­vi 10 je­din­ki po aru, na­pad je vr­lo jak. U pe­ri­o­du pred gra­da­ci­ju raz­mno­ža­va­ju se sve su­ba­dult­ne, pa čak i ju­ve­nil­ne je­din­ke, te i ume­re­na broj­nost po­pu­la­ci­je to­kom pro­le­ća (0,5-1 je­din­ka po aru) mo­že u po­volj­nim uslo­vi­ma da­ti po­pu­la­ci­ju sa 12 do 25 je­din­ki po aru po­čet­kom je­se­ni.

Pod­zem­na vo­lu­ha­ri­ca (Pytimys sub­ter­ra­ne­us) - Ak­tiv­na je to­kom či­ta­ve go­di­ne. Raz­mno­ža­va se ne­ko­li­ko pu­ta u to­ku go­di­ne, a u le­glu ima dva do se­dam mla­du­na­ca. Po­red dru­gih sta­ni­šta na­se­lja­va i ob­ra­di­ve po­vr­ši­ne pod za­liv­nim si­ste­mi­ma. Naj­ve­ći deo vre­me­na pro­vo­di pod ze­mljom, ali po­vre­me­no iz­la­zi i na po­vr­ši­nu.

Hra­ni se pod­zem­nim i nad­zem­nim de­lo­vi­ma ko­re­na­sto-kr­to­la­stog i lu­ko­vi­ča­stog po­vr­ća i cve­ća, lu­cer­ke, de­te­li­ne, str­nih ži­ta i oko­pa­vin­skih use­va. Pri­su­stvo ove vr­ste ot­kri­va se po raz­gra­na­toj mre­ži hod­ni­ka ko­ji se za­vr­ša­va­ju iz­la­znim otvo­ri­ma i hum­ka­ma iz­ba­če­ne ze­mlje.

Ori­jen­ta­ci­o­na broj­nost pod­zem­ne vo­lu­ha­ri­ce utvr­đu­je se iz­lo­va­lja­va­njem po lov­nim li­ni­ja­ma kao i kod dru­gih mi­šo­li­kih glo­da­ra. Tre­ba obra­ti­ti pa­žnju na pri­su­stvo pod­zem­ne vo­lu­ha­ri­ce u ra­sad­ni­ci­ma vi­še­go­di­šnjeg bi­lja, kao i na par­ce­la­ma za oži­lja­va­nje re­zni­ca i ka­le­mo­va, oda­kle če­sto u ve­li­kom bro­ju mi­gri­ra­ju na po­vr­ši­ne pod lu­cer­kom, de­te­li­nom i pše­ni­com.

Vo­de­na vo­lu­ha­ri­ca (Ar­vi­co­la ter­re­stris) - Ži­vi u le­gli­ma i ak­tiv­na je to­kom ce­le go­di­ne, po­seb­no od pro­le­ća do je­se­ni. U to­ku go­di­ne mo­že ima­ti če­ti­ri i vi­še oko­ta sa šest do osam mla­du­na­ca u le­glu, ta­ko da za krat­ko vre­me mo­že ma­sov­no da se na­mno­ži. La­ko je pri­la­go­dlji­va za raz­li­či­te iz­vo­re hra­ne, a vla­žnost ze­mlji­šta je je­dan od naj­va­žni­jih li­mi­ti­ra­ju­ćih fak­to­ra.

Na­sta­nju­je oba­le po­vr­šin­skih vo­da, ri­to­ve, ba­re i vla­žne li­va­de, a če­sta je i na na­vod­nja­va­nim po­vr­ši­na­ma. Pri­su­stvo ove vr­ste je la­ko ot­kri­ti po uta­ba­nim sta­zi­ca­ma po­red vo­de. Ošte­ću­je pod­zem­ne i nad­zem­ne de­lo­ve bi­lja­ka, po­seb­no na ko­re­na­sto-lu­ko­vi­ča­stom po­vr­ću, cve­ću i mla­dim za­sa­di­ma vo­ća­ka i vi­no­ve lo­ze. S ovih po­vr­ši­na če­sto mi­gri­ra na lu­cer­ku, de­te­li­nu i pše­ni­cu gde pra­vi znat­ne šte­te. Ošte­ćenja na­no­si to­kom je­se­ni, zi­me i ra­nog pro­le­ća. Zna­čaj­na je i kao vek­tor pa­ra­zit­skih obo­lje­nja čo­ve­ka, do­ma­ćih ži­vo­ti­nja i di­vljači.

Polj­ski mi­še­vi (Apo­de­mus spp.) - Ak­tiv­ni su to­kom ce­le go­di­ne. Raz­mno­ža­va­ju se pet-šest pu­ta go­di­šnje. Ima­ju ve­li­ki po­ten­ci­jal raz­mno­ža­va­ja i pri po­volj­nim uslo­vi­ma do­la­zi do br­zog po­ra­sta broj­no­sti po­pu­la­ci­je. Nji­ho­va broj­nost u ve­li­koj me­ri za­vi­si od ras­po­lo­ži­ve hra­ne i tem­pe­ra­tur­nih uslo­va sre­di­ne. Na pod­ručju Voj­vo­di­ne (Srem) na­broj­ni­ja je bi­la vr­sta Apo­de­mus agra­ri­us. Polj­ske mi­še­ve je mo­gu­će ot­kri­ti po le­gli­ma, slič­noj ve­li­či­ni (10-11 cm du­ži­ne), iako se me­đu­sob­no raz­li­ku­ju po bo­ji kr­zna i ne­ki dru­gim de­ta­lji­ma (uz­du­žne pru­ge na le­đi­ma i dr).

Ova štet­na vr­sta pri­pa­da gru­pi po­vre­me­no eko­nom­ski zna­čaj­nih šte­to­či­na ve­li­kog bro­ja ga­je­nih bi­lja­ka. Šte­tu na­no­se u vre­me se­tve, ka­da sa­ku­plja­ju po­se­ja­no se­me i od­no­se ga u le­glo. To­kom ve­ge­ta­ci­je po­vre­đu­ju kr­to­la­sto-ko­re­na­sto po­vr­će, a to­kom zre­nja od­no­se zr­ne­vlje ve­li­kog bro­ja bi­lja­ka. Po­seb­no su opa­sni na po­vr­ši­na­ma za pro­iz­vod­nju se­me­na, jer mo­gu zna­čaj­no sma­nji­ti pri­nos na ši­rem pod­ruč­ju ka­da se pre­nam­no­že.

Utvr­đi­va­nje broj­no­sti polj­skih mi­še­va je od po­seb­ne va­žno­sti na par­ce­la­ma gde se pla­ni­ra se­tva se­men­skih use­va. Pre se­tve tre­ba utvr­di­ti da li su i ko­je vr­ste pri­sut­ne, za­tim tre­ba pra­ti­ti broj­nost nji­ho­vih po­pu­la­ci­ja i to po­seb­no od cve­ta­nja do že­tve. Ori­jen­ta­ci­o­ni po­da­ci se do­bi­ja­ju na osno­vu ula­znih otvo­ra, a de­talj­ni­ji po­da­ci o stvar­noj broj­no­sti iz­lo­vlja­va­njem po lov­nim li­ni­ja­ma. Ap­so­lut­na vred­nost utvr­đu­je se pot­pu­nim iz­lo­vlja­va­njem na izo­lo­va­nim po­vr­ši­na­ma. Oce­na opa­sno­sti se za­sni­va na po­da­ci­ma o broj­no­sti po­je­di­nih vr­sta po­sle pre­zi­mlja­va­nja i ana­li­zi ge­ni­ta­li­ja, ko­ju tre­ba iz­ve­sti u ra­no pro­le­će, po­čet­kom i kra­jem le­ta i to­kom je­se­ni.

Hr­čak (C. cri­ce­tus) - Su­mrač­na je i noćna ži­vo­ti­nja. Ži­vi šest do osam go­di­na. Zi­mu pro­vo­di u ze­mlji u zim­skom snu. Od sep­tem­bra do pr­vog za­hlađenja od­la­zi na pre­zi­mlja­va­nje. Po­sle pre­zi­mlja­va­nja bu­đe­nje po­pu­la­ci­je hr­ča­ka je raz­vu­če­no i tra­je i do tri me­se­ca. Po­činje u fe­bru­a­ru ka­da tem­pe­ra­tu­ra u to­ku šest da­na uza­stop­no pre­la­zi 10 ste­pe­ni i ta­da se bu­de naj­sta­ri­ji muž­ja­ci. Naj­ka­sni­je se bu­de mla­de žen­ke s ka­snoje­se­njim mla­dun­ci­ma, kra­jem apri­la i po­če­ta­kom ma­ja. Hr­čak po­se­du­je iz­u­ze­tan po­ten­ci­jal raz­mno­ža­va­nja, u na­šim uslo­vi­ma ja­vlja­ju se dva-tri, pa i če­ti­ri oko­ta go­di­šnje, a u jed­nom le­glu mo­že bi­ti do 18 mla­du­na­ca. Pr­va ge­ne­ra­ci­ja mla­dih po­ja­vlju­je se od po­lo­vi­ne do kra­ja ma­ja. Dru­ga ge­ne­ra­ci­ja mla­dih ja­vlja se u ju­lu, a tre­ća kra­jem ve­ge­ta­ci­je. Mla­di od­ra­sta­ju za oko me­sec da­na.

Hrč­ka je mo­gu­će ot­kri­ti po ogo­lje­nim me­sti­ma ko­ja se po­ste­pe­no po­ve­ća­va­ju. Na ovim oaza­ma na­la­ze se po je­dan do dva otvo­ra preč­ni­ka šest do de­vet cen­ti­me­ta­ra, ko­ji vo­de u du­bo­ka le­gla. U le­gli­ma se na­la­zi sa­ku­plje­na hra­na. Pa­žlji­vim po­sma­tra­njem mo­gu­će je vi­de­ti i krup­ne žućka­sto­ri­đe ži­vo­ti­nji­ce s cr­nim tr­bu­hom i be­lim pe­ga­ma na gla­vi.

Hr­čak pri­pa­da gru­pi eko­nom­ski naj­zna­čaj­ni­jih polj­skih glo­da­ra. Ošte­ću­je nad­zem­ne i pod­zem­ne de­lo­ve bi­lja­ka, plo­do­ve i se­me. Pri­ku­plja hra­nu za zi­mu (i po ne­ko­li­ko de­se­ti­na ki­lo­gra­ma). To­kom pro­le­ća ošte­ću­je lu­cer­ku, de­te­li­nu i str­na ži­ta, a to­kom le­ta i ra­ne je­se­ni ku­ku­ruz, sun­co­kret, šećer­nu re­pu, krom­pir, mr­kvu i dru­go bi­lje.

Broj­nost po­pu­la­ci­je hrč­ka utvr­đu­je se kra­jem zi­me, od­no­sno po­čet­kom pro­le­ća, ka­da se pra­ti tok bu­đe­nja iz zim­skog sna. Kao prag štet­no­sti uzi­ma­ju se tri je­din­ke ili ak­tiv­ne ru­pe po hek­ta­ru. Ta­ko­đe, tre­ba utvr­di­ti i broj­nost hrčka po­čet­kom ju­na, po­sle za­vr­še­nog ci­klu­sa raz­mno­ža­va­nja, kao i kra­jem le­ta, pre pa­da­nja u zim­ski san. U sva tri slu­ča­ja, osim broj­no­sti, tre­ba od­re­di­ti i uz­ra­snu struk­tu­ru po­pu­la­ci­je i sta­nje ge­ni­ta­li­ja žen­ki.

Su­zbi­ja­nje hrč­ka tre­ba oba­vi­ti kra­jem apri­la ka­da je pro­bu­đen naj­ve­ći deo po­pu­la­ci­je, ma­da se mo­že oba­vi­ti i ra­ni­je ako broj­nost pre­la­zi II ka­te­go­ri­ju, od­no­sno kre­će se pre­ko dve na­sta­nje­ne ja­zbi­ne po hek­ta­ru. Ovo tre­ba uči­ni­ti na­ro­či­to ako se hr­čak na­la­zi u bli­zi­ni par­ce­la sa sun­co­kre­tom, ku­ku­ru­zom u ni­ca­nju, par­ce­la s iz­ni­klim gra­škom, so­jom ili pa­su­ljem, par­ce­la pod str­nim ži­ti­ma, lu­cer­kom ili de­te­li­nom.

Glo­da­ri u po­ra­stu

U to­ku je­se­ni 2016. go­di­ne broj­nost glo­da­ra je bi­la na ni­vou pr­ve i dru­ge ka­te­go­ri­je, osim u ok­to­bru gde je broj­nost do­sti­za­la tre­ću i če­tvr­tu ka­te­go­ri­ju na utri­na­ma.

Uvi­dom u si­tu­a­ci­ju na te­re­nu utvr­đe­no je da je to­kom no­vem­bra i po­čet­kom de­cem­bra do­šlo do oset­nog po­ve­ćanja broj­no­sti glo­da­ra na utri­na­ma, gra­nič­nim po­vr­ši­na­ma, po­vr­ši­na­ma u bli­zi­ni ka­na­la i na po­vr­ši­na­ma pod pše­ni­com i u voćnja­ci­ma.

Me­đu­tim, kra­jem de­cem­bra i u to­ku ja­nu­a­ra do­šlo je do oset­nog za­hlađenja i po­ja­ve obil­nih sne­žnih pa­da­vi­na, ta­ko da je to ve­ro­vat­no do­pri­ne­lo re­duk­ci­ji broj­no­sti glo­da­ra, na­ro­či­to for­mi­ra­nje le­de­ne ko­re, ali ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti na činje­ni­cu da nji­ma sneg po­go­du­je, jer pre­ži­vlja­va­ju pod sne­gom gde ima­ju obi­lje vla­ge i re­la­tiv­no je kon­stant­na tem­pe­ra­tu­ra tla, te po­sle ota­pa­nja sne­ga tre­ba pre­gle­da­ti te­ren.

U ci­lju su­zbi­ja­nja glo­da­ra pre­po­ru­ču­ju se pre­ven­tiv­ne i di­rekt­ne me­re za­šti­te. Osno­vu pre­ven­tiv­ne za­šti­te či­ni pra­vil­na agro­teh­ni­ka, po­sta­vlja­nje če­ka za pri­rod­ne ne­pri­ja­te­lje glo­da­ra kao što su so­ve i or­lo­vi mi­ša­ri, a di­rekt­ne me­re pod­ra­zu­me­va­ju he­mij­sko su­zbi­ja­nje kla­sič­nim akut­nim ro­den­ti­ci­di­ma i an­ti­ko­a­gu­lan­ti­ma.

Poljske glo­da­re tre­ba su­zbi­ja­ti pra­vo­vre­me­no i or­ga­ni­zo­va­no, ob­u­hva­ta­ju­ći pri to­me što ve­će po­vr­ši­ne (ne manje od 10.000 ha). Ak­ci­je su­zbi­ja­nja tre­ba iz­vo­di­ti sin­hro­ni­zo­va­no na dru­štve­nim i pri­vat­nim ga­zdin­stvi­ma, uz sa­rad­nju i ko­or­di­na­ci­ju prog­no­zno-iz­ve­štaj­ne slu­žbe za za­šti­tu bi­lja, pod­ručnih struč­nih slu­žbi na te­re­nu i na­uč­no­i­stra­ži­vač­kih usta­no­va.

ME­RE ZA­ŠTI­TE

U ci­lju sma­njenja gu­bi­ta­ka od štet­nih glo­da­ra mo­gu se pred­u­zi­ma­ti pre­ven­tiv­ne i di­rekt­ne me­re za­šti­te. Osno­vu pre­ven­tiv­ne za­šti­te či­ne in­ten­ziv­na agro­teh­ni­ka, bla­go­vre­me­na se­tva i že­tva, za­o­ra­vanje že­tve­nih osta­ta­ka, pre­o­ra­va­nje me­đa, utri­na, i dru­gih za­par­lo­že­nih po­vr­ši­na, za­tim pro­stor­na izo­la­ci­ja od po­sto­je­ćih ža­ri­šta (lu­ce­ri­šta i dr.), te stal­na bri­ga o pri­rod­nim ne­pri­ja­te­lji­ma ovih šte­to­či­na. Po­sled­njih go­di­na se na po­vr­ši­na­ma gde se se­ju str­na ži­ta u ve­li­koj me­ri pri­me­nju­je re­du­ko­va­na ob­ra­da što ve­ro­vat­no ima uti­ca­ja na po­rast broj­no­sti po­pu­la­ci­je štet­nih glo­da­ra. Po­treb­no je oba­vi­ti du­bo­ko ora­nje ovih po­vr­ši­na. Ta­ko­đe, mo­ra­ju se bla­go­vre­me­no tre­ti­ra­ti utri­ne, par­lo­zi, pod­ručja po­red ka­na­la, po­red šum­skih sta­ni­šta i sva me­sta oda­kle glo­da­ri mo­gu do­ći na use­ve.

Di­rekt­ne me­re pod­ra­zu­me­va­ju pre sve­ga he­mij­sko su­zbi­ja­nje glo­da­ra, me­đu­tim po­sled­njih go­di­na se to ne oba­vlja u po­treb­nom obi­mu.

He­mij­sko su­zbi­ja­nje polj­ske i pod­zem­ne vo­lu­ha­ri­ce na str­nim ži­ti­ma i ža­ri­šti­ma - lu­ce­ri­šti­ma oba­vlja se to­kom ra­nog pro­le­ća i ka­sne je­se­ni, a vo­de­ne vo­lu­ha­ri­ce to­kom ce­le go­di­ne, jer nje­na broj­nost u zim­skom pe­ri­o­du ne opa­da u zna­čaj­noj me­ri. Su­zbi­ja­nje polj­skih mi­še­va se spro­vo­di od­mah po uoča­va­nju nji­ho­vog pri­su­stva, na­ro­či­to na par­ce­la­ma sa se­men­skim use­vi­ma. Hrčka je naj­bo­lje su­zbi­ja­ti ka­da se ce­lo­kup­na po­pu­la­ci­ja pro­bu­di iz zim­skog sna, a to je naj­češće od po­čet­ka apri­la do po­čet­ka ma­ja.

MAM­CI KO­RI­SNI, ALI I OPA­SNI

Na ugro­že­nim poljo­pri­vred­nim po­vrši­na­ma po­treb­no je pri­me­nji­va­ti ro­den­ti­cid­ne mam­ce. Pre­po­ru­ču­je se pri­me­na pa­ra­fin­skih (im­preg­ni­ra­nih) ro­den­ti­cid­nih ma­ma­ca na ba­zi cink-fos­fi­da i mam­ka na ba­zi bro­ma­di­o­lo­na. Pri­me­nu ro­den­ti­ci­da na ba­zi cink-fos­fi­da ne tre­ba oba­vlja­ti na vla­žnim sta­ni­šti­ma, od­no­sno po ki­ši i sne­gu, zbog raz­la­ga­nja ak­tiv­ne ma­te­ri­je i za­ga­đi­va­nja ze­mlji­šta, a sa­mim tim i ži­vot­ne sre­di­ne. Po vla­žnom vre­me­nu mo­gu­ća je pri­me­na sa­mo po­seb­nih (im­preg­ni­ra­nih - kap­su­li­ra­nih) for­mu­la­ci­ja, a na­ro­či­to pa­ra­fi­ni­zi­ra­nih pe­le­ta. Ta­ko­đe, na­kon uba­ci­va­nja ma­ma­ca, ak­tiv­ne ru­pe tre­ba za­tvo­ri­ti da ne bi do­šlo do tro­va­nja di­vlja­či i pti­ca. Iz tih raz­lo­ga po­vr­šin­ska pri­me­na ma­ma­ca je is­ključe­na.

 

Dr Ma­ri­na Vuk­ša

In­sti­tut za pe­sti­ci­de i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, Zemun

http://www.poljoprivrednik.net/

 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam